IEA: Podstaći razvoj hidroenergije
Hidroenergija danas ima ključnu ulogu u tranziciji na čistu energiju, ne samo zbog dobijanja velikih količina električne energije sa niskim udelom ugljenika, već i zbog neuporedivih prednosti u pogledu korišćenja vode kao resursa i njenog skladištenja. Međutim, rast hidroenergije će se značajno usporiti ove decenije, što donosi nesigurnost u pogledu nastojanja o dostizanju neto nula emisija na globalnom nivou, navodi se u poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). (Foto: EPS)
Očekivanja su da će se globalni hidroenergetski kapacitet povećati za 17 odsto između 2021. i 2030. godine, na čelu sa Kinom, Indijom, Turskom i Etiopijom. Ono što zabrinjava jeste predviđeni rast koji je za gotovo 25 procenata sporiji u odnosnu na period ekspanzije hidroenergije u prethodnoj deceniji, navodi se u poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA).
Da bi se stvari preokrenule, potrebno je da države sveta preduzmu niz snažnih mera, kako bi se prevazišli ključni izazovi koji onemogućavaju veće korišćenje hidroenergije. U izveštaju se još navodi da te mere uključuju i omogućavanje prihoda na duge staze koji će osigurati da hidroenergetski projekti budu ekonomski održivi i atraktivni za investitore.
Iz hidroenergije je tokom prošle godine proizvedena jedna šestina električne energije u svetu, što hidropotencijal čini najvećim izvorom energije sa niskim emisijama ugljenika, i većim od svih ostalih obnovljivih izvora energije zajedno.
Proizvodnja energije iz hidropotencijala se povećala za čitavih 70 odsto tokom poslednje dve decenije, ali se udeo hidroenergije u globanom snabdevanju električnom energijom ipak održao stabilnim zahvajujući ekspanziji drugih izvora, pre svega vetra i sunca, ali i prirodnog gasa i uglja.
Potrebno je da se podstaknu ulaganja u hidroenergiju, kako bi se sistem mogao izbalansirati kada nema dovoljno solarne i energije vetra. (Izvor: Pixabay)
Uprkos svemu, hidroenergija zadovoljava većinu potreba za električnom energijom u 28 ekonomija u razvoju, što se odnosi na populaciju od 800 miliona stanovnika.
„Hidroenergija je zaboravljeni gigant čiste električne energije i treba je vratiti nazad na energetsku i klimatsku agendu ukoliko su zemlje i dalje ozbiljne u postizanju svojih neto-nula ciljeva“, naveo je izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Feit Birol.
Prema njegovim rečima hidroenergija donosi fleksibilnost koja pomaže elektroenergetskim sistemima da se brzo prilagode promenama u potražnji. Takođe, ta fleksibilnost kompenzuje oscilacije u ponudi iz drugih izvora, dok prednosti koje nosi sa sobom hidroenergiju mogu učiniti prirodnim pokretačem sigurnih tranzicija u mnogim državama, s obzirom na to da se preusmeravaju na sve veće korišćenje solarne i energije vetra.
„Sve ovo važi pod uslovom da se hidroenergetski projekti razviju na održiv i klimatski otporan način“, ističe Birol.
Specijalni izveštaj Međunarodne agencije za energetiku je prva studija koja pruža uvid u detaljne globalne prognoze do 2030. za tri glavna vida hidroenergije: rezervoar, protok i objekti za skladištenje. U tom pogledu se zaključuje da je oko polovine ekonomski održivog hidropotencijala širom sveta neiskorišćena. Navodi se takođe da je taj potencijal posebno visok u ekonomijama u razvoju gde dostiže skoro 60 procenata.
Do kraja decenije očekuje se realizacija projekata u vrednosti od 127 milijardi dolara, što je skoro četvrtina globalnih investicija u hidroenergiju, koji se odnose na modernizovanje elektrana, pretežno u razvijenim državama. Prema proceni Međunarodne agencije za energetiku potrebna su ulaganja od još oko 163 milijarde kako bi se dostigla cifra koja je u izveštaju navedena kao neophodna za modernizaciju svih zastarelih hidrolektrana u svetu.
Izveštaj postavlja sedam ključnih prioriteta za vlade država koje žele da ubrzaju raspoređivanje hidroenergije na održiv način. Jedan od njih ukazuje na potrebu određivanja dugoročne strukture cena i omogućivanje da se hidroenergetski projekti pridržavaju strogih smernica i najboljih praksi. Ovakav pristup tima za cilj da minimalizuje rizik održivosti i u prvi plan stavlja socijalne, ekonomske i ekološke prednosti.
Predviđeni rast hidroenergije je za skoro 25 odsto sporiji u odnosnu na period ekspanzije u prethodnoj deceniji. (Izvor: Pixabay)
Balans obnovljivih izvora energije
Komentarišući izveštaj IEA, izvršni direktor Međunarodne asocijacije za hidroenergetiku (IHA) Edi Rič istakao da se svet suočava sa krizom u pogledu fleksibilnosti prema izvorima i potrebe za skladištenjem energije.
„Ukoliko želimo da dobijemo najviše iz energije vetra i sunca, vlade moraju da podstaknu ulaganja u održivu hidroenergiju, kako bi se sistem mogao izbalansirati i ako sunce ne sija ili ne duva vetar,“ naveo je Rič.
Prema njegovim rečima kreatori energetske politike sada, u post-covid eri, imaju izuzetnu priliku da isprave dosadašnji pristup i u skladu sa realnim stanjem stvari usaglase razvojne planove.
Istovremeno, hidroenergetski sektor treba da pojača svoje aktivnosti, jer oni koji rade na njegovom razvoju „nemaju opravdanja da projekti na kojima rade ne budu u skladu sa međunarodnom praksom“.
Hidropotencijal Zapadnog Balkana
Inače, prema nešto ranije objavljenom izveštaju o statusu hidroenergije (2020 Hydropower Status Report) Međunarodne asocijacije za hdroenergetiku (IHA), Jugoistočna Evropa je privukla pažnju zbog svog značajnog hidroenergetskog potencijala, posebno na području Zapadnog Balkana.
Srbija je među prvih pet zemalja po instalisanom hidroenergetskom kapacitetu u 2019. godini
(Izvor: IHA)
Izveštaj u pozitivnom kontekstu ukazuje na to da je tokom 2019. godine u Severnoj Makedoniji pokrenut postupak koncesije za izgradnju hidroelektrane Čebren od 333 megavata (MW), na Crnoj Reci u Novcima na jugu zemlje, za koji se smatra da je ključan za energetsku budućnost Severne Makedonije.
Takođe se ističe da se nastavljaju programi modernizacije hidrocentrala, kao što su projekat Sestrimo od 240 megavata u Bugarskoj i povećanje kapaciteta hidroelektrana u Srbiji, de se ukazuje na Đerdap od 1,056 megavata i Zvornik sa ukupnom instalisanom snagom revitalizovanih agregata od 125,6 megavata.
U Turskoj su hidroenergetski kapaciteti porasli za 145 megavata, tako da su na kraju 2019. godine iznosili 31 odsto ukupnog nacionalnog kapaciteta, navodi IHA u izveštaju ističući, među nekoliko projekata u izgradnji, branu Ilisu sa hidroelektranom snage od 1.200 megavata, koja će biti četvrta po veličini u toj zemlji.
Određivanje dugoročne strukture cena je jedan od uslova za razvoj hidroenergije na održiv način.
(Đerdap II, izvor: EPS)
Međutim, u izveštaju se primećuje i da zabrinutost za životnu sredinu utiče na razvoj hidroenergije u regionu, posebno kada je reč o izgradnji novih hidroelektrana u osetljivim i zaštićenim prirodnim područjima.
U tom smislu se navodi da je prošle godine vlada Crne Gore zaustavila nove koncesijske grantove za male hidroelektrane, dok je u Bosni i Hercegovini otkazana ekološka dozvola za planirani projekat Buk Bijela snage 93 megavata na Drini.
Ovaj projekat je u međuvremenu pokrenut, a 17. maja je počela izgradnja hidroelektrane Buk Bjela, kod Foče, prve od ukupno tri hidrocentrale na Drini.
Očekuje se da će Buk Bjela imati snagu između 93,5 i 114,5 megavata, sa projektovanom godišnjom proizvodnjom do 355 miliona kilovat-sati.
Hidroelektrana Foča predviđene snage od 44,15 do 53,58 megavata i Paunći sa 43,21 megavata su takođe deo projekta Gornja Drina, ukupnog projektovanog kapaciteta od 211 megavata.
