Rusija pojačava aktivnosti za razvoj industrije vodonika

Formiranje radne grupe predviđeno je prošle godine nakon što je ruski premijer Mihail Mišustin odobrio nacionalnu mapu puta za podsticanje razvoja proizvodnje i izvoza vodonika.

U skladu sa mapom puta, radna grupa predviđa da bi nova postrojenja za proizvodnju vodonika trebalo da počnu sa radom 2023. godine. Računa se i na razvoj zelenog vodonika, jer grupa namerava da pokrene ispitivanja proizvodnje vodonika iz vode, uz korišćenje nuklearne i obnovljive energije prenosi portal Upstream.

Rusija očekuje da će se nacionalna potražnja i dalje u velikoj meri oslanjati na naftu i gas, što znači da će veći deo proizvodnje vodonika biti usmeren na izvoz. Na to ukazuje i mapa puta koja ne pravi razliku između zelenog, plavog i sivog vodonika, što prema oceni poznavaoca prilika odražava rusko stanovište da bi zemlja trebalo da bude spremna da razmotri sve moguće načine preuzimanja većeg udela na budućim tržištima vodonika u Evropi i Aziji, kako bi na oba kontinenta zadržala svoje pozicije i kada izvoz fosilnih goriva počne ozbiljnije da opada nego što je to sada slučaj.

Rusija planira da proizvodi plavi vodonik na lokacijama za prirodni gas, koristeći tehnologiju prikupljanja i skladištenja ugljenika. (Izvor: Pixabay)

Sa visokim nivoom proizvodnje prirodnog gasa, Rusija je razumljivo zainteresovana za nastavak proizvodnje vodonika, jer susedni evropski i bliskoistočni regioni pokazuju interes kako za razvoj vodonika, tako i za uvoz tog sve traženijeg energenta budućnosti.

Rusija planira da proizvodi plavi vodonik, na lokacijama za prirodni gas iz kog se i dobija ova vrsta goriva, koristeći tehnologiju prikupljanja i skladištenja ugljenika (CCS).

Istina, stručnjaci ističu da je trošak ovoga procesa prevelik i da je nemoguće u potpunosti eliminisati štetne emisije, ali je visoka cena proizvodnje takođe smetnja i kada je reč o najkvalitetnijem zelenom vodoniku.

U svakom slučaju Rusija stavlja sve veći fokus na vodonik, kao sve traženije gorivo, a novoformiranu radnu grupu za razvoj projekata vodonika čine predsednici i potpredsednici nacionalnih gasnih kompanija Gasprom i Novatek, kao i predstavnici naftne industrije i nekoliko drugih nacionalnih korporacija i ministarstava. O ozbiljnosti namera dosta govori i to što će na čelu grupe biti zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak.

Gasprom predlaže da se jedna od dve podvodne linije gasovoda “Severni tok 2” koriste za transport vodonika
od 2030. godine. (Izvor: Gazprom)

Gasprom je već nekoliko godina zainteresovan za upotrebu vodonika, uključujući i postavljanje plana za vozove na vodonični pogon do 2024. godine. Ta kompanija sada predlaže da se jedna od dve podvodne linije u novom projektu gasovoda “Severni tok 2”, koje povezuju Rusiju i Nemačku, koriste za transport vodonika počev od naredne decenije.

Ruski energetski gigant Gasprom, koji raspolaže najvećim rezervama prirodnog gasa u svetu, nedavno je potpisao ugovore o ispitivanju mogućnosti uključivanja tehnologije prikupljanja i skladištenja ugljenika, proizvodnje amonijaka i proizvodnje energije vetra u postojeće lokacije za proizvodnju gasa.

Naftne kompanije Rosnjeft i Gasprom njeft takođe nude svoju stručnost, sa iskustvom u proizvodnji najzastupljenijeg sivog vodonika u svojim rafinerijama.

Radna grupa za unapređenje vodonične mape puta formirana je 17. jula, a neke ruske kompanije su već najavile planove za proizvodnju i upotrebu vodonika u zemlji. Na primer, Ujedinjena vazduhoplovna korporacija, deo ruske državne kompanije Rostek je izrazila nameru da razvije elektrane koje će podržati korišćenje vodonika u vazduhoplovnom sektoru.

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak je izjavio da Rusija teži da ostvari 20 odsto udela
na svetskom tržištu vodonika. (Izvor: Gazprom)

Pozicioniranje na tržištu

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak je u junu izjavio da Rusija teži da ostvari 20 odsto udela na svetskom tržištu vodonika, pri čemu se očekuje da će vlada odobriti plan za vodonik u naredna dva meseca.

Očekuje se da će plan ruske vlade ponuditi različite scenarije za proizvodnju vodonika, kao i potencijalna izvozna tržišta, prenosi portal OilPrice.

Ruska energetska strategija koja doseže do 2034. godine uključuje cilj o izvozu 200.000 tona vodonika do 2024. godine, uz povećanje količine na 2,0 miliona tona do 2035. godine.

Rusija takođe očekuje blisku saradnju sa nekoliko drugih država sa visokom potražnjom i proizvodnjom u razvoju industrije vodonika tokom naredne decenije, što se pre svega odnosi na Nemačku, Francusku, Australiju, Japan, Južnu Koreju i Saudijsku Arabiju.

Uz nedavno objavljen izveštaj referentne revizorsko-konsultantske firme Dilojt (Deloitte) koji sugeriše da će upotreba vodonika u transportnom sektoru Evrope dostići 50 miliona tona do 2050. godine, dok se pre tog perioda računa na potrošnju od 45 miliona tona, mnoge zemlje se sve više bave proizvodnim planovima, a Rusija po svoj prilici nastoji da bude most između Azije i Evrope kako se to novo tržište širi.

Na planove Rusije može da ukaže i izjava specijalnog izaslanika predsednika Rusije za odnose sa međunarodnim organizacijama za postizanje ciljeva održivog razvoja Anatolija Čubaisa, koji je u ponedeljak rekao da će Rusija biti u prilici da osvoji evropsko tržište vodonika koje sada u povoju, ako stvori sopstvenu efikasnu industriju tog gasa, prenela je novinska agencija Tass.

Čubais se osvrnuo na evropsku vodoničnu strategiju i planove da se posle 2024. godine proizvodnja vodonika udesetostruči i poveća na 10 miliona tona godišnje do 2030. godine, rekavši da će polovinu tih količina Evropa morati da pokrije uvozom, gde Rusija vidi svoju šansu.

Prema njegovoj oceni, udeo Rusije na evropskom tržištu vodonika mogao bi da iznosi između 20 i 30 milijardi dolara.