SVETSKO PRISLUŠKIVANJE

Z. Panić

Echelon - globalni komunikacioni sistem za nadzor - echelon u originalnom značenju je ešalon, vojna formacija koja u postavci izgleda kao slovo V, takvu formaciju letanja često koristi vazduhoplovstvo, nastala od francuske reči eschele - merdevine

Nedavno objavljena vest o novom vidu oružanih snaga Amerike, tzv. informatičkoj vojsci koja bi trebalo da bude operativna do 2009. godine - koji uključuje osvajanje Interneta, "we must fight the Net" - ustvari je nastavak priče o globalnom komunikacionom nadzoru. Naime, Nato je krajem prošlog veka informacione tehnologije svrstao u "A" kategoriju u strategijskom razvoju, tik uz nuklearne sisteme!

Teorija globalne zavere i kontrole dobila je punu potvrdu devedesetih godina kada su novinari otkrili tajnu čuvanu skoro 50 godina, o sistemu satelitskog i telekomunikacionog nadzora odnosno prisluškivanju telefona, faksova, Interneta, satelitskih telefona. Korišćen prvenstveno u vojne svrhe (podsećanja radi i Internet svoj početak vezuje za vojna istraživanja), Ešalon su osnovali medjusobnim ugovorom o tajnosti (tzv. UKUSA ugovor, "UK/USA Agreement") SAD, Engleska, Kanada, Australija i Novi Zeland 1947.godine, a pod direktnom kontrolom NSA - američke Nacinalne agencije za bezbednost.

Nesto kasnije pridružuju im se Norveška, Nemačka, Danska i Turska. UKUSA mreža, zamišljena kao projekat pristupu podataka tokom Drugog svetskog rata protiv Nemačke i Japana, kasnije za zaštitu zapadnog sveta od komunizma kontrolom svih komunikacionih tokova na svetu odnosno kao najveći svetski prislušni sistem, Ešalon je evoluirao do najveceg virtuelnog špijuna za koga američka i engleska vlada nikada nisu potvrdile da postoji. Vlada Australije jedina je javno priznala da je deo takve mreže pod nazivom "Ešalon".

Možda ni do danas ne bi saznali ništa o tome, da se ekipa iz Ešalona nije zaigrala i obavila prismotru telekomunikacija u korist industrijske špijunaže. Naime, Dankan Kempbel, novinar koji je čitav život posvetio analiziranju Ešalona, pružio je Evropskom parlamentu dokaze da je NSA špijunirala telefonske pozive francuske firme, koja se nadmetala za posao u Brazilu, u korist američke kompanije koja je na koncu posao i dobila.

Globalni prislušni sistem, osim zaštite državnih interesa, prati političare, diplomate, biznismene, obične građane. Kapaciteti i prioriteti su se, u odnosu sa na početak, drastično promenili prateći poslednje inovacije u tehnologiji, tako da je danas omogućeno presretanje i obrada podataka.

Pretpostavlja se da Ešalon dnevno može da presretne tri milijarde transmisija uključujuci faks, telefon, satelitski prenos, email, Internet download, TV konferenciju... Neselektivno prikuplja prenose, a zatim pročišćava do najtraženije informacije preko programa veštačke inteligencije. Neki izvori tvrde da "pronjuška" gotovo 90 odsto Interneta.

Ciljevi i kapaciteti Ešalona i dalje su nepoznati. Projekat Ešalon je globalno automatsko presretanje transmisija kojim operiše pet ovlašćenih agencija. Podaci se prikupljaju na nekoliko načina. Izveštaji govore da na zemlji postoje ogromne radio antene koje presreću satelitske transmisije. Antene se nalaze u Engleskoj, SAD, Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi, Australiji i na još nekoliko mesta. Dodatak je da postoje sajtovi za koje se sa puno indicija tvrdi da se koriste za prisluškivanje Internet saobraćaja.

Veruje se da Ešalon koristi i brojne satelite kako bi presretao podatke prilikom njihovog prenosa izmedju gradova. Ovi podaci se šalju u centar u Denveru, SAD na obradu ali i u Menvit Hil u Engleskoj, kao i u Australiju i Nemačku. Ešalon presreće rutinski Internet, skupljajući informacije iz paketa podataka preko nekoliko ključnih raskrsnica. Veruje se da koriste specijalnu tehniku kako bi se prisluškivali podvodni telefonski kablovi. Prema izveštaju, postavljeno je na stotine uređaja na prekookeanske telefonske kablove, a samo je jedan pronađen 1982. godine. Nije poznato da li Ešalon presreće prenos podataka i na optičkim kablovima. Sve podatke Ešalon propušta kroz "rečnik" - poseban sistem računara koji željenu informaciju dobija pretraživanjem po različitim kriterijumima: ključna reč, adresa... Ovi programi pomažu da se upare ogromne količine prenosa, koji prolaze kroz Ešalon svakog dana.

Prvi izveštaj o postojanju ovakvog projekta objavio je 1988. godine britanski politički nedeljnik New statesman, a izveštaj je dobijen od Margaret Newsham, sistem inženjera u penziji, koja je bila zaposlena u NSA u Menwit Hillu. Postojanje je tada priznala australijska vlada, a mnogo godina kasnije Evropski parlament je sastavio dva izveštaja u kojima su izneti dokazi da je moć Ešalona podcenjena od strane javnosti. Prvi je o kontroli komunikacija između građana, čime se krše osnovna građanska i međunarodna prava o zaštiti privatnosti. Drugi se odnosi na industrijsku špijunažu. Na Internet strani http://cryptome.org/cryptout.htm#Echelon nalaze se svi tekstovi do sada objavljeni o Ešalonu, dok je na adresi http://cryptome.org/echelon-ep.htm kompletan, prerađen izveštaj, koji je predat Evropskom parlamentu još jula 2001. godine. Poseban naglasak dat je u tabelarnom pregledu svih dosad prikupljenih i objavljenih podataka o industrijskog špijunaži, od toga koja je obaveštajna služba izvela akciju, koja su tehnološka sredstva korišćena, ko je oštećena strana, kada i gde je informacija javno objavljena - do konkretnih cifara o novcu.

Interesantni su stavovi ali i prikupljeni podaci objedinjeni na strani http://cndyorks.gn.apc.org/mhs/index.htm jednog od najvećih građanskih udruženja u Britaniji, koje se bori protiv nukleranog naoružanja, sa posebnim osvrtom na sistem globalnog prisluškivanja. Imajući u vidu da zvaničnih komentara nema, jedino je Evropski parlament www.europarl.europa.eu praktično kritikovao, ali i propisao pravila šta je dozvoljeno raditi i koristiti u svrhu špijunaže, ako je to nacionalnim interesima opravdano.

Nadzor nad najvećom svetskom mrežom obavljaju Rusija, Kina i Francuska ali to rade i manje evropske zemlje kao što su Danska, Holandija i Švajcarska, koje takođe imaju "male ešalone".

Novozelanđanin Niki Hager je punih šest godina istraživao projekat Ešalon i objavio knjigu "Secret Power" baziranu na intervjuima sa članovima obveštajnog dela Ešalona sa Novog Zelanda. Smatra se da Hager najbolje poznaje funkcionisanje Ešalona.

Poslednjih godina nema tekstova ali ni ekcesa vezanih za projekat Ešalon. Na Internet strani http://www.greaterthings.com/Word-Number/Organizations/Echelon/ dat je i pregled poslednjih tekstova o najvećoj prislušnoj mreži na svetu.

Teroristički napad na Svetski trgovački centar septembra 2001. godine obnovio je temu globalnog prisluškivanja, sa pitanjem kako je to moglo da se desi ukoliko Amerika koordinira najvećom prislušnom komunikacionom mrežom. Ponuđen je prilično jednostavan odgovor: a) Amerika ovim postupkom i dalje negira umešanost u Ešalon, b) ko kaže da nisu znali - naime, u mnogim dokumentarnim i talk-show emisijama ali i u dokumentarnim filmovima kao sto je Let 93, objašnjeno je da su američke kao i druge službe baratale elektronskim podacima da se nešto sprema ali da nisu mogli da definišu poziciju događaja jer, kako je objašnjeno, “najpouzdanija je infomacija od obaveštajca”. Imajući u vidu eru koja je došla nakon tragičnih "Bliznakinja" u Njujorku - pronađen je novi neprijatelj, terorizam, a posledica su intervencije američke vojske i koalicionih partnera po svetu.

Vratimo se teoriji da nas neko gleda i sluša i da Orvel nije preterao sa "1984." Svaka kompanija kontroliše svoj pristup Internetu, to se zove administriranje, komercijalno tumačenje je: kontrola troškova, ali... Prati se i telefonski saobraćaj, i to bez dozvole suda. Paušalno. O političkim partijama da ne govorimo. Kod nas one špijunirijaju jedne druge i unutar njih samih. Na izmaku 2003. jedna stranka optužila je drugu, tada vladajuću, da je kupila telekomunikacionu opremu i prisluškivala neovlašćeno telekomunikacioni saobraćaj. Sazvan je anketni odbor, izjavu su davali tada aktuelni političari, predstavnici pojedinih kompanija i provajdera. Ništa spektakularno nije zaključeno, a "ešalon u zametku" u Srbiji nije dobio svoju potvrdu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...