TEHNOLOGIJA ZA SPAS INDUSTRIJE

U nameri da dostigne ekonomiju Sjedinjenih američkih država, Evropska unija je uočila da je ključni motor razvoja privrede, pre svega industrije, znanje. Obrazovne i istraživačke institucije vođene interesima industrije osnov su nacionalnih tehnoloških platformi (NTP) koje čine važan deo strategije Evropa 2020 i kojim se predviđa promišljen, održiv i povezan rast. Akademija inženjerskih nauka (AINS) je krajem prošle godine po uzoru na Evropu, pokrenula projekat osnivanja nacionanih tehnoloških platformi Srbije (NTPS) koje bi pokrivale najvažnije industrijske grane i koje bi uz saradnju državnih i obrazovnih institucija i industrije omogućili reinženjering srpske privrede.

Vladimir Milačić, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu ukazao je na forumu "Nacionalne tehnološke platforme Srbije (NTPS) - Novi program za reinženjering tehnoloških osnova industrije Srbije u sklopu evropskih integracionih procesa" da je za sprovođenje srpske strategije Srbija 2020. neophodno uvođenje tehnoloških inovacionih platformi, jer je tehnologija osnov za stvaranje nove vrednosti.

"Strategija bez tehnologije je prazna priča, kao što nema puno koristi ni od tehnologije bez strategije. Prema strategiji Srbije do 2020. godine zaposlenost treba da poraste sa sadašnjih 49 na 65 odsto, a investicije u istraživanje i razvoj sa 0,3 na dva odsto BDP-a. Navedeno je da treba sprovesti institucionalne reforme, od parlamenta do kriminala i korupcije. To podrazumeva kompletan reinženjering države za samo 10 godina, što je teško ostvarivo. drugi deo se odnosi na infrastrukturu i treći na ciljeve i politike razvoja do 2020. godine. Međutim, tu uopšte nema tehnologije kako će se doći do tih ciljeva, a bez toga nema ni strategije", ukazao je prof. Milačić.

Evropske tehnološke platforme su novi instrument za implementaciju ciljeva Lisabonske strategije i rešava problem interakcije nauke i industrije, objasnio je profesor na Mašinskom fakultetu Petar Petrović.

"Glavni elementi tehnoloških platformi su znanje, industrija i investicije. Posle deset godina njihove primene u EU postoji 36 platformi u koje je uključeno preko 10.000 preduzeća, od malih do najvećih kompanija. U njih su uključene i istraživačko razvojne institucije koje su orjentisane na realne potrebe industrije. Pošto je naš cilj Evropa, treba da razmišljamo o tehnološkoj Evropi", istakao je Petrović.

U strategiji Evropa 2020 jasno se ističe važnost industrije, koju EU vidi kao šansu za izlazak iz krize. S druge strane, Srbija je poslednjih decenija imala užasan odnos prema industriji.

"Ostali smo bez fabrika i bez znanja koje bilo u tim fabrikama. Ostali smo bez biloške žive mase, jer se svake godine smanjuje broj osnovaca koji treba da budu radnici i inženjeri. Imamo fragmentiran i nefunkcionalan sistem. Od 1960. do 1990. godine prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje iznosio je 7,76 odsto, tako da mi imamo tradiciju i sva svojstva industrijske nacije. Mi smo pre Drugog svetskog rata izvozili u Francusku avionske motore. Međutim, od 1990. do 2000. godine poništili smo prethodne tri decenije rasta. Onda dolazimo do poslednje decenije, od 2000. do 2010. godine u kojoj smo imali svojinsku transformaciju i u kojoj je trebalo da pređemo sa društvene na efikasniju privatnu svojinu. Ipak ostali smo na istom nivou i još smo uništili industrijsku infrastrukturu. Sada naša industrija ostvaruje tri puta manju proizvodnju od potencijalnog da je nastavila da raste kao do 1990. godine", ukazao je Petrović i doaje da je upravo to što nam je budžet hronično prazan.

Od 2000. godine do sada izgubljena je polovina radnih mesta u industriji i sada zapošljava 320.000 ljudi, dok na primer Simens zapošljava 405.000 ljudi.

"Razoreni su veliki sitemi koji čine kritičnu masu za razvoj industrije. Industrijska proizvodnja je od 21,7 odsto učešća u BDP-u 2001. godine pala na 17,5 odsto u 2008. godini i preselila se u niskotehnološke sektore gde je produktivnost niska. Srbija mora da oporavi industriju i to nema alternative. Prva faza je revitalizacija, odnosno osposobljavanje onoga što imamo. U drugoj fazi potreban je reinženjering i okretanje pre svega niskotehnološkim sektorima i to bi trejalo do 2020. godine. Tek posle, kada privreda stane na noge na redu je razvojna ekspanzija", naglašava Petrović.

Ukoliko bi sada ostvarivali linearni rast industrije od oko sedam odsto, 2030. godine bi stigli na nivo iz 1990. godine. Ukoliko bi ostvarili eksponencijalni rast, industrija bi se 2020. vratila na nivo iz 1990. godine, a 2030. bi dostigli potencijal koji je industrija imala 1990. godine.

"Država je odgovorna za sve i mora da prepozna industriju kao ključnu stvar. Da popravi uslove poslovanja stvarno, a ne deklarativno. Potrebna je makroekonomska politika s tim u skladu i na kraju, nacionalne tehnološke platforme. Tehnologija je izostavljena iz strategije Srbije do 2020. godine, a to je neophodno", ocenio je Petrović.

U početku, biće osnovane tehnološke platforme za proizvodnju, transport, energiju, hranu, informatiku i građevinu. Stručnjaci ističu i da je neophodan insitut za industrijske tehnologije.

Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj naglasio je da je krajem 2010. godine napravljena industrijska strategija koja već tri meseca čami u Ministarstvu ekonomije. On je ukazao i na neke zastrašujuće podatke u vezi sa stanjem industrijske proizvodnje u Srbiji.

"Bruto domaći proizvod Srbije u 2010. godini nalazi se na nivou od 80 odsto BDP-a iz 1990. godine. Međutim, industrija sada je svega 45 odsto industrije pre 20 godina. Najgore je stanje sa investicijama, koje čine tek trećinu onih iz 1990. godine. Produktivnost u Srbiji je tri puta manja nego u Sloveniji i 3,5 puta manja nego u Danskoj, a malo je više nego u Bugarskoj", napomenuo je Jakopin.

U 2009. godini 97 velikih gubitaša u kojima radi 70.000 zaposlenih napravilo je 2,3 milijarde evra gubitaka. Možda je najsumorniji podatak da je od 2000. godine industrija porasla za svega 2,9 odsto, a prerađivačka je posle deset godina ostala na istom nivou kao 2000.

U radno intenzivnim industrijskim sektorima radi svega trećina zaposlenih od broja iz 2001. Takođe, i zarade u industriji pokazuju da je industrijski rad nedovoljno vrednoan u Srbiji, jer čini 80 odsto prosečne plate.

"U narednih pet godina predstoji borba za svaku prerađivačku granu. Ako se ne zaustavi pad zaposlenosti u prerađivačkoj industriji džabe će biti i strategija i platforme", upozorio je Jakopin.

Srpska privreda nije baš ni posebno privlačna za investicije. U prvih deset meseci ušlo je 654 miliona evra, a potrebno nam je 2,3 milijarde godišnje da ne bi morali da se zadužujemo.

"Od 2001. do 2010. godine nije bilo nikakve industrijske politike u Srbiji. Sve se svodilo na privatizaciju", dodao je on uz napomenu da se Srbija nalazi na samom dnu u Evropi po izdvajanju preduzeća za istraživanje i razvoj i obrazovanje.