GMO ucena

Miloš Obradović

Tehnologija GMO samo izgovor da bi se ostvario cilj, a to je vlasništvo nad patentom od koga se uzima renta - “renta na život”, rekla je dr Vandana Shiva iz Indije. Niko ne može da predvidi promene koje će izazvati promena jednog gena u jednoj biljci i zato su GMO opasni, istakao profesor Džon Fagan iz SAD
(foto, dr Vandana Šiva)

Ako želimo u Svetsku trgovinsku organizaciju moramo dozvoliti uvoz geneteski modifikovanih organizama, poruka je ministra trgovine Rasima Ljajića nakon što je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije takođe upozorila da moramo promeniti zakon o GMO. Tako je ponovo aktuelizovana tema o genetski modifikovanim organizmima ali ovoga puta izgleda da će uskoro zloglasna GMO hrana legalno ulaziti u Srbiju, s obzirom da je Ljajić izjavio da se o prijemu u STO odlučuje u decembru, pa samim tim i zakon mora biti usvojen do tada. Kako ministar objašnjava, možemo da zadržimo zabranu proizvodnje ali ne smemo da branimo promet genetski modifikovanih organizama.

Imajući u vidu da osam zemalja i 15 regiona u EU ima zabrane i moratorijume za GMO, postavlja se pitanje kako EU uopšte može da uslovljava ulazak nove članice prihvatanjem GMO.

fagan gmo

Dr Džon Fagan

Nesagledive promene

Na međunarodnoj konferenciji o GMO “Etika ili interes”, održanoj u prostorijama opštine Stari grad, a u organizaciji građanske inicijative Srbija bez GMO, Fonda organska Srbija, Festivala zdravlja Beograd i Doma zdravlja „Stari grad“, naučnici i aktivisti iz Srbije i sveta srušili su neke mitove o GMO, ali i istakli veliku opasnost koja sa biotehnologijama dolazi.

Prof. dr Džon Fagan iz SAD, molekularni biolog i veliki protivnik GMO, objasnio je kako funkcioniše mešanje gena različitih vrsta, ali i da se za modele koje genetičari koriste - ne mogu predvideti sve posledice takvog delovanja.

“Geni su osnova svakog organizma i menjanjem gena može se promeniti svaki njegov deo. To je moćan koncept ali i put u megalomaniju. Stavlja naučnike u poziciju moći kakvu čovečanstvo nije imalo”, kaže Fagan.

Genetska modifikacija se obavlja tako što se izvlače delovi DNK raznih organizama, to mogu biti virusi, bakterije, biljke ili životinje. U drugom koraku ti geni se ubacuju u ćeliju, na primer biljke. Međutim, to nije ni lako ni precizno jer čoveku je i dalje nepoznat i nekontrolisan proces integracije tog gena u novu ćeliju.

“Zato su GMO opasni, jer se ne može predvideti rezultat. Modeli koje koriste genetski inženjeri ne funkcionišu. Kada se ubaci jedan gen on menja i druge gene, menjaju se mnoge stvari u funkcionisanju ćelije. Ne dobija se samo ta promena koju želimo. Niko ne može da predvidi promene koje će izazvati promena jednog gena u jednoj biljci”, objašnjava Fagan.

Genetski inženjering je neispitana i kontroverzna nauka

Posledice GMO po ljudsko zdravlje već su zabeležene i dokumentovane. To se pre svega odnosi na alergene, toksine i smanjenu ishranu.

“To je već zabeleženo u nauci u stotinama studija. To nije mit već stvarnost”. Profesor Fagan je izdvojio istraživanje Francuza Saralinija koje je trajalo dve godine i gde je istraživan uticaj Monsantovog kukuruza NK603 i herbicida Roundup na pacove. Utvrđena je povećana smrtnost, oštećenja jetre i bubrega, a kod pacova su se pojavili i tumori posle četiri meseca korišćenja ovog genetski modifikovanog kukuruza i herbicida koji se koristi u njegovom gajenju. Postavlja se onda pitanje kako je EU dozvolila uvoz NK603 kukuruza. Odgovor je što je Monsanto priložio studiju na osnovu istraživanja koje je trajalo samo 90 dana i koje nije pokazalo nikakve efekte.

Prema rečima ovog Amerikanca, genetski inženjering je neispitana i kontroverzna nauka, a korišćenje toksičnih, kancerogenih i mutagenih hemikalija u gajenju ovih biljaka izazivaju zagađenje vode, vazduha i tla.

Mit je da genetski modifikovani usevi traže manje pesticida i herbicida. Postoje podaci da je uvećano njihovo korišćenje u proizvodnji GM useva, a posledica je i stvaranje superkorova. Čak negde GM kukuruz postaje korov na poljima GM soje pa se onda mora polivati drugim herbicidima. Postoje bar 24 korova otporna na Roundup. Postoje slučajevi u SAD gde su farmeri odustali od gajenja pamuka jer nisu mogli da se reše korova.

Mitovi o gladi u svetu i prinosima GMO

“Ako bi genetski modifikovani organizmi mogli da reše problem gladi u svetu možda bi vredelo preuzeti rizike?”, zapitao je Fagan. Ipak, uprkos tome što je to jedan od glavnih argumenata za GMO proizvođača to je daleko od istine, čak ima mnogo suprotnih primera.

Prema njegovim rečima svet nije gladan zato što nema hrane, već zato što nemaju svi pristup zemlji i hrani. Problem je politički i društveni, a ne tehnički.

Tako je 2000. godine genetski modifikovani kukuruz kontaminirao zalihe kukuruza u SAD čime je napravljena šteta od milijardu dolara. Takođe, u SAD je 2006. godine eksperimentalni GM pirinač zarazio obični pirinač zbog čega je naredne godine smanjen izvoz iz SAD za 20 odsto. Stotine tužbi su pokrenute protiv nemačke firme koja je proizvela taj pirinač, a odštete se mere milijardama dolara. U Španiji je smanjena organska proizvodnja kukuruza zbog kontaminacije GM kukuruzom. Posledice proizvodnje GM soje u Argentini još su pogubnije po ovu državu u čijoj proizvodnji soje je 95 odsto genetski modifikovana soja. Manja je šteta što je prelazak na GM soju oterao male farmere iz sela u siromaštvo gradova ili što je smanjena različitost u proizvodnji hrane. Najveća šteta je što je broj ljudi sa kancerom povećan za 300 odsto, a reproduktivnih problema za 400 odsto.

Kako objašnjava Fagan, Monsanto je ubedio Argentince koji su bili u krizi i bankrotu da će ih proizvodnja GM soje izvući. Vlada je tako podržavala proizvodnju soje, pošto je većinom bila za izvoz, u budžet su ulazila velika sredstva od izvoznih taksi. Sada međutim, niko neće argentinsku soju.

“Ako se dozvoli ulazak GMO, Monsanto će preuzeti proizvodnju semena, izvući će pare iz ekonomije, a to seme neće biti srpsko već će pripadati jednoj multinacionalnoj kompaniji. Biotehnološke kompanije manipulišu industrijom semena da bi preuzeli kontrolu nad proizvodnjom. Tada farmeri više nemaju izbora i moraju da koriste samo GM seme. U Argentini su lobirali i preko banaka tako što je nuđeno povoljno finansiranje uzgajanja GM useva”, napominje Fagan.

Čak nema ni dokaza da su prinosi GM biljaka veći od prirodnih sorti. U SAD je urađena značajna studija u kojoj je pokazano da nijedan komercijalni GMO nije napravio veće prinose od prirodnih vrsta. Čak obrnuto, rast prinosa uglavnom je ostvaren većim prinosima prirodnih sorti.

GMO nisu osvojili tržište

“Poruka biotehnoloških kompanija, koju su verovatno već i saopštili i vašim političarima, je da je GMO osvojio svet i da ako ga vaša zemlja ne prihvati zaostaćete u razvoju. Navešće podatke kako GMo uzgaja 17 miliona farmera na 170 miliona hektara u 28 zemalja i kako je proizvodnja povećana stostruko od 1996. godine. Međutim, čak 95 odsto GMO se odnosi samo na četiri kulture soju, kukuruz, pamuk i kanolu. Od svih GMO useva 90 odsto je u pet zemalja - SAD, Kanadi, Brazilu, Argentini i Indiji. U sledećih pet zemlja je osam odsto, a u sledećih 18 zemlja proizvodi se svega dva odsto GM useva. U 167 zemalja na svetu nema proizvodnje GMO. Činjenica je da posle 20 godina ogromnog reklamiranja GMO nisu osvojili tržište. Na svega 3,5 odsto poljoprivrednih površina na svetu se proizvodi GMO, a svega 0,67 odsto farmera ih seje”, ukazuje on.

Ni potrošači ne veruju GMO, a i zašto bi kada nijedno od obećanja biotehnološke kompanije nisu ispunile. Obećale su veće prinose, veću hranljivost, otpornost na sušu… Ništa od toga nije napravljeno, a jedino što imamo je da su otporne na neke pesticide. Kako objašnjava Fagan, biotehnološke kompanije nemaju znanja da naprave genetski modifikovane organizme koji bi ispunili obećanja.

“Multinacionalne kompanije vole GMO zato što su patentirani i zato što su vlasnici patenta. Zna se da ko kontroliše proizvodnju hrane taj kontroliše sve. Da li dozvoliti multinacionalnim kompanijama da kontrolišu proizvodnju hrane u jednoj zemlji?”, zaključuje pitanjem Fagan.

Upravo kontrola proizvodnje hrane i semena patentima i ubiranje rente je pravi cilj biotehnoloških kompanija smatra i dr Vandana Šiva, fizičarka iz Indije koja se posvetila borbi protiv GMO.

Renta na život

Ona je sigurna da je tehnologija GMO samo izgovor da bi se ostvario cilj, a to je vlasništvo nad patentom od koga se uzima renta - “renta na život”.

“Multinacionalne biotehnološke kompanije ušle su STO i progurale odredbe o zaštiti intelektualne svojine tzv. TRIPS da bi osvojile svetsko tržište. Indija ima dobar zakon o intelektualnoj svojini koji kaže da poljoprivredni i medicinski proizvodi ne mogu biti patentirani. Zato je Indija najveći proizvođač jeftinih generičkih lekova. Novartis (deo Syngente jedne od najvećih biotehnoloških kompanija na svetu) je tužio indijsku državu da bi prodavao iste lekove nekoliko puta skuplje, ali odlukom Vrhovnog suda tužba je odbijena. Danas u Indiji imamo 110 banaka semena kako bi seme ostalo zajedničko bogatstvo, a ne patent u vlasništvu neke kompanije”, objašnjava Šiva.

Ona naziva nametanje intelektualne svojine svetu diktaturom, a da “Monsanto ne proizvodi samo genetski modifikovane organizme već i genetski modifikovanu demokratiju. Umesto “od naroda, za narod i prema narodu” imamo, “za korporacije, od korporacija, prema korporacijama”, ističe ona.

Tako je sada čuvanje semena postalo kršenje zakona umesto najveće dužnosti svakog naroda, nastavlja ona, dodajući da je seme rezultat miliona godina evolucije i promena jednog gena ne može ga učiniti nečijim vlasništvom.

“GMO industrija stalno govori kako daju veće prinose i tako rešavaju problem gladi u svetu, a ko im se suprotstavi on je onda kriv za glad. Zatim, kako je to ekološki jer smanjuje upotrebu hemikalija, kao i da donosi prosperitet farmerima. Nikada od njih nećete čuti ni reč o patentima, a to je njihov centralni cilj. Ako danas ograničimo patente - GMO je mrtav. Ako ne naplaćuju rojaltije to ih više neće interesovati”, apeluje ova indijska aktivistkinja.

Masovna samoubistva farmera zbog GMO

Priča o GMO u Indiji posebno je teška jer se sumnja da je oko 284.000 farmera od 1995. godine počinilo samoubistvo zbog toga. Naime u Indiji je značajna proizvodnja genetski modifikovanog pamuka, tzv. Bt pamuk čiji je proizvođač Monsanto. Prema rečima Šive, siromašni farmeri uzeli su seme na kredit i dali hipoteku na zemlju. Kada više nisu mogli da otplaćuju dugove i kada su krenuli da oduzimaju zemlju seljak bi otišao u šupu i popio flašu pesticida.

“To je priča 95 odsto udovica. Ogromna većina samoubistava se odigrala baš u oblasti u kojoj se proizvodi pamuk. Osim toga kilogram običnog semena koštao je pet rupija, a kilogram Bt semena čak 4.000 rupija, ali seljaci bi otišli u grad a tamo bi ih prodavac ubedio da će to seme od njih napraviti milionere”, priča Šiva.

Na kraju, ona je pozvala da se u svakoj zemlji identifikuje ko su korumpirani političari ili plaćeni naučnici ili mediji i da se to objavi na Internetu.

Takođe, treba reći da su Monsanto i Syngenta dobile nagradu World Food Prize (Svetska nagrada za hranu), ali i da su te kompanije glavni sponzori te manifestacije, pa su tako faktički dodelile same sebi ovu nagradu.

Srbiji ne trebaju GMO

Što se tiče Srbije, oko 70 gradskih i opštinskih skupština je tokom proteklih meseci usvojilo Deklaraciju protiv uzgoja, korišćenja i prometa GMO i kako navodi Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, uprkos pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, naša zemlja nije dužna da prihvati uvoz GM hrane, ukoliko ne želi.

„Čak i kada bi zanemarili rezultate dostupnih nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbednosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani eksperimentalnih životinja, a njih ne smemo zanemariti zbog mogućih posledica po zdravlje sadašnje i budućih generacija, Srbija nema nijedan proizvodno-ekonomski razlog da dozvoli promenu sadašnjeg zakona o GMO i uvođenje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO “, rekao je Ševarlić.

Srbija je po agrarnim resursima potecijalno relativno značajan izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i svoju pozicioniranost na međunarodnom tržištu treba da obezbeđuje proizvodima iz organske i integralno kontrolisane poljoprivredne proizvodnje, a ne uzgojem, preradom i plasmanom proizvoda na bazi GMO.

“Pored etičkih, zdravstvenih i ekoloških razloga, Srbiji nisu potrebni GMO u poljoprivredi i zbog procenjene štete u godišnjem iznosu od 500 miliona evra po osnovu uvoza GMO za uzgoj samo pet kultura (kukuruz, soja, uljana repica, krompir i paradajz) i razlike u ceni koju na tržištu možemo da ostvarimo između navedenih GM proizvoda i istih koji nisu modifikovani, a sve su više traženi i sa stalno rastućom cenom na međunarodnom tržištu. Procenjenu štetu treba uvećati za ekonomski nemerljive posledice gubitka nacionalne održivosti i nezavisnosti u prehrambenoj bezbednosti stanovništva, direktne i indirektne gubitke po osnovu likvidacije domaće proizvodnje semena, sadnog materijala i priplodne stoke - najprofitabilnijeg dela agrobiznis sistema u Srbiji, kao i radnih mesta u tim sektorima agrobiznisa i sa njima povezanim sektorima privrede, učešća naših semena i sadnog materijala na tržištima drugih zemalja i gubitka marketinške prepoznatljivosti da proizvodi iz Srbije nisu genetički modifikovani”, izračunao je Ševarlić.

Milica Vojić Marković, predsednik Odbora za ekologiju iz redova DSS-a najavila je da će podneti amandman na zakon o GMO u kom će tražiti moratorijum na promet i uzgoj GMO u narednih 20 godina.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...