Da li veštačka inteligencija ugrožava naučne studije

Da li veštačka inteligencija ugrožava poslove za koje su potrebne diplome naučnih fakulteta? 

Pesimističke izjave ekonomiste specijalizovanog za tržište rada i nobelovca Kristofera Pisaridesa izazvale su pometnju širom sveta, jer sugerišu da bi veštačka inteligencija (AI) uskoro mogla da ukine neke profesije poput inženjera, programera ili matematičara. Zatim se možemo zapitati, kao što to radi Frankfurter Allgemeine Zeitung, da li oblasti koje obuhvata STEM (engleski akronim koji označava discipline nauke - tehnologije, inženjerstva i matematike još imaju budućnost.

Između preteranog straha i sigurne neizvesnosti

Nemački Algemajne cajtung  je intervjuisao nekoliko stručnjaka za veštačku inteligenciju. Za Holgera Hoosa, direktora Centra za veštačku inteligenciju na Univerzitetu RVTH u Ahenu i profesora veštačke inteligencije, strahovi Kristofera Pisaridesa su preuveličani.

Ines Helm, profesor na Univerzitetu Luis i Maksimilijan (LMU) u Minhenu i stručnjak za strukturne promene na tržištu rada, slaže se:

„Ljudi i dalje nadmašuju AI u kreativnoj i socijalnoj inteligenciji, veštinama rasuđivanja i sposobnosti da se nose sa neizvesnošću. Ljudi stoga nisu ni blizu da budu prevazidjeni.“

Katažina Polevska, mlada studentkinja master studija računarskih nauka na Brandenburškom tehničkom univerzitetu u Kotbusu, sažima uverenje stručnjaka ovako:

„Sada je još važnije nego ranije proučavati nauku. Na kraju, potrebni su nam ljudi koji mogu da procene šta je dobro, a šta loše u veštačkoj inteligenciji kako bismo je optimizovali”.

Ines Helm veruje da će zadaci jednostavno evoluirati, iako je to teško u potpunosti predvideti. Prema njenim rečima, AI će se takođe „suprotstaviti nedostatku kvalifikovanih radnika“. Danas, prema Frankfurter Allgemeine Zeitung-u, nedostaje 285.800 radnika u naučnim i inženjerskim profesijama. U većini slučajeva, to su pozicije koje zahtevaju fakultetske diplome i nude dobre plate, bilo u privatnom sektoru ili na univerzitetu.

Katažina Polevska ne žali zbog svog izbora studija, ali insistira na jednom: „Morate biti spremni da nastavite da učite nove stvari. Učenje ne prestaje kada završimo školu." Ako nas je veštačka inteligencija nečemu naučila, to je da ćemo se morati prilagoditi.

Pad zapošljavanja u sektoru IT

Dok tehnološke kompanije nastavljaju da otpuštaju hiljade zaposlenih, one, međutim, nude primamljive zarade profesionalcima specijalizovanim za veštačku inteligenciju, izveštava Volstrit džornal (WSJ).

Nakon masovnog zapošljavanja tokom pandemije, američke tehnološke kompanije smanjile su svoje troškove 2023. godine, posebno otpuštajući desetine hiljada zaposlenih. Od tada, u Sjedinjenim Državama, tržište IT profesija je ostalo u naglom padu, sa izuzetkom ponude posla za stručnjake za veštačku inteligenciju (AI), prenosi WSJ.

Broj ponuda za posao u IT-u bio je 31% manji prošlog januara u odnosu na decembar 2022. Ali ponude novih poslova u vezi sa AI su porasle za 42% u poređenju sa istim periodom. Razlog: lansiranje ChatGPT-a krajem 2022. godine, „što je izazvalo navalu zahteva u vezi sa veštačkom inteligencijom“.

Potražnja za AI veštacima i veće plate

Otvorena radna mesta u vezi sa veštačkom inteligencijom, uključujući inženjere za mašinsko učenje i DataScientists, postojala su pre nego što je ChatGPT pokrenut, kaže Anil K. Gupta, specijalista za praćenje zapošljavanja na Univerzitetu Merilend.

„Ali Open IA chatbot je postavio korisnički interfejs na tehnologiju, otvarajući oči za načine integracije AI u proizvode i radne procedure.“

Sada, na sajtovima za zapošljavanje, oglasi za posao u vezi sa veštačkom inteligencijom i druge objave o nauci o podacima i softverskom inženjeringu „kreću se u suprotnim smerovima“ od opšteg pada… A kompanije koje traže AI talente „izgleda da su spremne da dobro plate“, piše WSJ.

Prema nedavnom istraživanju, tri četvrtine američkih tehnoloških kompanija veruje da veštine veštačke inteligencije garantuju veću platu. Novozaposleni u toj oblasti zarađuju više od svojih kolega čije pozicije nisu povezane sa novim razvojem u AI.

U slučaju menadžera podataka, odgovornog za baze podataka kompanije i njihovo funkcionisanje, jaz može dostići više od 20.000 dolara (18.350 evra), a plate se povećavaju sa 60.000 na više od 80.000 dolara (73.400 evra) godišnje. Inženjer Big Data, odgovoran za obezbeđivanje platformi neophodnih za obradu podataka, može očekivati platu od 110.000 dolara (100.900 evra) godišnje.