Porez na ugljenik koštaće Rusiju skoro 12 milijardi dolara do 2030.
Potencijalni troškovi Rusije po osnovu poreza na ugljenik Evropske unije, prema nacrtu predloga Evropske komisije o stopi te pogranične takse, mogli bi da dostignu 11,7 milijardi dolara do 2030. godine, tvrde stručnjaci Boston konsalting grupe. (Foto: Pixabay)
Evropska komisija je prošlog meseca objavila nacrt plana za uvođenje prve pogranične takse na ugljenik u svetu, koja se odnosi na uvoz robe sa visokom emisijom ugljen-dioksida u proizvodnji, poput čelika, gvožđa, električne energije, aluminijuma, đubriva i cementa.
Plan je deo programa EU za potpuno eliminisanje emisija ugljenika u bloku do 2050. godine, poznatog kao Zeleni dogovor.
„Ova naknada bi za Rusiju mogla da iznosi između 1,8 milijardi i 3,4 milijarde dolara do 2026. godine i između 3,5 milijardi i 6,4 milijarde dolara do 2030. godine, zbog povećanja cene po toni ugljen-dioksida, uz zadržavanje obima izvoza na prosečnom nivou iz 2019. i 2020. godine“, izvestile su danas RIA Novosti, pozivajući se na istraživanje Boston konsalting grupe (BCG).
Boston konsalting grupa predviđa da će novi porez većim delom, oko 55 odsto, ciljati rusku industriju čelika.
(Izvor: Pixabay)
Međutim, ove brojke bi mogle biti i veće ako se rafinisani naftni derivati i petrohemijski proizvodi uvrste na listu industrija koje će biti podložne novom porezu, pri čemu bi maksimalni troškovi Rusije onda iznosili skoro 11,7 milijardi dolara do 2030. godine, procenjuje ova američka konsultantska kompanija.
Boston konsalting grupa predviđa da će novi porez većim delom, oko 55 odsto, ciljati rusku industriju čelika.
Sve u svemu, zbog uvođenja ovog poreza, stručnjaci BCG -a prognoziraju znatan pad obima izvoza određenih kategorija robe iz Rusije u EU, prenosi Tanjug.
Raša tudej (RT) izveštava da rusko Ministarstvo ekonomije procenjuje da bi troškovi EU poreza na ugljenik mogli da koštaju izvozni sektor Rusije 7,6 milijardi dolara.
Rusija je nedavno predstavila planove za ubrzanje razvoja svoje karbonski neutralne industrije vodonika, koji bi mogli da omoguće zemlji da zadrži izvozne pozicije na evropskom tržištu.
