Solarne i vetroelektrane isplativije od termoelektrana

Nedavno je konsultantska firma BloombergNEF objavila procene troškova proizvodnje električne energije na globalnom nivou koji se odnose na solarnu energiju i energiju vetra u kopnenim predelima.

Referentna mera korišćena za procenu troškova dobijene energije LCOE razmatra ukupne troškove izgradnje, rad i održavanje elektrana, a zatim izračunava trošak po megavat-satu (MWh) proizvedene električne energije tokom životnog veka proizvodnog postrojenja.

Analitičari BloombergNEF-a su izračunali da su troškovi proizvodnje električne energije iz solarne i energije kopnenog vetra pali na 48 dolara, odnosno 41 dolar po megavat-času u prvoj polovini 2021. godine, što predstavlja smanjenje od 5 i 7 odsto u odnosu na prvu polovinu 2020. godine, a čak 87 i 63 procenata od 2010. godine do danas.

Budući da je svako tržište različito, dobijene referentne vrednosti predstavljaju prosečnu vrednost troškova proizvodnje energije iz ovih obnovljivih izvora, tako da nije iskazan niz procena na nivou pojedinačnih zemalja koje se razlikuju u zavisnosti od zrelosti tržišta, veličine projekta, lokalnih uslova finansiranja i troškova rada.

U svakom slučaju, najniže troškove u prvoj polovini 2021. godine beleže Brazil i Teksas za kopneni vetar, a Čile i Indija za solarnu energiju, gde u oba slučaja cena iznosi 22 dolara po megavat-času obnovljive energije.

Troškovi proizvodnje električne energije iz sunca i kopnenog vetra su danas manji za 87 i 63 procenata
u odnosu na 2010. godinu. (Izvor: Pixabay)

U Kini, najvećem tržištu obnovljivih izvora energije, BloombergNEF procenjuje da su troškovi izgradnje i upravljanja solarnom elektranom sada 34 dolara po megavat-času i da su niži od troškova rada elektrane na ugalj gde cena megavat-časa iznosi 35 dolara.

Situacija je gotovo identična u Indiji, gde dobijena solarna energija može ostvatiti poravnati trošak od 25 dolara, u poređenju sa prosečnim troškovima rada postojećih termoelektrana koji iznose 26 dolara po megavat-času proizvedene električne energije iz uglja.

Treba imati u vidu da je 62 odsto globalnih energetskih kapaciteta na ugalj skoncentrisano upravo u Kini i Indiji. Te dve zemlje zajedno proizvode oko 5,5 gigatona ugljen-dioksida na godišnjem nivou, odnosno 44 odsto globalnih emisija koje nastaju u elektroenergetskom sektoru.

U Evropi se procene troškova proizvodnje električne energije novoizgrađenih solarnih sistema kreću od 33 dolara po megavat-času, što je slučaj u Španji, dok je u Francuskoj cena za megavat-čas 41 dolar, a u Nemačkoj 50 dolara.

Na Starom kontinentu su se troškovi proizvodnje solarne energije u proseku smanjili za 78 odsto od 2014. godine do danas.

Ukupno gledano, cena troškova obnovljive energije sunca i kopnenog vetra je mnogo niža od troškova za energiju koja se dobija iz termoelektrana na ugalj i gas u Evropi, koja je viša od 70 dolara po megavat-času u 2021. godini.

U Evropskoj uniji su troškovi elektrana koje koriste ugalj i gas porasli od 2018. godine, jer se cena ugljenika u Uniji u međuvremnu udvostručila i sada iznosi više od 50 dolara po metričkoj toni.

Mapa za svaku zemlju ukazuje na izvor energije sa najnižim troškovima proizvodnje po megavat-času.
(Izvor: BloobmergNEF)
Novoizgrađene solarne elektrane obeležene su žutom bojom, vetar plavom, dok su tekući troškovi energije iz postojećih termoelektrana na ugalj markirane crnom bojom, a gas sivom. Tekući troškovi uključuju cenu ugljenika gde je to primenljivo. Kalkulacije isključuju subvencije i poreske olakšice.

Rast cena reporomaterijala

Kako se ekonomije počinju ponovo otvarati, a potražnja za robama raste, tokom prve polovine godine je došlo do rasta cena materijala koji se koriste u industrijama od značaja za energetsku tranziciju.

Cene čelika u svetu su se udvostručile na godišnjem nivou, što je uticalo na troškove vetrogeneratora. Takođe, cena polisilicijuma, glavne sirovine za kristalne fotonaponske ćelije je utrostručena od maja 2020. godine do danas.

U Kini i Indiji, analitičari BloombergNEF-a su zabeležili rast cena fotonaponskih modula od 7 odsto, odnosno 10 odsto, od druge polovine 2020. Slično tome, cene vetroturbina u Indiji porasle su za 5 procenta tokom poslednjih šest meseci.

U EU su troškovi elektrana na ugalj i gas porasli od 2018. godine, jer se cena ugljenika u Uniji u međuvremnu udvostručila i iznosi više od 50 dolara po metričkoj toni. (Izvor: Pixabay)

U svetlu ovakvih kretanja na tržištu, analitičari BloombergNEF-a smatraju da uticaj rasta cena robe značajnih za proizvodnju električne energije treba uzeti u obzir i kada se obračunavaju ukupni troškovi.

Utisak je međutim, da takav trend i dalje bitno ne utiče na troškove proizvodnje energije.

Njihova argumentacija je to da proizvodnja, a ne materijali, čine većinu finalnih troškova za vetroturbine, solarne module i baterije, prenosi portal Renewable Energy World.

Takođe tvrde da će se u lancu snabdevanja izgubiti deo tog cenovnog rasta, pre nego što bi to mogli da osete i proizvođači energije. Treći argument analitičara BloombergNEF-a se odnosi na to da proizvođači energije neretko imaju dugoročne ugovore o snabdevanju, koje bi ih barem za neko vreme mogli zaštititi od rasta troškova materijala značajnih za enektroenergetski sektor.

Glavni ekonomista BloombergNEF-a, Seb Henbest ocenjuje da veće cene roba još nisu dovele do rasta indikatora povećanja troška enegije (LCOE). Međutim, ako se povećanje nastavi do kraja godine, smatra da bi taj rast mogao da ukaže na to da obnovljiva energija iz novih sistema privremeno poskupljuje, što bi možda bio i prvi zabeležen slučaj za poslednjih nekoliko decenija.