Nemačka i Britanija imaju najviše vetrenjača

EurActiv

Dok Nemačka i Britanija prednjače u instaliranju novih kapaciteta za proizvodnju struje iz vetra na istoku EU se ulaganja u ovaj sector smanjuju. Srbija u 2014. nije imala kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.

Širom Evrope u 2014. godini instalirani su kapaciteti za proizvodnju struje iz vetra od 12.820 MW od čega 11.791 MW u Evropskoj uniji, pokazao je novi izveštaj Evropskog udruženja za energiju vetra (EWEA). EU je instalirala za 3,8% veće kapacitete za vetroenergiju nego 2013. a gotovo 60% novih kapaciteta instalirano je u samo dve članice - Nemačkoj i Britaniji. Istovremeno je postavljanje kapaciteta za energiju iz vetra na nekim prethodno velikim tržištima znatno smanjeno, dok je na istoku EU, koji i tako ima mali udeo u ukupnim kapacitetima, prepolovljeno. Srbija u 2014. nije imala kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.

Na kraju 2014. vetroelektrane u EU, u godini sa uobičajenim brojem vetrovitih dana, omogućavale su proizvodnju 284 TWh struje, što je dovoljno za pokriće 10,2% potrošnje u EU.

Od novih kapaciteta na vetar instaliranih u EU u 2014, 10.308 MW su bili kapaciteti na kopnu a 1.483 MW "ofšor" (Offshore). U odnosu na 2013, kapaciteti na kopnu su porasli za 5,3% dok su na moru smanjeni u istom procentu.

Investicije u vetroparkove u EU u 2014. procenjuju se na 13-18,7 milijardi evra pri čemu su vetroparkovi na kopnu privukli 8,9-12,8 milijardi a oni "ofšor" 4,2-5,9 milijardi.

Po instalaciji vetroturbina prednjačila je Nemačka koja je postavila nove kapacitete od 5.279 MW od čega 10% "ofšor". Sledi Velika Britanija sa 1.736 MW od čega 47% na moru a zatim idu Švedska sa 1.050 MW i Francuska sa 1.042 MW.

Daleko iza su Poljska sa 444 MW novih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra i Austrija sa 411 MW, navodi Evropsko udruženje za energiju vetra.

U izveštaju se ukazuje na znatno smanjenje postavljanja vetroturbina na ranije velikim tržištima, poput Danske, Španije i Italije. Tako je Danska u 2014. instalirala za 90% manje kapacitete nego 2013, Španija za 84% a Italija za 75%.

Zemlje centralne i istočne Evrope, članice EU, instalirale su nove kapacitete od 838 MW, što predstavlja 7% ukupno instaliranih u EU prema 16% u 2013. Taj pad pripisuje se retroaktivnim izmenama zakona u Rumuniji i neizvesnosti oko uticaja Akta o obnovljivim izvorima energije na sistem podrške obnovljivoj energiji.

Najveće kapacitete za proizvodnju energije iz vetra ima Nemačka a slede Španija, Britanija i Francuska. Ukupno 15 zemalja EU ima kapacitet od jednog gigavata i više, uključujući dve relativno nove članice - Poljsku i Rumuniju, a osam članica Evropske unije ima kapacitete veće od 4 GW.

Evropsko udruženje za energiju vetra objavilo je podatke i za zemlje kandidate za EU - Srbiju, Makedoniju i Tursku. Te tri zemlje ukupno su na kraju 2014. imale instalirane kapacitete za proizvodnju struje iz vetra od 3.799 MW pri čemu Srbija nijedan MW a Turska 3.762 MW, pokazuju podaci Udruženja.

Značaj obnovljivih izvora raste

Ukupni kapaciteti EU za proizvodnju energije povećani su u 2014. godini za 14,8 GW, na 910,1 GW a udeo vetroelektrana je 14%.

Postavljanje vetroelektrana u EU raste već 14 godina - sa 3,2 GW u 2000. godini na 11,8 GW u 2014.

Podaci Evropskog udruženja za energiju vetra pokazuju i da su u EU tokom 2014. ukupno instalirani kapaciteti za proizvodnju energije od 26,9 GW, za 9,4 GW manji nego godinu dana ranije.

Postavljanje vetroturbina prednjačilo je u odnosu na druge tehnologije za proizvodnju energije - instalirani su kapaciteti za vetar od 11,8 GW, što predstavlja gotovo 44% ukupnih. Na drugom mesetu je solarna energija sa 8 GW a treći je ugalj sa 3,3 GW. Takođe su instalirani kapaciteti na gas od 2,3 GW, biomasu od 990 MW, hidroenergiju od 436 MW, geotermalnu energiju od 45 MW.

Istovremeno su tokom 2014. povučeni iz proizvodnje kapaciteti na ugalj od 7,2 GW, na gas od 2,9 GW, na energiju vetra od 423,5 MW a na biomasu od 370 MW.

Ističe se da je 79% svih novih instaliranih kapaciteta u EU bilo za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Prošla godina bila je sedma uzastopna u kojoj su kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora činili više od 55% svih novih kapaciteta.

Direktor Udruženja Tomas Beker (Thomas Becker) kaže da podaci potvrđuju da je Evropa opredeljana za obnovljive izvore i energiju vetra ali da nije vreme za samozadovoljstvo. On ističe da neizvesnosti oko regulative u energetskom sektoru predstavljaju pretnju daljem putu ka održivoj i energiji iz domaće proizvodnje koja će garantovati evropsku energetsku sigurnost i konkurentnost na dugi rok.

"Vreme je da evropski politički lideri uspostave pravu evropsku energetsku uniju i pošalju jasan signal podrške prelasku na bezbedan i održiv energetski sistem", zaključio je Beker.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...