TAJVANSKA FABRIKA ČIPOVA GRADIĆE SE U DREZDENU
Analitičari upozoravaju da će investitori imati teških problema, pre svega, zbog nedostatka stručnjaka
(ilustracija, Fabrika najvećeg svetskog proizvođača čipova na Tajvanu)
Tajvanska kompanija TSMC potvrdila je, posle više meseci pregovora s nemačkim vlastima, da će graditi svoju prvu evropsku fabriku čipova. Fabrika, biće najverovatnije, prema češkoj agenciji ČTK, sagrađena na istoku Nemačke, kod Drezdena,
Kako se predviđa, koštaće vrtoglavih, oko 10 milijardi evra, a zaposliće preko dve hiljade ljudi, uglavnom stručnjaka. Analitičari upozoravaju ovim povodom da će investitori imati teških problema, pre svega, zbog nedostatka stručnjaka.
Čipovi su od životnog značaja u nizu industrijskih grana. Ne mogu bez njih više ni automobili, telekomunikaciona sredstva, aparati u domaćinstvu... Veći deo čipova se sada proizvodi u Aziji, uglavnom, u Tajvanu i Južnoj Koreji.
Nedostatak čipova u svetu, koji se pogoršao, naročito posle nedavne pandemije koronavirusa, naterao je nemačke vlasti da zajedno sa tajvanskom kompanijom TSMC, odluče konačno da pristupe gradnji ove fabrike.
Američki predsednik Džoe Bajden (Joe Biden), pre godinu dana, potpisao je zakon o podršci industrije poluprovodnka u SAD. Njegova adminstracija je u te svrhe odvojila fantastičnu cifru od 280 milijardi dolara i obećala masivne dotacija i poreske olakšice nadnacionalnim kompanijama ukoliko hoće da strateške komponente za proizvodnju čipova proizvode na američkom tlu.
Evropski parlament je sa svoje strane nedavno usvojio normu koja treba da omogući da EU investira u ove svrhe više desetina milijardi evra i tako, do kraja ove decenije, udvostruči svoj udeo u globalnoj produkciji poluprovodnika na 20 posto.
Pored fabrike TSMC u Drezdenu, u Evropi treba do kraja 2027. da se izgrade nekoliko fabrika fabrika čipova Intela, pre svega u Magdeburgu i Bratislavi. Američka kompanija Onsemi planira da, pored postojećih fabrika poluprovodnika u Rožnovi kod Radhošta (Češka), postavi svoje fabrike čipova. Ovim povodom se upozorava da je neophodno da se, uporedo sa ovim materijalnim ulaganjima, mora osposobljavati i neophodna radna snaga.
"Zemlje EU moraju što pre reagovati na krizu talenata što je najozbiljnija neposredna pretnja za evropsku industriju", upozorio je ovim povodom dekan elektrotehničkog fakulteta u Pragu Jirži (Jiri) Jakovenko.
"Države EU moraju što pre to rešiti", dodao je analitičar kompanije Akcenta Miroslav Novak.
