Slab razvoj evropskog vetroenergetskog tržišta

BM / www.energetika-net.com

Većina zemalja na Starom kontinentu beleži slab razvoj, dok snažan rast beleže Kina, Indija, Brazil i mnoga druga azijska tržišta, čak i neke afričke zemlje.

Ukupni kapacitet svih vetroturbina instalisanih širom sveta do kraja 2018. godine dostigao je 600 gigavata, preliminarni su statistički podaci koje je objavilo Svetsko udruženje za vetroenergiju (WWEA). Naime, lane je dodato 53.800 megavata što je nešto više u odnosu na 2017. godinu kada je instalisano 52.555 megavata.

Važno je naglasiti da je 2018. bila druga godina zaredom s rastućim brojem novih postrojenja, ali po nižoj stopi od 9,8 odsto, nakon rasta od 10,8 odsto u 2017. godini. Sve vetroturbine instalisane do kraja 2018. mogu pokriti blizu šest odsto globalne potražnje za električnom energijom.

Prema statistici ovog udruženja, 2018. je obeležila nova dinamika. Drugim rečima, evropska vetroenergetska tržišta su u padu i većina zemalja na Starom kontinentu beleži slab razvoj, uključujući Nemačku, Španiju, Francusku i Italiju. Istovremeno, snažan rast beleže Kina, Indija, Brazil i mnoga druga azijska tržišta, čak i neke afričke zemlje.

Na daleko najvećem tržištu vetroelektrana, kineskom, instalisan je dodatni kapacitet od 25,9 gigavata. Tako je Kina postala prva zemlja s instalisanom snagom vetra većom od 200 GW. Tačnije, ona nastavlja da drži položaj svetskog lidera na području vetroelektrana čiji je kapacitet veći od 221 gigavata.

Sjedinjene Američke Države drugo su po veličini tržište vetroelektrana s 96 GW instalisane snage i ono je zabeležilo povećanje novih kapaciteta sa 6,7 gigavata u 2017. na 7,6 gigavata lane, uprkos manje ambicioznim nacionalnim klimatskim i energetskim ciljevima. Nakon Kine i SAD-a slede Nemačka, koja je lane instalisala 3,1 gigavat novih kapaciteta (ukupno 59 GW), Indija (2,1 GW, ukupno 35 GW) i Velika Britanija (2,9 GW, ukupno 20,7 GW).


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...