ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Служба друштвеног књиговодства (СДК) формирана је као државни орган са задатком, да у условима друштвене својине, спроводи финансијску дисциплину у евидентирању и коришћењу друштвене имовине  и очувању финансијске стабилности земље,  обављајући послове: вођења пословних рачуна корисника друштвених средстава - КДС (привредних и јавних); контролисаног платног промета са тих рачуна; превентивне, инспекцијске и ревизорске контроле пословања КДС субјеката; евидентирања података по основу текућег пословања и годишњих резултата утврђених у завршним рачунима субјеката, и др. Богатство података којима је СДК располагала, било је основа за ефикасно и благовремено информисање надлежних државних органа, ради вођења текуће и развојне економске политике земље.

Од увођења финансијског надзора до укидања, 1962 - 2004.

Служба друштвеног књиговодства основана је 1962. године, издвајањем из Народне банке Југославије, као самостална државна институција, одговорна Народној скупштини. Распадом СФРЈ формирана је Савезна република Југославијa (Србија и Црна Гора), па је и СДК трансформисана у Службу за платни промет и финансијски надзор, са надлежностима које је до тада имала СДК. Ова служба је законом, донетим 1994. године, преименована у Службу за платни промет.

СДК и њени наведени сукцесори (Службе), значајно су променили свој статус доношењем Закона о Народној банци Југославије, 1995. године,  тако што су припојени Народној банци и наставили са пословањем као Завод за обрачун и плаћања - ЗОП. Законом је уређено да се дотадашњи послови Службе за платни промет пренесу на ЗОП, али због губитка самосталности у одлучивању, настала су одређена одступања од до тада строгих поступака приликом пријема, контроле и извршавања налога за плаћање које је ЗОП примењивао а по налогу појединих државних органа, преко руководства Народне банке. На пример: захтеви да се испаћују нето зараде без истовременог подношења налога за плаћање пореза и доприноса; одредба да се царина плаћа готовином; спречавање отварања стечајних поступака; масовно отварање мењачница, и др. Последице су биле настанак опште неликвидности, пре свега буџета и социјалних фондова, инфлација, нестабилан курс, вештачко одржавање великих пословних система, улични платни промет, и др. Банкарски лоби и разне интересне групе, домаће и стране, радиле су на томе да се укине ЗОП а послови пренесу на банке, што је реализовано 31. децембра 2002. године. Део инфраструктуре ЗОП-а и један број запослених преузет је од стране Управе за јавна плаћања, основане при Министарству финансија, са циљем да сервисира кориснике јавних средстава. Ова управа је 2005. године преименована у Управу за трезор у којој се, са мањим доградњама, и данас користе техничко-техннолошка решења креирана у СДК.  

Почетак примене рачунара 1976. године

Током 70-тих година прошлог века, после 10-то годишњег искуства у функционисању СДК, ондашње власти су оцениле да веома разграната мрежа организационих јединица ове службе (више стотина филијала и експозитура, само у Србији близу 200) - стално растући број дневних новчаних трансакција у платном промету (4-5 милиона дневно), збирна обрада података периодичних и завршних рачуна корисника друштвених средстава, манипулација са готовином, размена података са банкама и поштама и др. - продукује изузетно велики број података. Припрема, обрада, консолидовање и извештавање на основу ових података захтевале су бројне мануелне радне операције. Полазећи од светских искустава, где је на оваквим пословима увелико започела примена рачунарских уређаја, одлучено је да се формира посебна стручна институција са задатком да даје стручну, рачунарску, техничку и технолошку подршку развоју и унапређењу пословања СДК.

Резултат наведеног опредељења је формирање друштвеног предузећа „Информатика“, у априлу 1976. године. Као стручни носиоци послова у овом предузећу ангажовани су бројни стручњаци из института, са факултета и других институција,  који су у свом дотадашњем раду имали искустава са рачунарским и комуникационим уређајима. Први задатак запослених у Информатици био је упознавање за основним технолошким захтевима СДК,  пре свега по пословима платног промета (као најмасовнијег посла), и то: елиминисање папирних докумената у платном промету, повећање брзине у новчаним и информационим токовима и смањење трошкова у извршавању платних налога. Полазећи од наведених захтева Информатици је стављено у задатак да: сагледа и прати водеће светске произвођаче рачунарске и комуникационе опреме и њихове оперативне системе и предложи оптимално опредељење са становишта: квалитета, цене, одржавања у режиму рада 24-7-365, масовности обраде података, референце, и сл.

Као оптимално решење, Информатика је предложила америчку компанију „Burroughs“, касније интегрисана у „Unisys“, што је и прихваћено. Рачунарски системи наведених фирми („Burroughs“-100/200, „ClearPath“), инсталисани су у свим филијалама СДК, осим филијала у републичким центрима које су опредељене на ИБМ рачунаре. Почетне активности Информатике биле су опремање одговарајућим техничким уређајима и обучавање запослених у СДК да податке са налога за плаћање обухватају у бинарном формату, ради даље рачунарске обраде, уместо цифрама како је до тада рађено. Постепено су из употрбе избачене машине за ручну обраду података (Олимпија, Фацит, Дигитрон, и сл.), а замењене су уређајем „Датика“, са којим су подаци са налога за плаћање обухватани у дигиталном 6-то колонским запису, на бесконачној траци, а са које учитавани у рачунаре, ради обраде. Значајан напредак у обухватању података са налога за плаћање учињен је преласком на касетне носице података применом уређаја АЕ-111.

Електронски пренос података

Континуираним праћењем развоја информатичко-комуникационе технологије у свету, и достигнутих могућности, Информатика је, у сарадњи са СДК, започела припреме за увођење ЕДИ технологије (електронска размена података), у платном промету СДК. До тада примењивани уређаји - за обухватање података подразумевали су  доношење носиоца података (трака, картице, касете), и накнадно учитавање тих потатака у обрадне рачунаре - постепено су замењивани терминалима, директно повезаним са рачунарима. Опремањем организационих јединица (филијала и експозитура)  терминалима, од стране Информатике, обезбеђени су технички услови за изградњу мреже електронског платног промета у СДК. Токови података платног промета између организационих јединица СДК одвијали су се преко закупљених линија јавне ПТТ мреже (ЈУПАК мрежа). Унутар СДК мрежа електронског платног промета организована је хијерархијски, тако да су токови података били: експозитура, филијала, транзитни чвор, главни чвор, централни чвор. Успостављање техничких услова за ефикасно функционисање платног промета подразумевало је израду јединственог, интегрисаног програмског система, који се састојао од високо софистицираних процесних и комуникационих апликација. Иницијални програмски систем израдила је Информатика и он је перманентно дограђиван, сагласно законским променама у платном ситему земље.

Реализација електронског преноса података, самим тим и новчаних средстава (што је  најбитније), захтевало је и испуњење одређених предуслова, што је урађено прописивањем и стандадизацијом  појединих елемената у извршавању платних трансакција, са циљем да се пређе на беспапирни платни промет. Стандардизовани су нумерички подаци на налозима за плаћање, који су у великој мери заменили дотадашње описне податке. Посебно је значјно стандардизован податак “позив на број“,  са опционалним садржајем, који треба да послужи за књиговодствено евидентирање конкретне трансакције. На овај начин је платни налог постао и валидан финансијско – рачуноводствени документ. Прописан је јединствени регистар ималаца рачуна (РИР), чиме је обезбеђена јединствена, непоновљива идентификација учесника у платном промету. Извршена је рационализација база података тако што су отклоњени сви непотребни подаци који не служе непосредно извршавању платних налога. Ради избегавања могућности грешака при обухватању података, уведен је систем стављања одређених података под контролни број, по модулу 11.

Успостављањем техничких и технолошких услова за електронски пренос података, сарадњом СДК и Информатике, створени су услови за укључивање свих учесника у платном промету у јединствену мрежу за електронски пренос података. То значи да ималац рачуна може, у сваком моменту, имати увид у стање средсава на рачуну, као и преглед приливних и одливних новчаних трансакција. Такође, пројектована је могућност да и други носиоци платног промета (Народна банка, банке, поште), могу бити укључени у јединствену мрежу за електронски пренос података. Овим укључивањем у мрежу Народна банка је имала увид у стање жиралне и готовинске новчане масе, као индикатора стабилности монетарног система. Банке су имале увид у стање на рачунима својих депонената, што је значајно за сагледавање текуће и коначне дневне ликвидности банке. За све учеснике у платном промету дата је могућност да дневни извештај о стању и променама на рачуну („дневни извод“), преузимају путем мреже или на магнетним носиоцима података, ако нису укључени у мрежу.

Интегрални систем плаћања

У другој половини 80-тих година, по завршеном опремању, тестирању апликативних програмских решења и обуци носилаца послова, започела је примена пројекта Интегралног система плаћања - ИСП (у неким тадашњим документима назван као  „Телекомуникациони пренос података без достављања оригиналних налога за плаћање“). Пројекат је брзо прихваћен и реализован у свим филијалама СДК, тадашње СФР Југославије. Очигледне предности дале су одмах позитивне резултате на плану убрзања новчаних токова и рационалности у свим фазама функционисања платног промета.

Може се закључити, да је вишедеценијска синергија СДК и Информатике, имала изузетно позитивни утицај на опште друштвене токове тадашње државне заједнице. Преласком на платни систем, организован на ЕДИ принципима, омогућено је ефикасније управљање новчаним средствима, што је од изузетног утицаја на монетарни, банкарски и порески систем, као и на све друге области: привреда, здравство, просвета, култура, и др.

У основи свега постигнутог, на развоју и унапређењу платног система, стоји – јединственост. Закони и сви пратећи прописи, као и оперативна упутства која је доносила СДК Југославије, примењивани су до задњег шалтера припадајуће експозитуре. Не мање значајна је и јединственост у техничким средствима, јер су у свим филијалама СДК коришћени рачунари и оперативни системи америчке фирме УНИСИС, са којом је Информатика имала партнерски однос.

          Позитивне оцене, за овако организован платни ситем у СФР Југославији, могле су се чути од многих страних институција и утицајних појединаца.

Јануар 2026. год.