Odlučujući momenat za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

Direktor Sekreterijata Energetske zajednice Janez Kopač je naveo da se proizvodnja energije u regionu Zapadnog Balkana povećava, iako se potrošnja u zemljama tog regiona smanjuje.

Prema podacima koje je Sekretarijat danas objavio na svojoj zvaničnoj stranici, a odnose se na praćenje energetske tranzicije, na Zapadnom Balkanu, sve elektrane koje koriste fosilna goriva ne samo da nastavljaju da rade, već je proizvodnja čak povećana za 4 odsto u 2020. godini. Rezultat toga je rast emisije ugljen-dioksida od 4 odsto, azot-oksida 6,5 odsto, sumpor-dioksida od 8,7 procenata i prašine za 4 odsto, u poređenju sa 2019.

Energetska zajednica u izveštaju ocenjuje da tržišta električne energije moraju da se poboljšaju kako bi sprovela energetsku tranziciju.

Prodavanje električne energije iz uglja na tržište EU je postalo ekstremno profitabilno, jer se cenovna politika za emisije ugljenika primenjuje samo na području EU. (Izvor: Pixabay)

Jedna od ključnih stavki izveštaja Sekreterijata Energetske zajednice odnosi se na evropsku politiku naplate troškova emisije ugljen-dioksida, u vrednosti od 1,2 milijarde evra po prosečnoj ceni Sistema trgovine emisijama EU (ETS) u 2020. godini, koja se primenjuje samo na području Unije. Ocenjuje se da takav princip narušava jednake uslove između tržišta električne energije EU i zemalja Zapadnog Balkana i dovodi u opasnost dalju integraciju tržišta.

Navodi se takođe da aktuelne energetske kompanije i dalje dominiraju na veleprodajnim i maloprodajnim tržištima u šest zemalja Zapadnog Balkana, sa trendom pada vidljivim samo u severnoj Makedoniji.

"Razlog su ugljenične cene. Prodavanje električne energije od uglja iz regiona na tržište EU je odjednom ekstremno profitabilno, jer su cene emisije ugljenika u zemljama proizvođačima nula, a u zemljama EU su na istorijski visokom nivou. To donosi iluziju da će ovakva situacija potrajati duže i da će se moći iskoristiti, ali to je vrlo prazna iluzija", rekao je Kopač.

Dodao je da EU razgovara o ustanovljenju mehnizma karbonske granice za koji se još uvek ne zna kako će izgledati, ali će imati otrežnjujući efekat.

"Zato moramo ne samo da razgovaramo o tranziciji, nego da formiramo mehanizme tranzicije", rekao je Kopač.

Istakao je da je prvi mehanizam naplata takse za ugljenik, a novac od toga mora biti korišćen u tranzicione svrhe.

"Ako se ne koristi za slične svrhe za koje EU koristi taj prihod loše će završiti po sektor energetike, i dalje za društvo", naglasio je direktor Sekreterijata Energetske zajednice.

Naveo je da je Sekretarijat nedavno lansirao i ideju o takozvanom Maršalovom planu dekarbonizacije Zapadnog Balkana sa predlogom kako da se formiraju nacionalni fondovi za klimu.

"Trebalo bi da budu izdvojeni iz državnih budžeta, i posvećeni u potpunosti tranzicionim svrhama", rekao je Kopač.

EU najavljuje mehanizam karbonske granice kako bi se stvorili jednaki uslovi za tržišta električne energije EU i Zapadnog Balkana i  omogućila dalja integracija. (Izvor: Pixabay)

Kako prenosi Fonet, Kopač je ocenio i da bi takvi fondovi, uz podršku EU i privatnih ulagača, mogli da omoguće da mehnizam energetske tranzicije radi na relativno pravičan način.

"Povećani prihod od izvoza električne energije dobijene od uglja u regionu sada je šansa koja neće trajati dugo, možda 2-3 godine, i treba je ugrabiti. U suprotnom tranzicija će se dogoditi ali neće biti pravedna", ocenio je Kopač.

Rekao je da je vreme za odlučivanje, posebno ova godina, jer je EU najavila mehanizam karbonske granice.

"Nadam se će svi donosioci odluka u zemljama regiona ugrabiti taj istorijski momenat da stvore tranzicioni okvir na način da bude od koristi za obe strane energetske zajednice", zaključio je Kopač.

Pozitivna strana očekivanja da se Zapadni Balkan u punom obimu uključi u energetsku tranziciju se odnosi na to što, prema navodima izveštaja Energetske zajednice kapacitet obnovljivih izvora raste, iako laganim tempom, sa samo 188 megavata (MV) solarnih i hidrokapaciteta dodatog 2020. godine. Sa druge strane, ističe se da su ulaganja u energetsku efikasnost u zgradama porasla tokom proteklih godinu dana, ali da je zadovoljena samo trećina procenjenih potreba za investicijama za period od 2011 do 2020.

Za energetsku tranziciju Srbije su posebno važne hidroelektrane i gasne elektrane, a novim zakonima su stvoreni uslovi za unapređenje energetske efikasnosti. (Izvor: Pixabay)

Srbija i Zapadni Balkan kao dobitnici

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da Srbija i Zapadni Balkan mogu uspešno da prate zemlje članice Evropske unije u energetskoj tranziciji i izađu iz ovog procesa kao dobitnici, ukoliko se uvaže različite startne pozicije, postave realni ciljevi i dinamika, i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU.

U video obraćanju na današnjem onlajn forumu Energetske zajednice "Pravedna tranzicija" Mihajlović je istakla da će ova i naredna godina biti u znaku velikih promena u sektoru energetike i rudarstva, posle kojih više ništa neće biti isto kao pre.

Srbija je prihvatila Evropski zeleni dogovor potpisivanjem deklaracije u Sofiji u novembru 2020. godine i započela stvaranje strateškog i investicionog okvira za energetsku tranziciju, koji uključuje i donošenje novih propisa u skladu sa međunarodnim standardima.

Ministarka je još podsetila da su u aprilu usvojeni zakoni u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

“Izmenjeni su i zakoni o energetici i rudarstvu čime je, sa prethodno usvojenim Zakonom o klimatskim promenama, obezbeđen novi pravni okvir, povoljniji za građane i investitore, usklađen sa regulativom EU i Pariskim klimatskim sporazumom", rekla je Mihajlović.

Istakla je da je Srbija započela izradu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, kao i da se  usvajanje tih dokumenata može očekivati do kraja godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD priprema i Akcioni plan za pravednu tranziciju.
(Izvor: Pixabay)

Mihajlović je rekla da vizija Srbije uključuje zelenu energetiku i rudarstvo, i da su novim zakonima stvoreni uslovi za ubrzano unapređenje energetske efikasnosti i nove investicije koje ce povećati ucešće energije iz obnovljivih uzvora, na najmanje 40 odsto do 2040. godine, odnosno 50 odsto do 2050. godine.

"Posebno su važne velike i srednje hidroelektrane, gasne elektrane, razvoj dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, pre svega u reverzibilnim hidroelektranama i baterijama, kao i solarne elektrane i elektrane na vetar i biogas. Zelena agenda treba da bude novi model rasta u svim ekonomijama uključujući i našu, i treba da budemo svesni taj proces zahteva postepeni prelazak ka novoj strukturi energetskog sektora", naglasila je resorna ministarka.

Dodala je da kao podršku ovim i drugim promenama koje će se utvrditi planskim i strateškim dokumentima Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD priprema i Akcioni plan za pravednu tranziciju.

Fokus je u potpunosti stavljen na to da se osigura energetska bezbednost, stabilno snabdevanje energijom, dekarbonizacija i povećanje energetske efikasnosti. Vizija zelene Srbije kojoj se teži uključuje i klimatsku neutralnosti, kao i unapređenje životne sredine i kvaliteta života.

Prema rečima ministarke Mihajlović, u procesima koji se sprovode u pravcu energetske tranzicije Srbija treba da dejstvuje zajedno sa drugim zemljama regiona, uprkos tome što postoji svest o različitosti startnih pozicija zemalja, ne samo u pogledu razvijenosti ekonomija i BDP-a, već i u infrastrukturi, proizvodnji i potrošnji energije.

Na onlajn konferenciji u organizaciji Energetske zajednice učestvuju predstavnici ministarstava i vlada zemalja regiona kao i stručnjaci za energetiku i energetsku tranziciju.