NOVA ERA - DRAMATIČNE PROMENE NA MESECU
Od 1959. kada je na površinu Meseca dospeo prvi predmet koji je čovek načinio na Zemlji, tj sovjetska sonda Luna 2, na njemu je pristala ili se srušila gomila od preko 100 kosmičkih brodova i drugih uređaja
(ilustracija, Zbog nepostojanja vetra na Mesecu je i posle 50 godina sačuvan otisak skafandra prvog čoveka koji je na njega stupio (1969). Na Mesecu su ostale i druge stvari, na primer, loptice za golf koje je doneo sa sobom astronaut Alan Šepard (Shepard) tokom misije Apolo 14, Foto - https://www.ucl.ac.uk/news/2023/aug/supermoon-how-illusion-makes-full-moon-appear-bigger-it-really)
Izgled Meseca, usled nove ere tzv pilotiranih letova, dramatično se menja, piše časopis Nejčer geosajens (Nature Geoscience), mada se izgled Meseca vidno promenio već dosad tokom nekoliko proteklih decenija posle 26. jula 1969. kada je prvi astronaut stupio na tle Meseca.
Na površini satelita Zemlje vidljivi su i dalje tragovi astronauta Nila Armstronga, ali i raznih satelita, sondi i vozila. A tu su i kuriozni predmeti, na primer, zastave, verski tekstovi, loptice za golf, fotografije...
Uticaj čoveka tamo je sasvim jasan, utoliko više što na Mesecu nema vetra, ni vode, ni kiše, ni vulkanske aktivnosti...tako da je njegova površina veoma statična (ilustracija, https://yandex.ru/images/)
(Armstrongova Misija Apolo (Apollo) spustila se na Mesec 20. jula 1969, a šest sati po sletanju Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na Mesečevu površinu. Tada je izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo". Raketa Saturn 5 lnasirana je 16. jula 1969.)
Od 1959. kada je na površinu Meseca dospeo prvi predmet, koji je čovek načinio na Zemlji, tj sovjetska sonda Luna 2, na njemu je pristala ili se srušila gomila od preko 100 kosmičkih brodova, pilotiranih i nepilotiranih, i drugih uređaja. U bliskoj budućnosti misija sa ciljem na Mesecu biće još, naročito u okviru projekta Artemis koji na Mesec treba da vrati kosmonaute.
"Ukoliko uzmemo u obzir posledice korišćenja raznih vozila, sondi i kretanja ljudi doći do novih narušavanja ambijenta. Usled novih kosmičkih predmeta, mašina, laboratorija, skloništa... Mesec će se, kako proriče Džastin Holkomb (Justin Holcomb) toliko promeniti da neće moći da se prepozna. Svoj otisak i tragove ostaviće i misije iz mnogih zemalja", citira dnevnik Tajms (Times) ovog stručnjaka.
Prema, njemu, može se sada reći da na Mesecu počinje novo geološko doba, povezano sa ljudskom aktivnošću, neka vrsta lunarne antropocena. Uticaj čoveka tamo je sasvim jasan, utoliko više što na Mesecu nema vetra, ni vode, ni kiše, ni vulkanske aktivnosti...tako da je njegova površina veoma statična. Upravo zbog nepostojanja vetra na Mesecu je i posle 50 godina sačuvan otisak skafandra prvog čoveka koji je na njega stupio (1969). Na Mesecu su ostale i druge stvari, na primer, loptice za golf koje je doneo sa sobom astronaut Alan Šepard (Shepard) tokom misije Apolo 14, 1971 godine.
Prema Holkombu, sva ova artefakta su faktički arheološki eksponati i treba brinuti o njihovom čuvanju. Isto tako, neophdno je pratiti stanje raznih otpadnih materijala koji zagađuju Mesec.
