"Zdrava" plastika - obmana za građane

Nataša Jokić

Evropska komisija priprema predlog novog zakona protiv plastike. Do koje mere je realno očekivati da se dojučerašnji piroman - odnosno industrija kao najveći zagađivač - pretvori u vatrogasca - odnosno u nosioca ekološke politike?
(Više plastike u moru nego riba?)

Posle skoro decenije odugovlačenja, Evropska komisija namerava da protera sa tržišta plastične kese za jednokratnu upotrebu. U toku su pripreme nacrta zakona koji će Evropska komisija do leta predložiti i dati na glasanje Evropskom parlamentu.

Ne iznoseći detalje, komesar za ekologiju Karmenu Vela nedavno je nagovestio da bi zakon mogao da obuhvati i zabranu jednokratno upotrebljivih plastičnih boca, poklopaca, časa (tipa ambalaža za jogurt) i slično.

Strategija EK postavlja za cilj da sva plastična ambalaža - ne samo boce -  bude preradiva do 2030.

Interesi industrije

Evropska komisija odlučila je da se u svojoj strategiji borbe protiv plastičnog otpada osloni na mere koje će  industrija dobrovoljno preduzeti. Poznavaoci ove problematike navode, međutim, da se industrija i civilno društvo razilaze oko toga na čemu treba da se zasniva strategija evropske komisije.

Industrija želi da naglasak bude na recikliranju plastičnog otpada, dok civilni sektor i nevladine organizacije traže da se napori usredsrede na smanjenje proizvodnje plastike.

Za razliku od industrije, nevladine ekološke organizacije i angažovani stručnjaci tvrde da nije dovoljna dobrovoljna saradnja industrije već je potrebno ustanovljavanje obavezujućih mera i sistema kazni.

Evropska komisija u svojoj strategiji zapravo ide na to da se dugoročno zabrani takozvana nerazgradljiva plastika kojoj treba hiljadu godina da bi nestala. Umesto toga EK ne predlaže zabranu svih plastičnih ambalaža već okretanje ka takozvanoj bio-razgradljivoj plastici, drugim rečima "zdravoj plastici".

Nezavisni stručnjaci kažu da nema ništa gore. Nerazgradljivu plastiku bar nekako jednog dana možemo organizovano da prikupimo, dok "bio-razgradljivu" ne možemo ni da vidimo i ona ulazi u lanac ishrane.

Ulazak plastike u hranu

Ugovor koji su 23 februara potpisali predstavnici država članica definisano je više ciljeva. Prvi je: postaviti stvari tako da prerada plastike bude rentabilna za preduzeća i da to postane novi ekonomski sektor koji će donositi dobit i otvarati radna mesta. Zatim: smanjiti plastični otpad. Takođe, eliminisati naslage plastičnog otpada u morima, stimulisati investicije i inovacije, raditi na postizanju ovih ciljeva i van teritorije EU.

Ginter Etinger, komesar za budžet  čak je izneo predlog da se uvede taksa na plastiku iz koje bi se finansirale ekološke akcije i delimično popunila takozvana "rupa" od 12 milijardi evra koja je još uvek otvorena zbog izlaska Velike Britanije iz EU.

Prvi podpredsednik EK Frans Timmermans, čiji je resor održivi razvoj, najavljujući strategiju protiv plastike u januaru konstatovao je da će do 2050. godine biti više plastike u okeanima nego što ima riba "ukoliko ovako nastavimo i ništa ne promenimo". On je poručio da "moramo da sprečimo "ulazak plastike u lanac ishrane".

Evropska strategija računa da će preko strategije protiv plastike otvoriti novi industrijski sektor, navodno ekološki orjentisan, što će doneti i nova radna mesta.

Mafija, otpad, Kina i siromašne zemlje

Nemačka asocijacija mehaničke industrije uputilaje primedbe po kojima je investicija od 250 miliona evra do 2020. godine nedovoljna da bi se realizovao program recikliranja i postavljeni rokovi. Naomi Denc, članica upravnog odbora ove asocijacije takođe je upozorila da je malo verovatno da će proizvođači plastike pristati da otkriju tačan sastav svojih proizvoda kako bi od EU dobili pravo na etiketu i potvrdu da oni mogu da se prerade.

Prema podacima EU, Evropljani proizvode 25 miliona tona plastičnih otpadaka godišnje. Samo 30 odsto tog otpada prerađuje se.

U zemljama EU sve je više zagovornika potpunog izbacivanja plastičnih kesa iz prodavnica, a naročito prodavnica hrane. Tako nešto moglo bi uskoro, po rečima nekih evropskih poslanika, da postane praksa u čitavoj Holandiji, ali i u drugim zemljama Unije.

Koliko je plastični otpad postao zastrašujući govori i podatak da Kina odnedavno odbija da uvozi otpad. Do sada je Evropa izvozila u Kinu 60 odsto svog plastičnog otapada ali će od sada morati da se snalazi i da vidi šta će i gde će i kako će da ga se otarasi.

Javna je tajna da se otpad svake vrste zabranjen u EU polulegalnim kanalima izvozi u treći svet. Posrednik u ovoj nečasnoj trgovini često su mafijaške organizacije. Prema procenama objavljenim u italijanskim medijima, ukoliko jedno preduzeće želi da na legalan način preradi jedan kontejner plastičnih proizvoda, to će ga koštati 60 hiljada evra. Ukoliko isto preduzeće odluči da se otarasi plastičnog otpada i prepusti ga mafiji - cena je deset puta niža. Ukoliko se plastični otpad preko mafije prebaci u takozvani "treći svet" -  sve dođe još jeftinije.

Zdravlje i troškovi

Polovinom februara Službeni list EU objavio je restriktivne mere koje se odnose na konatkt hrane sa jedinjenjem Bisfenol A (BPA) koji se nalazi u plastici. Ovo se odnosi pre svega na plastičnu ili plastificiranu ambalazu u kojoj se najčešće prodaju hrana i piće - uključujući tu i tetrapak.

Najnovijom merom snižena je dozvoljena količina bisfenola A koji može da uđe u hranu: dok je ranije bilo dozvoljeno 0,6 mg po kilogramu hrane, sada je dozvoljeno 0,05 miligrama. Ova će mera biti primenjivana od 6. septembra 2018. godine.

Evropska agencija za hemijske proizvode definisala je prošle godine BPA kao jedan od najrasprotsranjenijih hormonskih ometača.

Evropska komisija je još 2011. godine zabranila bisefenol A u bočicama da bebe čime je pokazala da definitvno zna da je reč o o hormonskom ometaču veoma škodljivom za zdravlje.

Evropska komisija donela je uredbu o dozvoljenim dozama bisfenola A uprkos peticiji  francuskih lekara i naučnika u kojoj se upozorava da nema smisla ustanovljavanje takozvanih "dozvoljenih doza" kada je reč o hormonskim ometačima. Razlog je prost - posledice po zdravlje ne zavise o unesenih količina. Onaj ko je uneo deset puta više hormonskih ometača nije deset puta više otrovan.

Saučesnici u trovanju

Uprkos svemu ovome pobedila je nemačka pro-industrijska linija koja je dobila potrebnu većinu u predstavničkim telima u EU pošto je se, nakon izbora predsednika Makrona, pridružila i Francuska, uprkos gnevu nordijskih zemalja članica Unije.

Stotinak naučnika potpisalo je tekst objavljen prošle godine u pariskom denvniku Mond u kome se EU otpužuje za saučesništvo sa krupnom industrijom i odugovlačenje donošenja zakona o zabrani hormonskih ometača.

EK bilo je potrebno čitavih sedam godina da objavi svoju strategiju protiv plastike. Kako je otvoreno priznala Evropska komisija, u prošlom sazivu nije to učinila jer nije mogla da proceni koliku bi štetu eventualne mere nanele evropskoj industriji plastike. Reč je o industriji koja vredi 340 milijardi evra u EU, i zapošljava više od 1,5 miliona ljudi, prema podacima iz 2015. godine.

Strategija EK koja je konačno ugledala svetlo dana početkom ove godine govori o pokušaju da se pomire interesi industrije i zdravlja građana i čovekove okoline. Veliko je pitanje koliko je ovo stvarno moguće. Do koje mere je realno očekivati da se dojučerašnji piroman - odnosno industrija kao najveći zagađivač - pretvori u vatrogasca - odnosno u nosioca ekološke politike?


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...