Evropski parlament doneo prvu uredbu o AI: Da li će čovek vladati veštačkom inteligencijom ili obrnuto?
Zapadni analitičari smatraju da se EU i SAD plaše da Kina ne dođe u situaciju da može da određuje regulisanje sektora veštačke inteligencije
(ilustracija, Margaret Vistager, izvršna potpredsednica Evropske komisije)
Poslanici Evropskog parlamenta su u sredu, 14. juna velikom većinom glasova usvojili nacrt uredbe o veštačkoj inteligenciji kojom bi trebalo da se predupredi diskriminacija građana.
Potpredsednica Komisije Margret Vestager izjavila je da je regulacija upotrebe veštačke inteligencije, kako bi se predupredili ekscesi diskriminacije - hitnija od „opasnosti od nestanka čovečanstva“ o kojoj su govorili dizajneri veštačke inteligencije. Ona je rekla da je neophodno je postaviti „zaštitne mere za suzbijanje velikih opasnosti i rizika koje nosi ova tehnologija“.
Nemoguća pauza
Evropski parlament je u sredu na plenarnom zasedanju u Strazburu, usvojio predlog evropske izvršne vlasti za regulisanje veštačke inteligencije (499 glasova za, 28 protiv i 93 uzdržana), a zatim će Evropska komisija o tekstu pregovarati sa svakom državom članicom. Očekuje se da bi uredba mogla da stupi na snagu najranije 2025. godine.
Kao primer diskriminacije Margrete Vestager navodi mogućnost da, na primer, banke koriste veštačku inteligenciju da bi donele odluku o tome da li neko može da dobije kredit ili ne. Takođe se može zamisliti da opštinske socijalne službe vrše diskriminaciju zbog pola, boje ili poštanskog broja.” Zato nacrt evropske uredbe planira da se AI klasifikuju prema nivou rizika za korisnike.
Pauziranje u istraživanjima na planu veštačke inteligencije, kao što je zahtevalo hiljadu stručnjaka u martu, Vetsager smatra nerazumnim zato što „niko to ne može da sprovede“ i niko ne može da garantuje da svi primenjuju moratorijum. Ipak, smatra ona, moratorijum bi mogao da posluži kao „prilika da se napreduje u konkurenciji“, kaže ona, dodajući da regulacija veštačke inteligencije prevazilazi evropske okvire.
Strah od Kine
„Počnimo da radimo na tome na nivou Ujedinjenih nacija. Moramo da uradimo šta možemo sada i moramo da damo sve od sebe.”, izjavila je Vestager za BBC.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države saopštile su početkom juna, kada je Vestager boravila u Vašingtonu, da rade na usvajanju standarda o veštačkoj inteligenciji - “kodeksa ponašanja“ koji bi kompanije u sektoru mogle da primenjuju na dobrovoljnoj osnovi.
Brisel i Vašington posebno strahuju od konkurencije Kine. Ako zapadni napori propadnu, „to bi potencijalno moglo da ostavi prostor za Kinu da promoviše sopstvenu autoritarnu verziju tehnologije širom sveta“, analizira ovih dana sajt Politiko.
Zapadni analitičari smatraju da se EU i SAD plaše da Kina ne dođe u situaciju da može da određuje regulisanje sektora veštačke inteligencije.
Zaštićeni od „zamene“
Prema studiji američke banke Goldman Saks, objavljenoj u martu, u SAD i Evropi, generativna veštačka inteligencija (AI) bi već mogla da „zameni do četvrtine trenutno zaposlenih”, posebno kancelarijskih i administrativnih poslova. Autori studije procenjuju da bi 300 miliona radnih mesta moglo biti ugroženo.
AI, međutim, bar za sada neće moći da zameni neka zanimanja.
„To su ili zanati koji se oslanjaju na tehničke gestove, ili koji podrazumevaju lični kontakt kao što su frizer, kuvar, negovatelj, lekar opšte prakse, obućar, vodoinstalater“, objasnila je Izabel Roan, predsednica firme za zapošljavanje Colibri Talent i autor knjige Zanimanja budućnosti.
U istraživanju objavljenom krajem marta, koje je OpenAI sprovela zajedno sa Univerzitetom u Pensilvaniji, navedeno je da bi 34 profesije trebalo sačuvati od svake konkurencije veštačke inteligencije u budućnosti. Među njima je zaista niz tehničkih funkcija, kao što su mehaničari, serviseri, zidari, keramičari, kamenorezaci, vodoinstalateri, zaposleni u klanicama... ali i profesije koji uključuju fizičke performanse, poput sportista, ili društveni kontakt, kao što su konobari i šankeri.
