DO 2050. IZ OBNOVLJIVIH IZVORA 95 % STRUJE
HEP se uključio u dobijanje zelene struje projektima vetroelektrana, novih hidroelektrana i izgradnji solarnih elektrana
Gotovo sva potražnja za energijom u svetu do 2050. godine mogla bi se namirivati iz obnovljivih izvora kao što su vetar, solarna i geotermalna energije u svrhu dobijanja struje, zatim za transport i grejanje. Zaključak o dobijanju 95 odsto energije iz obnovljivih izvora u budućnosti proizlazi iz studije koju su zajednički izradili američki fond WWF International i holandska konsultantska kompanija Ecofys.
Udeo nafte, gasa i uglja kao i nuklearne energije u globalnom energetskom miksu u sledeće četiri decenije biće svedena na samo 5 %. Procenjuje se da bi mere uštede energije mogle smanjiti ukupnu potražnju za 15 odsto u odnosu na 2005. godinu, čak i ako populacija, industrijska proizvodnja, putarine i putnički promet poraste, navodi se u toj studiji. To bi zahtevalo 4,8 biliona dolara ulaganja do 2035. godine u modernizaciju zgrada, električne mreže i proširenje vetroelektrana i kapaciteta za dobijanje solarne energije, a isplativost te inicijative trebala bi biti vidljiva do 2040. godine.
“To je osiguranje protiv promenljivosti cena nafte i gasa i klimatskih promena”, smatra Stephan Singer, urednik studije i direktor energetske politike u WWF-u. “To može biti učinjeno korišćenjem dostupnih tehnologija i onih koje će uskoro biti na tržištu”, dodaje.
Istovremeno, Međunarodna energetska agencija (IEA), svetska krovna energetska organizacija, procenjuje da je potrebno 33 biliona dolara ulaganja u energetsku infrastrukturu do 2035. godine da bi zemlje mogle zadovoljiti međunarodne obaveze smanjenja stakleničkih gasova.
Poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije stakleničkih gasova ciljevi su koje je sebi postavila i Hrvatska uoči ulaska u Evropsku uniju.
EU, naime, do 2020. godine želi da smanji emisije stakleničkih gasova za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu. U skladu sa tim Hrvatska do 2020. godine planira da ostvari tri puta 20 %, odnosno merama energetske efikasnosti da uštedi 20 % energije iz obnovljivih izvora, da proizvede 20 % energije i da emisije stakleničkih gasova smanji za 20 odsto. U sektor obnovljivih izvora energije uključio se i HEP.
“HEP – Obnovljivi izvori energije jedna je od kompanija unutar HEP grupe koja se bavi razvojem projekata obnovljivih izvora energije. Reč je prvenstveno o projektima vetroelektrana, u kojima je definisano niz potencijalnih projekata. Takođe se bavi razvojem projekata nekoliko bioelektrana, a jedan od najvažnijih je projekt elektrane na biomasu u Velikoj Gorici kao jedan od 30 Vladinih prioritetnih projekata.
Razvijaju se i projekti malih hidroelektrana, kao i nekoliko lokacija solarnih elektrana”, pojašnjava Mirela Klanac, portparol HEP-a. Dodaje da se često u javnosti spominje da HEP otkupljuje struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.
“Skrenuli bismo pažnju da je telo nadležno za otkup, odnosno isplatu podsticajnih cena, Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) pa se upravo s njim i sklapa komercijalni ugovor o otkupu tako proizvedene električne energije. Obaveze HEP-a su da energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora preuzme na mrežu čije su mogućnosti i planovi u nadležnosti HEP – Operatora prenosnog sistema”, kaže Klanac. Napominje da je postizanje ciljeva zacrtanih u direktivama EU kao i potrebnih mera za realizaciju tih ciljeva u nadležnosti Ministarstva privrede, rada i poduzetništva.
Administrativne barijere
“Izveštaji Evropske komisije ukazuju da je za sve zemlje članice EU nužno ubrzanje i modernizacija električne mreže, odnosno bolja međusobna povezanost elektroenergetskih sistema kao i uvođenje takozvanih pametnih mreža, modernizacija upravljanja, osiguranje sekundarne rezerve elektroenergetskog sistema kao i efikasnije podsticanje obnovljivih izvora energije. Projekte obnovljivih izvora energije, preporučuje se, treba razvijati u saradnji s lokalnom zajednicom kako bi i ona imala koristi od projekta. Nužno je osposobiti državne kadrove kako bi se ubrzale, odnosno uklonile administrativne barijere koje se priječe projektima. Navedeni ciljevi, odnosno akcijski planovi uopšteno se mogu preneti i na hrvatsko tržište kako bi se ostvario zadati cilj”, navodi Klanac.
