SRBIJA NE RASPRODAJE „ZELENE” KILOVATE

Projekat „čiste energije”, koji predviđa gradnju više hidroelektrana na reci Ibar i srednjoj Drini, a koji treba zajednički da realizuju italijanska firma „Seći energija”, EPS i Elektroprivreda Republike Srpske, neće biti na štetu građana,ali ni prirode. Reka Drina ima takav neiskorišćeni energetski potencijal koji je među najznačajnijima u Evropi, dok projekat Ibar podrazumeva i poboljšanje kvaliteta vode reke i okolnih vodenih pojaseva.

O tim, ali i ostalim otvorenim pitanjima „Politika” je razgovarala sa Gaetanom Makaferijem, prvim čovekom „Seći energije”, holding kompanije grupacije „Makaferi”.

Šta konkretno znači preliminarni sporazum „Seći energije” i EPS-a. Koliko smo time bliže realizaciji projekta?

Preliminarni sporazum odnosi se na projekat izgradnje hidroenergetskih postrojenja na srednjem toku Drine i predstavlja proširenje Sporazuma o strateškom partnerstvu potpisanog 2009. godine kojim je predviđena zajednička realizacija postrojenja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, kapaciteta do hiljadu megavata instalisane snage.

U sporazumu koji su potpisali Ministarstvo za ekonomski razvoj Italije i Ministarstvo energetike Srbije navodi se lista projekata koji će biti realizovani u okviru strateškog partnerstva između EPS-a i„Seći energije” koji, osim hidroelektrana na Ibru, uključuju i hidroelektrane na srednjoj Drini, pod uslovom da Republika Srpska da svoju saglasnost. Pre samog početka realizacije projekta na srednjem toku Drine očekuje se pristanak i pristupanje Elektroprivrede Republike Srpske.

Kojim tempom će se realizovati projekat, koliko je vredan i kada ćete formirati zajedničko privredno društvo s EPS-om?

Preduzeće sa posebnom namenom u cilju realizacije postrojenja na srednjoj Drini biće osnovano čim Vlada Republike Srpske da svoju saglasnost. Preduzeće će zajednički formirati EPS, Elektroprivreda RS i„Seći energija”, uz eventualno učešće i drugih partnera.

U srpskoj javnosti bilo je negodovanja što za ovaj veliki posao nije raspisan tender. Kako Vi to komentarišete?

Vlada Srbije je, u Odluci o projekciji energetskih potreba do 2015. godine, utvrdila da postrojenja na Ibru i Drini spadaju u nadležnost EPS-a preko kog Srbija realizuje deo svojih strateških interesa uz mogućnost udruživanja sa strateškim partnerima.

Zašto „Seći energija” treba da radi ovaj posao, a ne neko drugi?

„Seći energija” je izabrana kao strateški partner sa italijanske strane u sektoru proizvodnje, a kompanija „Terna” u sektoru prenosa električne energije u okviru sporazuma o saradnji. Dobit koju ostvari privredno društvo „Ibarske hidroelektrane” biće raspoređena između članova proporcionalno njihovim udelima u osnovnom kapitalu društva, odnosno 51 odsto pripašće kompaniji „Seći energija”, a 49 procenata EPS-u.

Kako komentarišete to što je opštinska vlast u Kraljevu došla u sukob zbog neslaganja oko ideje gradnje HE na Ibru? Da li će i na koji način biti zaštićen ekosistem?

Nisu tačni navodi da se opština Kraljevo protivi realizaciji HE na Ibru. Naprotiv. S tom opštinom postoji kontinuirana i aktivna saradnja u svim za to područje značajnim aspektima projekta.

Pojedinci, zbog nekih drugih interesa, koriste nedostatak informacija o benefitima koje ova vrsta projekata može doneti stanovništvu, da bi pokrenuli kampanju koja ima za cilj ne očuvanje javnog interesa, već privlačenje medijske pažnje koju inače ne bi imali, a samo u cilju jačanja ličnog političkog uticaja.

Izrada projektne dokumentacije za postrojenja na Ibru poverena je Institutu „Jaroslav Černi” u Beogradu, a upravo u cilju obezbeđivanja najvišeg stepena zaštite tog područja.

Koliki je ukupan potencijal HE, a koliki vetroparkova, jer su i oni planirani? Ko će ih graditi?

Instalisana snaga hidroelektrana na Ibru biće 103 megavata, proizvodnja 418 gigavat-časova godišnje, a predviđena investicija iznosiće 285 miliona evra. Da bi se proizvelo 418 gigavat-sati godišnje, bio bi potreban vetropark od 330 megavata instalirane snage, sa troškovima procenjenim u iznosu od oko 1.500.000 evra po megavatu instalirane snage i investicija od oko 500 miliona evra, što sa sadašnjim tarifama u Srbiji prelazi granicu ekonomske isplativosti. Projekti za iskorišćenje energije vetra u Srbiji za sada nisu među trenutnim prioritetima kompanije „Seći energija”, iako to ne isključuje naše buduće zanimanje.

Kolika se proizvodnja struje očekuje od HE, a kolika od vetroparkova i hoćete li svu struju izvoziti ili će Srbija nešto moći da preuzima po povlašćenim cenama?

Svi podaci o proizvodnji električne energije iz hidroelektrana i vetroparkova u Srbiji u nadležnosti su Ministarstva rudarstva i energetike. Preduzeće „Ibarske hidroelektrane” ima za cilj prodaju proizvedene energije pod najboljim tržišnim uslovima koje u ovom času u Evropi pruža italijansko tržište koje će kroz podsticajne mere omogućiti dva do tri puta veće prihode u odnosu na prihode koje bi bilo moguće ostvariti na osnovu cene energije na tržištu Balkana.

Shodno tome i EPS će moći da svoj deo dobiti od ovog posla iskoristi za kupovinu proporcionalno veće količine energije. Ukoliko bi se tržišni uslovi promenili, preduzeće „Ibarske hidroelektrane” primeniće najpogodniju komercijalnu politiku budući da nikakva obaveza izvoza električne energije u Italiju ne postoji.

Koliko će koštati kilovat „zelene” struje iz HE?

Trošak proizvedenog kilovat-sata nije značajna stavka. Troškovi ulaganja u hidroelektrane na reci Ibar kreću se od oko šest do osam evrocenti po kilovat-satu godišnje proizvodnje, a rok povraćaja uloženih sredstava je u proseku osam godina.

U javnosti su se čuli i komentari da Srbija daje svu svoju „zelenu” energiju Italiji i da ona od toga nema ništa. Šta ovim projektom dobija Srbija?

Ne postoji nikakva obaveza izvoza u Italiju električne energije proizvedene u hidroelektranama na Ibru i srednjoj Drini.

U zamenu za izvoz energije u Italiju, srpska strana će dobiti to što će realizacija hidroenergetskih postrojenja na Ibru biti omogućena prihodima italijanske vlade, a takva investicija nije bila obuhvaćena programima EPS-a. Ostvareni prihodi biće od dva do tri puta veći u odnosu na cenu energije na tržištu Balkana, mogućnost da se jednog dana, kada se iscrpe podsticajne mere italijanske vlade i otplate uložena sredstva, ta energija računa kao energija proizvedena iz obnovljivih izvora koja pripada Srbiji.

Da li je tačno da Srbija na ovaj način gubi priliku da zaradi profit od oko pola milijarde evra?

Na osnovu prethodno navedenog vidi se da ovaj projekat donosi samo koristi, a nema nikakve štetne posledice za Srbiju.