Vodonična strategija Srbije
Razvoj vodoničnih tehnologija u Srbiji, kao deo procesa dekarbonizacije i okretanja klimatski neutralnom razvoju bio je tema sastanka prestavnika Ministarstva rudarstva i energetike i tima za vodoničnu strategiju, koji čine predstavnici Mašinskog fakulteta i udruženja "Elektromašinogradnja". Resorno Ministarstvo radiće na tome da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva. (Vodonik kao najzastupljeniji element u prirodi ima veliki potencijal da postane osnovni energent budućnosti i glavno sredstvo u borbi protiv zagađenja ugljen dioksidom. Foto: industry.gov.au)
Vodonik kao najzastupljeniji element u prirodi ima veliki potencijal da postane osnovni energent budućnosti i glavno sredstvo u borbi protiv zagađenja ugljen dioksidom.
Vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri su već uveliko započeli proces vodonične tranzicije. Srbija bi trebalo što pre da uhvati korak sa svetom u tom procesu i mobiliše sve potrebne resurse na razvoju i primeni vodoničnih tehnologija. Ovo je bila jedna od glavnih poruka učesnika okruglog stola o definisanju buduće Vodonične strategije Srbije koji je sredinom prošlog meseca održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Koncept vodonične strategije Srbije, koji je izradila radna grupa sačinjena od predstavnika Mašinskog fakulteta, Instituta “Mihajlo Pupin” i poslovnog udruženja “Elektromašinogradnja”, koje čini 13 srpskih firmi, kao i nekoliko eksperata, bio je tema jučerašnjeg sastanka održanog u Vladi Srbije.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije će raditi na tome da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine. (Izvor: Ministarstvo rudarstva i eneretike)
Na sastanku kojem su prisustvovali državni sekretari u resornom ministarstvu i pomoćnici ministarke rečeno je da Ministarstvo rudarstva i energetike podržava inicijativu Tima za vodoničnu strategiju i da će raditi na tome da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine.
Novim zakonom o obnovljivim izvorima energije, koji je u proceduri usvajanja, stvoreni su uslovi za korišćenje i podsticanje inovacionih tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije, među kojima je i obnovljivi vodonik, koji se može koristiti u oblasti toplotne energije, saobraćaja i prirodnog gasa", navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Razvijene države širom sveta, ali i privatni sektor tokom poslednjih par godina počinju da uviđaju da bi proizvodnja i korišćenje vodonika moglo da bude rešenje za uspešniju i bržu energetsku tranziciju.
Evropska unija je na primer, u julu prošle godine usvojila Strategiju za vodonik za klimatski neutralnu Evropu.
Evropska unija je u julu prošle godine usvojila Strategiju za vodonik za klimatski neutralnu Evropu.
(Izvor: utilityanalytics.com)
Vođa tima za vodoničnu strategiju Miljan Vuksanović, rekao je tokom jučerašnjeg sastanka da je niz razvijenih zemalja, uključujući EU tokom prošle godine donelo svoje vodonične strategije i da Srbija ima šansu da se uključi u taj proces, kako bi do 2030. godine bila aktivni učesnik u vodoničnoj tranziciji, a do 2050. godine ravnopravna sa drugim učesnicima u ovom procesu.
U svojoj vodoničnoj strategiji iz 2020. godine, Nemačka je jasno formulisala stav da je orijentacija na vodoničnu tehnologiju ključni element njene platforme tehnološkog razvoja. Kina, SAD i druge razvijene zemlje takođe su opredeljene na vodonik kao energent budućnosti i u razvojne projekte i istraživanja ulažu velika sredstva, navodi se na sajtu Mašinskog fakulteta.
Stručnjaci kažu da zeleni vodonik, koji se dobija elektrolizom vode uz pomoć električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, kao što su vetroparkovi i solarne elektrane, može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu, sektore za čiju dekarbonizaciju dosad nisu pronađene dovoljno dobre alternative. Ocenjuje se takođe da bi njegova primena mogla da bude mnogo šira jer vodonik može da bude sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije.
