Čija je pošta na svetu najbolja?

M.Lazarević, PRAG

Jedan američki profesor smislio jednostavan test za pošte – poslao je lažne dopise na adrese fiktivnih preduzeća i ljudi u 159 zemalja sveta i pratio da li se i koliko brzo pisma vraćaju...

Profesor Rafael La Porta sa Darmut Koledeža (Darmouth College) u SAD našao je način kako da se testiraju pošte u 159 zemalja sveta – članica Svetske unije pošta (UPU). Poslao je u pet najvećih gradova ovih zemalja po dva lažna dopisa, a izabrao je imena adresata tako da bi bila uobičajena u dotičnoj zemlji, dok je nazive ulica odredio prema nosiocima Nobelovih nagrada i slavnim kompozitorima. 

Pravila UPU predviđaju, inače, obavezu da se pismo, poslato na neispravnu adresu, vrati pošiljaocu.  Tu obavezu je profesor La Porta potencirao je nalogom ispod svake adrese, U slučaju da se pošta ne može uručiti, vratiti je pošiljaocu.

U većini zemalja, inače, rokovi za vraćanje neuručenih dopisa pošiljaocu kreću se  izmedju 15 i 30 dana, izuzetno, međutim, mogu da budu produženi do 90 dana. Ukratko, neuručeno pismo zbog neispravne adrese  na pošti može da leži do 15 dana, potom započinje odgovarajući carinski postupak koji traje do 20 dana, ali može biti produžen za još dva meseca.

U roku od godine dana La Porti se vratilo 59 procenata dopisa. Medjutim, tokom prvih 90 dana, dakle onako kako bi to trebalo da bude, vratilo se svih poslatih 10 dopisa samo iz četiri zemlje. To su SAD, Češka, Salvador i Luksemburg. Suprotno tome, u 16 zemalja, tamo poslati dopisi, koji nisu uručeni, pa bi trebalo da se vrate pošiljaocu, izgubili su se kao u nekakvom bermudskom troglu i nijedan se nije vratio pošiljaocu – naprimer, u Rusiji, Tadžkistanu, Kamobodži, i nizu zemalja Afrike.

Iz razvijenih tj bogatih zemalja vratilo se 85 procenata dopisa, dok je iz sromašnijih, tj zemalja u razvoju, natrag došlo manje od trećine.

Ovi rezultati se u stručnim krugovima smatraju unekoliko iznenađujućim jer ukazuju da vlada i njene službe u siromašnim zemljama, ipak, pate od iste, smanjene sposobnosti kao i privatni sektor, u odnosu na razvijene zemlje, tojest ne zaostaju ništa manje od vlada i službi u razvijenim zemljama. Izuzeci, kao što je gorepomenuti Salvador su toliko retki, da samo potvrdjuju to pravilo.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...