SLOBODA ILI SIGURNOST, STARA BITKA NA NOVOM POLJU
Globalna mreža omogućila je dostupnost svih informacija svakom građaninu, ali u isto vreme postaje sredstvo zloupotreba i kriminala. U svetu se vodi polemika na koju stranu treba da krene upravljanje Internetom, ka sigurnosti ili slobodi
Internet je širom sveta postao nezaobilazan deo života, posla, škole, ali i novo sredstvo kriminala, prevara i perverzija, poput dečije pornografije. Internet je preko društvenih mreža, ove godine pokazao i da predstavlja moćan instrument u udruživanju ljudi, borbi protiv cenzure i diktatora, kao u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku ovog proleća. Jedna od stvari koju je predsednik Egipta naredio u poslednjim danima svoje vladavine bila je gašenje Interneta. Internet je učinio i da do juče lokalne stvari i događaji postaju globalno praćene i komentarisane. Neke zemlje već su u svoje zakone ili ustave ugradile pravo građana da imaju pristup Internetu.
Sa tolikom moći koja leži u Internetu postavlja se pitanje da li, kako i ko treba da upravlja Internetom.
Upravljanje Internetom
U Beogradu je ovih dana održan Četvrti evropski dijalog o upravljanju Internetom, pod nazivom EuroDIG 2011. na kome su predstavnici evropskih i svetskih organizacija pokušali da nađu ravnotežu između slobode i sigurnosti na Internetu. Neke zemlje u svetu pokušavaju da cenzurišu sadržaje na Internetu za svoje građane ali čak i neke zemlje u Evropi, žele sve veću regulaciju svetske mreže.
Upravljanje Internetom je i na agendi Evropske unije pa Savet Evrope priprema strategiju o Internetu za period od 2012. do 2015. godine. Čak je i grupa najmoćnijih zemalja G8 donela deklaraciju o ljudskim pravima na Internetu.
Mod de Ber-Bukućio, zamenica generalnog sekretara Saveta Evrope ocenila je da je ključno poverenje građana u sistem, vlasti, biznis i da građenje poverenja građana u Internet znači zaštitu ljudskih prava. Ona je istakla da kriminal i zloupotrebe moraju biti sprečene i sankcionisane i onlajn i oflajn.
"Želimo maksimum prava, minimum ograničenja ali i određen nivo dostojanstva i sigurnosti korisnika", poručila je predstavnica Saveta Evrope.
Ilja Masuk, ministar telekomunikacija i mas medija Ruske Federacije ocenio je da se neke vlade boje slobode Interneta ali nove vlade treba na Internet da gledaju kao na sredstvo za komuniciranje sa građanima. On je pozvao na sprečavanje i smanjenje dostupnosti dečije pornografije na Internetu i pozvao na globalnu saradnju u borbi protiv ovih zloupotreba.
Opasnost od cenzure
S druge strane, Maritje Šake, poslanik Evropskog parlamenta iz Holandije, zemlje koja je proglasila pristup Internetu fundamentalnim ljudskim pravom, istakla je da se oko sajber kriminala digla velika prašina i da sve podseća na borbu protiv terorizma što na kraju može dovesti do cenzure.
"Internet se mnogo promenio ali se prava ljudi nisu promenila i treba ih poštovati. Lako je pričati o svetu ali mi u Evropi imamo pretnje slobodi Interneta. Neutralnost na Internetu mora se održati. Ipak tu postoji rizik ukoliko se oslanjamo na samoregulaciju. Evropa treba da radi ono što govori, da bi zadržala kredibilitet", naglasila je ona.
Na slobodu Interneta pozvao je i Peter Matjašić, predsednik Evropskog omladinskog foruma.
"Tviter ne pravi revolucije, već ljudi. Internet je samo sredstvo za osnaživanje ljudi ali, naravno, on ima i tamnu stranu. Internet je tu da ga koristimo, a ne da bude sledeća teritorija za osvajanje", poručio je vladama Matjašić.
Brigita Josdotir, islandska parlamentarka istakla je neophodnost da prava onlajn budu zaštićena kao i van mreže i da je vreme da se unaprede zakoni kako bi se zaštitila prava korisnika Interneta.
Na kraju, Karl Bilt, švedski premijer poručio je da "sloboda i sigurnost korisnika Interneta moraju da se rešavaju uporedo ili ćemo doći u situaciju da imamo dva lobija koja vode rat".
