Mlazno gorivo od otpada drastično smanjuje zagađenje

Autori nove studije koji su ispitivali mogućnost dobijanja mlaznog goriva iz otpadaka hrane, navode da tako dobijeno gorivo smanjuje emisiju gasova staklene bašte za 165 procenata u poređenju sa fosilnom gorivom koje koristi vazduhoplovna industrija.

Ovaj procenat je izveden na osnovu sabiranja količine emisije ugljen-dioksida koja se emituje kada avioni koriste novo održivo gorivo, kao i onih koje se izbegnu kada se otpad od hrane usmerava na deponije, prenosi BBC.

U svakom slučaju, istraživanje može da otvori novu perspektivu.

Vazduhoplovna industrija širom sveta suočava se sa teškim odlukama o tome kako rešiti pitanje povećane potražnje za avionskim letovima i potrebom da u ovoj industriji dođe da brzog smanjenja štetnih emisija koje zagađuju atmosferu.

Metode koje se sada koriste za proizvodnju mlaznog goriva baziraju se na pristupu sličnom načinu proizvodnje biodizela za automobile i teška teretna vozila. (Izvor: Pixabay)

U Sjedinjenim Državama avio kompanije na godišnjem nivou potroše oko 21 milijardu galona mlaznog goriva, s tim da se očekuje da će se potražnja udvostručiti do sredine veka.

Istovremeno, avio-industrija te države se obavezala da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 50 procenata.

Razvoj aviona na baterijski pogon za letove na velike daljine tek se ispituje i na tu opciju se u dogledno vreme ne može računati. To je i razlog što je velika pažnja sada usmerena na zamenu postojećeg mlaznog goriva sa održivom alternativom.

Usled ovih okolnosti, vlada Velike Britanije je upravo objavila konkurs u iznosu od 15 miliona funti kako bi podstakla kompanije da razvijaju mlazno gorivo iz otpadnih proizvoda koji se stvaraju u okviru domaćinstva.

Istraživači su uspeli da tretiranjem otpadaka hrane izdvoje isparljive masne kiseline i pretvore ih u održivi parafin, koji se meša sa klasičnim avio gorivom. (Izvor: BBC)

Proizvodnja parafina iz organskog otpada

Metode koje se sada koriste za proizvodnju mlaznog goriva su zasnovane na pristupu koji je sličan načinu proizvodnje biodizela za automobile i teška teretna vozila.

Za proizvodnju sintetičkog goriva obično je potrebno nerafinisano biljno ulje, kao i otpadne masti.

Sada je još uvek ekonomičnije pretvoriti ta ulja i otpad u dizel, umesto u avionsko gorivo, jer zahteva dodatne korake u procesu, što povećava troškove proizvodnje.

Međutim, grupa američkih istraživača kaže da su razvili alternativnu metodu koja može da otpatke hrane, đubriva i otpadnu vodu pretvori u konkurentni mlazni ugljovodonik.

Većina ovog materijala, koji se naziva vlažnim organskim otpadom, danas se pretvara u metan.

Međutim, naučnici su su pronašli način da prekinu ovaj proces, što je rezultiralo stvaranjem isparljivih masnih kiselina (VFA) umesto metana (CH4).

Istraživači su tako uspeli da kroz proces katalitičke konverzije za nadogradnju IMK(VFA) dobijene masne kiseline pretvore u dva različita oblika održivog parafina.

Kada se ova dva oblika spoje stvara se mogućnost da se 70 odsto ove organske smese kombinuje sa klasičnim avionskim gorivom, a da pri tom izuzetno strogi kriterijumi kvaliteta koje savezne vlasti nameću proizvodnji mlaznih goriva ostanu neupitni.

„Postoje mlazna goriva koja se dobijaju sagorevanjem smeća i suvog otpada, ali ovde se zapravo deluje na otpad koji ima visok sadržaj vode, a koji obično odlažemo na deponiju“, rekao je Derek Vardon, viši inženjer istraživanja u američkoj Nacionalnoj laboratoriji za obnovljive izvore energije (US National Renewable Energy Laboratory) i vodeći autor studije.

Vardon kaže da je korišćenje isparljivih masnih kiselina za dobijanje mlaznog goriva jednostavan proces u čemu je, kako ocenjuje, i širina same ideje koja nadalje može da se nadgrađuje.

Preradom organskog otpada danas se oslobađa metan, što nije rešenje u pogledu smanjenja štetnih emisija.
(Izvor: Pixabay)

Naučnici kažu da novo gorivo ima potencijalno značajan uticaj na štetne emisije, jer ne samo da ograničava ugljen-dioksid koji potiče iz fosilnih goriva, koje koriste avio kompanije, već se rešava i pitanje metana koji bi izbijao iz deponija izbijao, ako bi otpadna hrana bila tek bačena.

Druga velika prednost je što ovo novo gorivo proizvodi oko 34 odsto manje čađi od trenutnih standarda. Ovo se smatra važnim jer se čađ u velikoj meri stvara pri prodiranju aviona što značajno doprinosi zagrevanju ugljen-dioksida koji dolazi iz motora.

"Ovde vidimo da je najveći potencijal ove tehnologije u sprečavanju stvaranja emisije metana i dramatičnom smanjenju ugljen-dioksida koji dolazi iz mlaznog goriva. To ne mogu da pruže mlazna goriva”, ističe Derek Vardon.

Tim američkih istraživača sada planira da poveća proizvodnju novog održivog goriva. Navode da sa kompanijom Southwest airlines planiraju probne letove 2023. godine.

Sa druge strane, mnoge ekološke grupe su skeptične u pogledu pokušaja razvoja održivih vazduhoplovnih goriva, verujući da je to pokušaj da se zamagle stvari. Smatraju da bi ljudi prosto trebalo manje da koriste avio saobraćaj.

Komentarišući ovakve stavove Vardon ističe da „održivo vazduhoplovno gorivo nije srebrni metak“ i da smanjenje avio letova jeste najefikasniji korak u pravcu smanjenja zagađenja.

"Ali, takođe postoji pragmatizam i potreba za vazduhoplovnim rešenjima, tako da tu želimo da uspostavimo ravnotežu, jer nam je potrebno previše raznih mera, kako bismo zaista počeli da smanjujemo emisije ugljen-dioksida u različitim sektorima, uključujući vazduhoplovstvo”, kaže Vardon.

Studija grupe američnih naučnika je objavljena u američkom Zborniku Nacionalne akademije nauka (Proceeding of the National Academy of Sciences-PNAS) i očekuje se da će imati razvojnu perspektivu.