PROFESIJE BUDUĆNOSTI

Sve je tesnije, na Zemlji već živi sedam milijardi ljudi. Populacija stari i troši sve više dobara. Istovremeno, ljudi se sve više kreću i aktivno traže pravi posao za sebe. Prestižni američki časopis Forbes je u saradnji s najeminentnijim istraživačkim instituima pokušao da odgovori na intrigantno pitanje - koje će profesije tokom predstojećeg desetleća biti najtraženije?

Iako je u poslednje dve godine u svetu manje oružanih konflikata nego ranije, najtraženija profesija ostaje - "univerzalni vojnik". Ali, prema futurološkom scenariju, taj vojnik neće ići u duge, iscrpljuće, totalne ratove, kakvi su bivali u 20.veku, nego će intervenisati na "vrućim tačkama". Pre svega, protiv terorista, čijih je žrtava sve više diljem sveta, kao i protiv oružanih pobuna koje u pojedinim zemljama ugrožavaju ustavni poredak i stabilnost u regionu.


Plakat za akcioni film "Univerzalni vojnik"

Vojnik i lobista

"Vojnik budućnosti moraće odlično da poznaje uslove na lokaciji gde interveniše, psihologiju stanovništva i istovremeno da se snadje se bez korišćenja teške tehnike", elaborira za Forbes opis posla vojnika budućnosti Aleksandar Hramčihin iz ruskog Instituta za politička i vojna istraživanja.

Na drugom mestu najpotrebnijih zanimanja biće stručnjak koga kompanija unajmi i plaća radi pregovora s državnim službenicima. Forbs ga označava za "GR Menadžera" (GR - Gouvernemet relations, "dži ar") a njegov glavni zadatak jeste da kod države za svog poslodavca izvuče najpovoljnije odluke i uslove. Autori istraživanja polaze od toga da će se još dugo prevazilaziti posledice globalne ekonomske i finasijske krize i da će znatno porasti uloga države u ekononomiji. "Nevidljivu ruku tržišta i slobodnog preduzetništva zamenjuje sasvim vidljiva pesnica države", duhovito komentariše Bill Gross, šef investicione kompanije Pimco (upravlja najvećim fondom obveznica na svetu).

Svetska populacija biće sve starija. Sada je prema statistikama OUN, oko 1/2 čovečanstva mladje od 29 godina, a 2050. čovečanstvo će na dve polovine deliti kao granica trideset i osma godina. A danski demografi tvrde da će, što je sigurno najupečatljivije, više od polovine dece, koja se se sada radjaju u razvijenim zemljama, doživeti stotu! Starih ljudi će biti sve više, a istovremeno samo 30-40 posto njih moći će bez tudje pomoći. U svetu strelovito počinje da raste tražnja za negovateljicama za stare, što će, prema Forbsovomm istraživanju, biti na trećem mestu profesija po traženosti.

Firmama će biti potrebno dosta stručnjaka za trgovinu sa Afrikom i biće sve cenjeniji. Ovaj kontinent je drugi po rezervama boksita, rude hroma, kobalta, industrijskih dijamanta... U trku za afričkim rudnim bogatsvom upustile se, pre svih, azijske zemlje, čak polovina investicija na "crni kontinent" dolazi iz Kine, Indije i Južne Koreje. Polazi se, naravno, od toga da je rudno bogatstvo Afrike zbog tradicionalno nestabilne političke i bezbednosne situacije slabo istraženo i malo eksploatisano. Američki nacionalni geološki institut predvidja da će se eksplotacija zlata na ovom kontinentu do 2015. povećati za trećinu, gvozdene i uranove rude čak za 2,5 puta. A poznato je da ugovore i koncesije za istraživanje i eksplotaciju dobijaju samo one zapadne ili azijske kompanije koje nadju zajednički jezik sa afričkim vladaocima. Zbog toga, bez posrednika i specijalista za Afriku se jednostavno u svetskoj strategiji ne može...

U Africi ali i drugim delovima Trećeg sveta, ljudi će se se sve više seliti u gradove. Sto najvećih svetskih metropola je 2005. stvaralo 25 posto bruto drustvenog produkta (BDP) sveta, lane već 30 posto. U gradovima će 2020. živeti 77 posto ljudi (sada 50). Planirati, graditi i održavati megapolise, osigurati sve potrebne funkcije i službe zahtevaće armiju urbanista i prostornih planera - to je opis posla profesije urbaniste-teritorijalnog planera koja je, takodje, medju 10 najtraženijih, trebaće ih mnogo....

Milijarda ljudi pati od pothranjenosti, dnevno od gladi umire oko 17 hiljada dece, navodi organizacija UN za poljoprivredu i ishranu (FAO). Zbog toga je neophodno mnogo više stručnjaka-genetičara koji će odgajivati nove sorte agri-kultura. Uz njihovu pomoć bi planeta mogla, već 2015, kada će na njoj živeti 9,3 milijarde ljudi, rešiti problem gladi. I to zauvek!

A evo konačno i liste deset najtraženih profesija za novo desetljeće:

1. Univerzalni vojnik 6. Novinar-kompilator

2. GR Manager 7. Stručnjak za naftu iz tesko dostupnih nalazišta

3. Negovateljica-gerontolog 8. Ekspert za genetiku biljaka

4. Alternativni energetik 9. Urbanist-teritorijalni planer

5. Trgovac s Afrikom 10. Ekspert za nacionalne i verske sukobe

Na neka zanimanja na listi (alternativni energetik, stručnjak za naftu s teško dostupnih nalazišta i ekspert za nacionalne i verske sukobe) nije ni trebalo trošiti reči i dragoceni novinski prostor – ona su i sada medju najtraženijima a istovremenio je jasno da će još dosta dugo to i biti. Makar u novoj deceniji.

Devet (plus jedna) profesija koje će najbrže nestati

Aktuelni i budući razvoj donose ne samo nastanak novih profesija nego i sve manju tražnju pa nestanak niza postojećih profesija. Američki istraživački server Investopedia, u saradnji sa poznatom interenet firmom Yahoo, načinio je spisak od devet najugoženijih profesija.

1. Blagajnik u banci - Bankarske usluge su sve traženije ali pre svega virtuelne, narasta obim elektronskih operacija, smanjuje se obim rada na šalterima banaka, posebno što se tiče gotovine...

2. Arhivar službenih dokumenata – Sve institucije smanjuju klasičnu „papirologiju“, elektronski dokumenti zamenjuju papirne, arhivari se prekvalifikuju u „adminstratore elektronske databaze arhivskih materijala“.

3. Opsluživanje telefonske centrale – I najmanja kompanija može danas sebi dozvoliti da uvede sofistikovani telefonski sistem koji glasom s automata presmerava one koji zovu i traže spajanje sa odredjenim službama tj. ljudima.

4. Zapisničari identifikacionih podataka – Dosad je čovečanstvo skupljalo neverovatno mnoštvo podataka koji su se pretvarali u fizičku arhivu u raznim evidencijama. Kao i klasični arhivari, postajaće izlišni i oni koji zapisuje podatke u razne formulare i tabele jer će se spojiti digitalna tehnologija i sakupljanje podataka.

5. Razvrstavanje papirne pošte – I dalje se produkuje veliko mnoštvo klasične pošte, mada „mnoge pošte ne zvone ni jednom“ – sve češće šalju e-mailove sa obaveštenjem da preuzmete klasičnu poštu. Sama pošta će biti razvrstavana prema kodnim linijama koje će stvarati automat.

6. Razvijanje filmova i izrada fotografija – Tome je već praktično kraj, digitalna fotografija je definitivno pregazila klasičnu kojoj ostaju samo neke „specijalne narudžbine“.

7. Turističke agencije – Internet nudi pristup svim informacijama, zahvaljujući čemu postaje sasvim lako organizovati bilo kakvo klasično putovanje. Turističke agencije će koristit samo za pripremu i organizaciju dužih i komplikovanijih putovanja, recimo na Antarktik ili u Kosmos

8. Prodavci ručnih i zidnih satova – Bez ručnih satova lako se može, svi mobilni telefoni neprestano pokazuju vreme, kao i digitalni displeji u autima, a na raznim panoima na javnim mestima, pokazuju i datum dan u nedelji, kao i spoljnu temperaturu. Satovi će se nositi samo kao dekoracija i iz navike.

9. Iznajmljivanje video-diskova – Kao što su nestale videoteke koje su 80-ih i 90-ih radile s pozajmljivanjem prvih video-kaseta, tako nestaju, čak i brže, videoteke koje pozajmljuju DVD jer se sve može jevtinije i konfornije narušiti od kuće preko Interneta i kablovske televizije.

Komentarišući listu ovih profesije, jedan češki list primetio je da na njoj nedostaje jedna profesija, istina i dosad dosta retka, ali sada sve redja. Radi se o profesionalnim dželatima kojih je sve manje jer je sve manje zemalja na svetu koje još nisu ukinule smrtnu kaznu. Takve zemlje su već u manjini, a ako se uzmu u obzir i one zemlje koje nisu ukinule smrtnu kaznu ali je sada više ne primenjuju onda se radi o ubedljivoj većini zemalja. S druge strane brzo se smanjuje broj izvršenih smrtnih kazni, tehnlogija je i u tome uznapredlovala i sve manje je potrebna neka posebna stručnost kao što je bilo kad su osudjeni javno vešani ili su glave odsecane na trgovima da bi to ulilo što veći strah potencijalnim delikventima...

Preuzeto iz Glasa osiguranika – lista PIO Srbije