TEŽAK PUT GOSPODINA SEGVEJA

"Osmogodišnjak je danas zadivljen Internetom isto koliko i vi toaletom", kaže Din Kejmen, pronalazač i preduzetnik.

"Za decu je to isto. Ništa magično, ništa uzbuđujuće, tu su kada su im potrebni. Tako se tehnologija brzo menja - a ne menja se samo brzo, već sa velikim ubrzanjem".

Gospodin Kejmen zna sve o brzini. Za 40 godina pronalazaštva prikupio je više od 440 patenata širom sveta, spasio hiljade života i napravio bar jednu kulturnu ikonu - balansirajući skuter Segvej. Sada je svoju pažnju posvetio razvoju nove generacije pronalazača.



"Pomažem da se napravi armija dece koja će izgraditi industrije koje ni vi ni ja nećemo razumeti", kaže on. "Za 10 ili 20 godina, jedno od te dece će izlečiti rak ili napraviti motor koji neće zagađivati okolinu. I kada budu dobijali Nobelovu nagradu, neko će ih pitati šta ih je nateralo da to urade."

Dečje takmičenje u robotici

Njihov odgovor, nada se gospodin Kejmen, glasiće FIRST (For Inspiration and Recognition of Science and Technology - "Za inspiraciju i prepoznavanje nauke i tehnologije"), takmičenje u robotici koje je otpočeo 1989. godine i koje danas svake godine privlači preko 200.000 učesnika- đaka iz 56 zemalja. Radeći u grupama pod nadzorom profesionalnih naučnika ili inženjera, deca konstruišu i kontrolišu robote u seriji izazovnih takmičenja, podsticani od strane navijača, roditelja koji ih gromoglasno bodre i mogućnošću da dobiju stipendije koje samo ove 2010. godine iznose ukupno 12,2 miliona dolara.

Ako sve ovo liči na sport u američkim srednjim školama, nije slučajnost.

"Želim da deca shvate da je inženjerstvo i rešavanje problema podjednako zabavno i nagrađivano kao i neka dečja igra", kaže gospodin Kejmen. "Želim da se FIRST nadmeće sa najvećim sportskim takmičenjima, kao što su Olimpijske igre ili finalna utakmica prvenstva u američkom fudbalu. Sledeća generacija pravog bogatstva će biti proizvedena u oblastima kao što su proteomika, genomika i nanotehnologije. Za to su potrebni tehnološki stručnjaci svetske klase, a ako deca od malih nogu ne počnu da treniraju, već je prošao voz”.

Uprkos njegovoj usredsređenosti na budućnost, Kejmenova kancelarija u firmi "Deka", njegovoj kompaniji za projektovanje i istraživanje sa sedištem u Mančesteru u državi Nju Hempšir, nagomilana je ikonama iz naučne i tehnološke istorije. Na njegovom stolu se nalazi Galilejev termometar, a u svakom uglu je nešto što podseća na Ajnštajna. Izbledeli crteži njegovog skutera Segvej ukrašavaju zidove od cigle. Gospodin Kejmen je čovek koji živi za nauku i tehnologiju i ne može baš da razume zašto i ostali tako ne rade.

"Ako pogledate način na koji su nauka i tehnologija predstavljene danas, shvatićete da ne dobijaju onoliko pažnje i vremena koliko zaslužuju“, kaže on. "Kao da je neko briljantno odlučio da potkopa sve šanse prosečnog deteta - posebno devojčica i manjina - da oseti uzbuđenje zbog onoga što mu nauka pruža. Kada deca gledaju na televiziji naučnika, obično je to neki kreštavi, neprilagođeni klinac ili sredovečni belac sa čupavom frizurom i nemačkim akcentom."

Sa izuzetkom njegovog njujorškog naglaska, Kejmenov stereotip zvuči kao autoportret, kao i granica do koje se on uklapa u kliše ludog naučnika. Iz šestougaone, visokotehnološke baze na njegovom privatnom ostrvu (sam ga je proglasio Carstvom Severne Knedle), on stvara grandiozne planove da spase čovečanstvo. Električna vozila koja neće stvarati gužvu u saobraćaju! Uređaji koji će stvarati besplatnu enegriju iz otpada! Mašine za uklanjanje soli iz morske vode! A tu su i sprave i spravice. On je izumitelj iBota, invalidskih kolica koja mogu da se penju uz stepenice, i naprava za američku armiju, uključujući robotizovane ruke i proteze poput peraja koja omogućavaju vojnicima da plivaju dvostruko brže nego inače.

Osvetljavanje pravog puta

Takvo postojanje "veće-od-života" se čini adekvatnim za samoukog pronalazača čiji je otac crtao stripove za časopis "Weird Science" pedesetih godina prošlog veka. Nekada i sam kreštavi, neprilagođeni klinac - štreber, svoju karijeru je započeo sa 16 godina kada je osmislio sistem dinamičkog osvetljenja koji reaguje na zvuk. Nakon toga je uspeo da dođe do planetarijuma Hajden u Njujorku i ubedio direktora da kupi nekoliko tih sistema po ceni od 2.000 dolara za svaki.

Kada se njegov stariji brat, student medicine, požalio na teškoće ubrizgavanja insulina dijabetičarima, Kejmen je napustio koledž i napravio prvu pumpu za davanje lekova kroz infuziju koja je mogla da se nosi. "Napravio sam te pumpe i mislio sam da će ih u roku od jedne godine nositi svi dijabetičari", kaže on. U stvari, bilo je potrebno preko 15 godina da od prvog prototipa dođe do rasprostranjene upotrebe u medicini. Kejmen je 1971. godine osnovao firmu za proizvodnju tih pumpi a 1982. ju je prodao kompaniji za medicinsku opremu "Baxter Inernational". Onda je osnovao istraživačku kompaniju "Deka" i posvetio se projektovanju mašine za dijalizu u kućnim uslovima, koja je do tada postojeće sisteme te vrste smanjila s veličine mašine za pranje rublja na nešto ne veće od kutije za cipele. Baš kao i u slučaju prenosive pumpe za infuziju, ta je mašina oslobodila pacijente potrebe da idu u bolnicu na terapije i trebalo je da prođe više od jedne decenije da bi se pojavila na tržištu.

Zatim je nastao iBot Transporter, samobalansirajuća invalidska stolica sa šest točkova koja mogu da idu uz i niz stepenice, koja se kreću i po neravnom terenu i mogu da se "podignu" da bi osoba koja ih koristi bila na istoj visini sa drugim ljudima. Razvijena u saradnji kompanija "Deka" i "Independence Technology”, podružnice kompanije "Johnson&Johnson“, kolica su koštala 26.000 dolara. Ona su promenila hiljade života i postigla žestoku lojalnost svojih korisnika, ali se više ne proizvode.

Najpoznatiji pronalazak gospodina Kejmena - skuter Segway - glamurozno projektovani stojeći skuter, koji je imao nesreću da se pojavi odmah nakon kraha takozvanih "dotcom" kompanija (koje su poslovale isključivo na Internetu) 2001. godine, baš kada je tehnološka industrija tražila sledeću veliku stvar. Pre njegovog pojavljivanja, Kejmenov misteriozni novi izum je bio predmet velikih nagađanja i polemike. Stiv Džobs iz kompanije "Apple" izjavio je da je "to velika stvar isto kao i PC“, a Džon Doer, preduzimljivi kapitalista, smatrao je da će "biti veći od Interneta". Zapravo je to bio izuzetno mudro osmišljen samobalansirajući skuter, koji je tehnološki bio sličan iBotu. Ipak i pored sve medijske pažnje, Segway nije ispunio očekivanja.

Za devet godina, firma je prodala skutera koliko je planirano za prvih devet meseci. Segway klizi po tematskim parkovima, skladištima i po trotoarima Silicijumske doline, ali se retko sreće negde drugde. "Segway inc", kompanija koja je osnovana da bi komercijalizovala tehnologiju, prodata je jednoj britanskoj firmi početkom ove godine. To ne znači da je ideja bila pogrešna u osnovi, insistira Kejmen. "Gradovi su izuzetno pretrpana okruženja za pešake, dok je automobil predviđen da ide veoma daleko i veoma brzo", kaže Kejmen. Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, ističe on. "Ne znam da li će ljudi koristiti Segway za kretanje po gradovima za 20 godina, ali znam da neće koristiti automobile. Finansijski, emotivni, politički i ekološki troškovi će biti ograničavajući".

Uprkos sporom prihvatanju njegovih otkrića primenjenih u medicini i smeškanjem na Segway, Kejmen nastavlja sa svojim idejama. Ako je potrebno nekoliko godina da društvo prihvati njegove futurističke vizije, neka bude tako. Njegov najnoviji pronalazak je električni generator, zasnovan na ideji iz 19. veka - neobično efikasnom tipu motora, nazvanom Stirling motor - koji nikada nije zaživeo.

"Sa Stirlingom smo napravili najuredniji, mali, visoko pouzdan predmet na svetu koji pretvara bilo koju vrstu otpada u energiju“, kaže Kejmen. Eksperimentisao je sa Stirling motorom na automobilima i motociklima, ali njegov pravi cilj su zemlje u razvoju. Na probama u Bangladešu, jedno selo je šest meseci koristilo takav motor za proizvodnju električne energije, koristeći samo kravlji izmet kao gorivo.

Ovaj generator ima prisnog druga: mašinu za prečišćavanje vode, nazvanu Slingshot. Jedna ovakva robustna mašina može da pretvori dnevno 1000 litara zagađene površinske vode, zagađene reke ili mora u vodu za piće.

"Možete iskoreniti 50% ljudskih bolesti samo tako što ćete svima dati čistu vodu za piće“, kaže Kejmen. "Moja zamisao je svima pružim električnu energiju bez uništavanja okoline a da zatim tu energiju iskoristimo da bi svi, na održiv način, dobili čistu vodu."

Ali masovna proizvodnja mašina se pokazala problematičnom. "Kada pokušavate da električna energija stigne do nekoliko milijardu ljudi koji je nikad nisu imali ili do onih koji su bolesni i umiru jer nikad nisu pili čistu vodu, to nije tehnološki problem“, kaže Kejmen. "To je infrastrukturni, umni, logistički i problem održivosti koji ima jako mnogo dimenzija.“

Firme koje su licencirale ostale Kejmenove izume, nisu dobro pozicionirane na tržištu da bi njegove mašine za vodu i energiju prodavale tamo gde je to najneophodnije. "One su zainteresovane za zdravstvenu zaštitu i za moje projekte", objašnjava on.“Ali, u većini slučajeva nemaju kapaciteta da isporuče i da održavaju ovakvu tehnologiju. Na svetu ima 206 država, ali kompanije koje se bave medicinskom opremom najviše posluju sa najbogatijim državama, njih 40 do 50."

Još jednom je Kejmen imao problema više nego sto je očekivao, pokušavajući da od uspešnog prototipa napravi uspešan proizvod. "Tehnologija je laka za razvijanje", kaže on. "Razvijanje novog stava, pomeranje kulture iz jednog mentalnog modela u drugi, to je težak deo. Ti daš ljudima rešenje problema i velika ironija je to što iako su nesrećni, imaju veliku inerciju. Ljudi ne vole promene. Razlog zašto je tehnologiji potrebno 15 do 20 godina da bude prihvaćena je zato što je 15 godina potrebno da dete koje vidi to dok je malo, postane funkcionalna, odrasla osoba."

Ako ne uspete na prvom koraku…

To ga vraća na FIRST, pronalazak na koji je Kejmen najponosniji. "To zaista jeste izum zato što je to bio drugi način za napad na osnovne društvene probleme", kaže on. "Na bilo kom proizvodu na kome sam radio - da ja to nisam uradio, uradio bi neko drugi. Možda bi to oni uradili nešto kasnije ili drugačije, ali bi na kraju uradili. Ali kada gledam desetine hiljada dece tokom FIRST-a, vidim sve naučnike koji će raditi na interesantnim stvarima koje će se pojaviti u narednih 15 godina. Oni će praviti materijale bez otpora koji će moći da prenose milione ampera, stvaraće materijale koji će praviti, čuvati i transformisati energiju, shvataće kako da na molekularnom nivou sintetišu proteine i rešavaju medicinske probleme, bukvalno radeći na inženjeringu života."

Tokom svoje karijere Kejmen je bio inicijator, predlažući nove ideje koje nisu uvek bile prihvaćene. Preko milion dece je učestvovalo u takmičenjima FIRST proteklih godina, a Kejmen se nada da će oni sami pokrenuti velike promene. Ali kao što je imperator Severne Knedle neprestano otkrivao i zaključivao, postoji velika razlika između ideje i njenog ostvarivanja.