Zapadni Balkan pred izazovom zelenog zaokreta
Prošle godine je u Evropskoj uniji prvi put prozvedeno više električne energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja i nuklearnih elektrana. Međutim, kada se pogledaju pojedinačno zemlje članice razlike su velike, u nekim je broj zelenih kilovata rastao, dok u drugim nije bilo pomaka. Unija ne odustaje od plana da do kraja decenije izbaci ugalj iz proizvodnje električne enerije, a napredak na tom polju očekuje se i od Srbije, kao i ostalih država Balkana. (foto: Odlučnost EU podstiču finansijske institucije jer neće podržavati izgradnju kapaciteta na ugalj, EBRD.com)
Evropska unija je tokom proteklih pet godina, prepolovila potrošnju uglja. Prošle godine napravljen je zeleni zaokret. Iz obnovljivih izvora obezbeđeno je čak 38 odsto električne energije, iz fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa 37 procenata, a ostalo je udeo nuklearne energije.
Analize pokazuju da u proizvodnji električne energije iz čistih izvora prednjače Danska, Irska, Holandija, Španija, Nemačka, ali i da sedam država članica Unije, prošle godine, nije zabeležilo pomak.
Dubravka Negre, šef Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan ocenila je za RTS da energetska tranzicija nije jednostavan zadatak i da se sa izazovima susreću i centralnoistočne zemlje Evropske unije koje su se takođe obavezale da će sprovesti ekološki plan o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, što važi za EU u celini.
“I nije lako ni Poljskoj ni Češkoj ni drugim zemljama čiji su energenti takvi, ali neka tranzicija mora da postoji, podrška mora da postoji, a pre svega, mora da postoji odlučnost”, navodi Dubravka Negre iz Evropske investicione banke.
Tu odlučnost podstiču i finansijske institucije jer neće podržavati izgradnju kapaciteta na ugalj.
Najveći posao čeka balkanski region, čije snabdevanje električnom energijom zavisi od rada termoelektrana na ugalj. (Izvor: seenews.com)
Najveći posao čeka balkanski region, čije snabdevanje električnom energijom zavisi od rada termoelektrana na ugalj. I Srbija 70 odsto električne energije dobija sagorevanjem lignita.
“Na donosiocima odluka je da naprave najbolji koncept. Naravno, imajući u vidu i te ciljeve koje smo preuzeli kako pristupanjem energetskoj zajednici, tako na kraju krajeva i neke ciljeve koje kao zemlja treba da postavimo imajući u vidu zagađenje koje je sada zaista goruća tema”, ističe Miloš Mladenović, izvršni direktor berze električne energije SEPEKS.
U Vladi Srbije kažu da imaju plan za postepno povećanje udela zelenih kilovata koje će pospešiti i Zakon o obnovljivim izvorima energije.
“Hoćemo da do 2050. najmanje 50 procenta naše proizvedene energije bude upravo iz obnovljivih izvora”, ocenjuje ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
U godini pandemije najviše novih kapaciteta u Uniji izgrađeno je za proizvodnju električne energije iz vetra, zatim solarnih elektrana, dok je gradnja hidroelektrana i postrojenja na biomasu, stagnirala.
