Održivost evropske vodonične strategije
Definisani ciljevi Evropske unije koji se odnose na proizvodnju zelenog vodonika su veoma ohrabrujući, ali je upitno da li su za sprovođenje tako ambicione politike pripremljeni svi neophodni mehanizmi da bi se planovi sproveli u praksi. Najveći problem predstavlja to što proizvodnja vodonika, posebno zelenog, zahteva povećanje proizvodnje električne energije koja bi takođe trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora, kako bi čitav proces imao smisla, ocenjuje Fransoa Pake (François Paquet), direktor Koalicije za obnovljivi vodonik (Renewable Hydrogen Coalition), u autorskom tekstu objavljenom na portalu Recharge. (Foto: Pixabay)
Da bi postala prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, što je cilj kome se teži, Evropa mora već do 2030. da smanji emisije štetnih gasova za 55 odsto. Međutim, što zbog prevelikih troškova, što zbog tehničkih problema, mnogi privredni sektori, poput hemijske i prehrambene industrije, proizvodnje čelika ili keramike, teško da će moći sasvim samostalno, u predviđenom roku, da pređu na obnovljive izvore energije i da se prilagode svim tim očekivanjima.
Evropska komisija je neumoljiva, i očekuje da se industrija u potpunosti prilagodi pravilima o obnovljivoj energiji koji EU proklamuje, a definiše paket mera „Spremni za 55“ (Fit for 55) usvojen 14.jula.
Od industrijskih sektora koji koriste vodonik kao sirovinu ili sredstvo za prenos energije, zahteva se da polovina tog gasa bude zeleni vodonik, proizveden iz obnovljivih izvora, uz dobijanje amonijaka ili metanola kao derivata, kao i da električna energija koja se koristi u tom procesu dolazi isključivo iz obnovljivih izvora.
To je pravilo koje u potpunosti menja čitav energetski sistem. Ako budu ispunjeni takvi ciljevi će značajno povećati udeo zelenog vodonika na evropskom tržištu, koje se trenutno u najvećoj meri bazira na vodoniku izdvojenom iz fosilnih goriva, odnosno plavom i sivom vodniku proizvedenim iz prorodnog gasa.
Znatno veća proizvodnja zelenog vodonika, dovešće do smanjenja troškova njegove proizvodnje, što će ga automatski učiniti mnogo konkuretnijim u odnosu na fosilna goriva, i to mnogo ranije no što su bile doskorašnje procene.
Od industrijskih sektora koji koriste vodonik kao sirovinu ili sredstvo za prenos energije, zahteva se
da polovina tog gasa bude zeleni vodonik. (Izvor: Pexels)
Svojim predlogom, Evropska komisija praktično stvara uslove za realizaciju vodonične strategije iz jula 2020. kojom se obnovljivi vodonik proglašava najpodesnijim rešenjem na putu ka dekarbonizaciji i dostizanju klimatske neutralnosti.
Ključni osnov postoji, jer za razliku od takozvanog sivog vodonika, proizvodnja zelenog, obnovljivog vodonika, procesom elektrolize iz vode, ne stvara štetne emisije ugljen-dioksida.
Međutim, postavljanje visokih ciljeva nije dovoljno ako to ne prati čitav niz mera sistemske podrške, koji će omogućiti da proizvodnja bude konkurentna, odnosno ekonomski opravdana i izvodljiva.
Industrija zahteva podršku u merama pomoći za pokrivanje kapitalnih troškova (capex), kao i operativnih troškova (opex).
Od onih koji su postavili ambiciozne ciljeve očekuje se, između ostalog, smanjenje poreza, kao i ukidanje mnogobrojnih nameta za korišćenje električne energije, ukoliko ona bude proizvedena iz obnovljivog vodonika.
Očekuje se takođe i mogućnost sklapanja takozvanih ugovora o poravnjanju razlika između opravdanih i ostvarenih prihoda i odobrenih troškova (Contracts for Difference - CfD), zatim određivanje povećane cene za sve emitere ugljenika, smanjivanje troškova elektrolize oslobađanjem od poreza ili dodatnim subvencijama, uvođenjem dodatnih pravila za javne nabavke kojima bi se industrije u državnom vlasništvu obavezivale da koriste određen postotak obnovljivog vodonika, kao i druge beneficije koje potpomažu povećanje ponude i potražnje obnovljivog vodonika, uključujući i državne garancije kojima bi se pokrivao rizik eventualnog neizvršenja obaveza u ugovorenim terminima tokom poslednjih faza razvoja nove tehnologije.
Stručnjaci su ubeđeni da je veoma mala verovatnoća da bi korišćenje samo jednog od pomenutih instrumenata učinilo zeleni vodonik konkurentim postojećim alternativama.
Smatra se da će biti neophodno kombinovati više ovih instrumenata, kako na strani ponude tako i na strani potražnje, da bi se stvorili uslovi da zeleni vodonik dobije potreban podsticaj.
Bez sumnje, obnovljivi vodonik je neophodan uslov za evropski pokušaj da se smanji oslanjanje na takozvana tranzicijska energetska rešenja na bazi fosilnih goriva, kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2050. godine.
U svetlu nastojanja evropske klimatske politike, poseban problem predstavlja to što će povećavanje upotrebe vodonika povećavati potrošnju električne energije koja je neophodna za proizvodnju, koja bi takođe morala biti “zelena”, kako bi čitav proces imao smisla i u perspektivi doveo do stvaranja takozvane obnovljive ekonomije, zaključio je Fransoa Pake.
