Rat zbog kritičnih sirovina: Industrije SAD i EU ugrožene kineskom odmazdom

Pošto je u sredu 3. juna razgovarao sa Vladimirom Putinom, predsednik SAD Donald Tramp je u četvrtak, 5. juna, objavio da je razgovarao i sa Si Đinpingom, predsednikom Republike Kine.

Kakav je rezultat ovog razgovora niko zapravo ne zna, uprkos tome (ili upravo zbog toga) što je američki predsednik na svojoj društvenoj mreži Truth objavio “izveštaj“ pun optimizma u kome, kako su mnogi primetili, nema konkretnih pojedinosti koje bi potvrđivale da je postignut bilo kakav napredak.

 „Upravo sam završio odličan telefonski razgovor sa kineskim predsednikom Sijem, u kojem smo razgovarali o nekim detaljima našeg nedavnog sklopljenog trgovinskog sporazuma. Razgovor je završen veoma pozitivno za obe naše zemlje. Ne bi trebalo da bude daljih poteškoća u vezi sa proizvodima koji koriste retke rude. Zakazan skori sastanak između naših timova, na lokaciji koja tek treba da bude određena. (…) Tokom ovog razgovora, predsednik Si je ljubazno pozvao Prvu damu i mene da posetimo Kinu, a ja sam uzvratio poziv. Kao predsednici dve velike nacije, oboje se radujemo ovim posetama.“, glasi objava Donalda Trampa na mreži Truth.

Dve super-sile su 12. maja sklopile sporazum o okončanju trgovinskog rata složivši se da obustave recipročne carine na 90 dana. Od tada, međutim, dve strane nisu prestale da razmenjuju međusobne optužbe.

Tramp je optužio Kinu da krši sporazum, što je Peking negirao, optužjući sa svoje strane  SAD da preduzimaju korake da „ozbiljno potkopaju“ ovaj  dogovor.

Istovremeno retki metali su i dalje sporno kinesko-evropsko pitanje do te mere da je pariski Mond izvestio da “kineski rat trajnim magnetima preti globalnoj industriji“. EU i dalje oporezuje kineska električna vozila čija je cena nedostižno niska za evropske proizvođače, ali je Peking uzvratio ograničavanjem izvoza strateških metala neophodnih za rad evropske i svetske industrije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen putovaće zato u julu u Peking.

Kina drži monopol na izvoz trajnih magneta koji su neophodni za proizvodnju automobila, ali i u odbrambenoj industriji i industriji kućnih aparata. Kako izveštavaju ekonomski mediji u Francuskoj, nestašica trajnih magneta počinje da se oseća u fabrikama širom sveta, nakon ograničenja izvoza koje je uvela Kina. U automobilskoj industriji, efekat je već prisutan – izveštavaju svetski mediji (američki Politico, francuski Le Monde…)

Japanski proizvođač Suzuki bio je primoran da obustavi proizvodnju jednog modela, svifta, Ford je obustavio proizvodnju svog eksplorera 4x4 na nedelju dana.

Lobi evropskih dobavljača automobilske industrije Clepa, saopštio je da su „ova (kineska) ograničenja dovela do zatvaranja nekoliko proizvodnih linija i fabrika u Evropi i da će se negativni uticaj ograničenja izvoza strateških sirovina iz Kine povećavati u narednim nedeljama kako se zalihe budu smanjivale“.

Pariski Le Monde je preneo izjavu Žan-Luja Peša, predsednika Federacije industrije opreme za vozila, koji je situaciju opisao kao „ekonomski rat u kojem i Evropa ima argumente“.

Nakon sastanka sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom u Parizu 3. juna, evropski komesar Maroš Šefčovič takođe je javno izrazio zabrinutost zbog ove kineske blokade izvoza:

„Situacija je alarmantna u evropskoj automobilskoj industriji, ali bih rekao i u industriji uopšte, jer su retke strateške rude i trajni magneti očigledno apsolutno neophodni u industrijskoj proizvodnji.“

Trgovinski rat između Sjedinjenih Država i Kine stoga indirektno utiče na proizvođače u trećim zemljama koji nisu imali nikakve veze sa tim. Početkom aprila, povećavanje carina između dve vodeće svetske sile skrenulo je pažnju sa jedne druge mere – diskretne najave Pekinga da kineske kompanije koje isporučuju retke metale i njihove derivate stranim kupcima moraju prethodno da zatraže dozvolu za svaki pojedinačni izvoz.

Da bi opravdao ove izvozne licence, Peking navodi zabrinutost za nacionalnu bezbednost, kao i svoje obaveze u vezi sa neširenjem oružja, s obzirom na to da su retki metali neophodni u proizvodnji raketa i u domenu nuklearne energije.

Zapadni mediji međutim vide ove mere pre svega kao ključni elemenat kineske odmazde protiv Vašingtona nakon što su Sjedinjene Države sredinom maja zapretile sankcijama protiv kompanija ili zemalja koje koriste Huavei čipove.

Kina kontroliše približno 70% svetske proizvodnje retkih strateških ruda. Kineski monopol je još izraženiji u pogledu retkih metala: Kina drži 99% njihovog rafinisanja i 90% svetske proizvodnje (sa 200.000 tona) trajnih magneta, napravljenih od metalnih legura i retkih strateških ruda. Njihova svojstva su jedinstvena. Oni se zasnivaju na gvožđu i Neodimiumu – retkom metalu – koji ima deset puta veću magnetnu silu od feritnih magneta koji se postavljaju na frižidere.

Dodavanjem disprozijuma ili terbijuma, dva teška retka metala, dobija se legura otporna na toplotu koja je magnet na dug rok.

Ovi trajni magneti su sada opšte prisutni: u tosterima i mikrotalasnim pećnicama, pametnim telefonima i slušalicama, vetroturbinama, medicinskom snimanju, raketnim sistemima itd. Automobilska industrija je glavni potrošač, potrebni su za zvučnike, mehanizme brisača vetrobranskog stakla, sisteme kočenja, električna podešavanja sedišta i motore, bilo električne ili sa unutrašnjim sagorevanjem.

„U vozilu sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem nalazi se između 400 i 500 grama retkih metala, po vrednosti koja varira između 2 i 50 dolara [između 1,75 i 44 evra]. U hibridnom automobilu, to je više - 1 do 5 kilograma, ili vrednost od 50 do 200 dolara. To je marginalna vrednost automobila, ali je neophodno za proizvodnju.“ , ocenio je Aleksandar Marian, konsultant u AlixPartners u Parizu za pariski Le Monde.

Širom sveta, mnogi industrijalci su verovali da će Kina prekinuti snabdevanje američke odbrambene industrije, ali da će oni biti pošteđeni. Ova očekivanja se međutim nisu ostvarila. Izvozne dozvole se izdaju u malim količinama. Prema lobiju evropskih dobavljača automobilske industrije CLEPA, stotine zahteva za izvozne dozvole podnete su od aprila, ali je odobreno samo oko četvrtine.