OPASNI OTPAD USKORO POD KONTROLOM
EU će sa 1,5 milion evra finansirati usklađivanje srpskih ekoloških zakona sa evropskim a na 12 radionica službenici ministarstava i lokalnih samouprava kao i predstavnici industrije će biti upoznati sa regulativom i rešenjima za zbrinjavanje opasnog otpada
Upravljanje otpadom, a posebno opasnim otpadom, čini petinu ekološke zakonske regulative Evropske unije i za Srbiju će predstavljati veliki izazov usklađivanje sa evropskim propisima prilikom evrointegracija. Veliki korak u usklađivanju predstavlja Tvining projekat „Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom“ vredan 1,5 milion evra, koji se finansira iz IPA fondova, a koji je otpočeo u oktobru 2010. godine i traje do oktobra 2012. godine. Nosilac ovog projekta je Ministratsvo za zaštitu životne sredine, prostorno planiranje i rudarstvo, a Evropsku uniju predstavlja Agencija za životnu sredinu Austrije. U okviru projekta biće održano i 12 radionica koje će biti regionalno raspoređene na kojima će službenici ministarstava i lokalnih samouprava, kao i industrije biti upoznati sa regulativom i rešenjima u zemljama EU.
Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za životnu sredinu ističe da se sada dolazi do suštinskog dela projekta, a to je implementacija regulative.
“Doneli smo nacionalni program za zaštitu životne sredine, strategiju za upravljanje otpadom do 2019. godine, zakone, podzakonske akte i druge propise. Sada je važno videti kako implementirati regulativu u skladu sa praksom i kako promeniti neke propise ako ih nije moguće sprovoditi”, rekao je Vesić.
Opasan otpad je regulisan Bazelskom konvencijom i utvrđuje kriterijume za sve zemlje članice Ujedinjenih nacija, jer je i opasan otpad svuda isti. U Srbiji se on i dalje izvozi u inostranstvo, pre svega u zemlje EU, Austriju i Nemačku.
“Dok ne izgradimo sopstveno postrojenje za spaljivanje opasnog otpada moraćemo ga izvoziti. Postoje neke inicijative da svi generatori opasnog otpada sami rešavaju njegovo odlaganje, pa se spominje i da će do 2020. godine biti doneti propisi koji ograničavaju ili zabranjuju izvoz opasnog otpada u EU. To još nije definitivno, jer se neke članice EU tome opiru,” objašnjava Vesić.
Neke vrste opasnog otpada mogu se upotrebiti kao sekundarne sirovine, dok neke moraju da se unište, kako ne bi ugrozile zdravlje ljudi i životnu sredinu.
“Pema strategiji upravljanja otpadom do 2019. godine predviđena je izgradnja spalionica opasnog otpada, ali još nije određeno da li će to biti javnoprivatno partnerstvo ili samo privatna preduzeća. Našim propisima dozvoljen je samo uvoz tehnologija dozvoljenih u EU, a zadatak Ministarstva za zaštitu životne sredine je i da spreči ulazak tehnologija koje su neprijatelji životnoj sredini. Investicije u takva postrojenja mogu da koštaju, u zavisnosti od tehnologije i kapaciteta, od 30 do 50 ili čak 100 miliona evra”, ocenjuje Vesić.
Rajner Frojnd, menadžer programa ispred delegacije Eu u Srbiji ističe da je u Evropskoj uniji ispod četiri odsto ukupnog otpada opasno, ali da je to i dalje 90 miliona tona otpada. Samo potrošene baterije čine milion tona opasnog otpada godišnje.
“Za upravljanje otpadom neophodna je infrastruktura. Usklađivanje sa propisima EU je skupo a izazovi i ekonomska korist za nelegalno odlaganje otpada su veliki. Zato su kazne za kršenje ovih propisa u EU značajne, a za višestruke prekršioce ekoloških zakona primenjuje se krivični zakon. Za Srbiju najveći izazov su velike investicije, koje zahtevaju uvođenje evropskih standarda u upravljanje otpadom. Najveći problem je sa opasnim otpadom. Ipak, Srbija je na pravom putu, iako ima još dosta da se uradi. Kompletirana je legislativa, doneta strategija i nacionalni program, završava se strategija upravljanja medicinskim otpadom, pa od 2013. godine ovaj otpad neće ići na deponije. Napravljene su tri deponije po EU standardima uz pomoć IPA fondova”, pohvalio je Rajner Vladu Srbije.
Violeta Filipič, predstavnica austrijske Agencije za životnu sredinu naglasila je da su održani sastanci sa svim zainteresovanim stranama, da je dokumentacija pregledana i da su spremni za realizaciju programa. U okviru radionica ovog programa biće predstavljena klasifikacija otpada, parametri na osnovu kojih se identifikuju potencijalni proizvođači opasnih otpada, sistemi za sakupljanje, skladištenje i tretman opasnih otpada. Proučavaće se i različiti sistemi i na osnovu toga biće prestavljen najbolji sistem za Srbiju.
Ističući da proizvođači i uvoznici imaju važnu ulogu Violeta Filipič je najavila da će se u okviru ovog projekta razgovarati i o prekograničnom transportu, odnosno o klasifikaciji otpada za prekogranično kretanje, o zabrani prevoza i o odlaganju opasnog otpada.
Brigit Karigl, vođa projekta iz austrijske Agencije za zaštitu životne sredine (UBA) istakla je značaj prevencije u stvaranju opasnog otpada.
“Postoje različite mere kojima se sprečava da supctance postanu otpad. Sprečava se količina opasnog otpda kroz duži vek proizvoda i ponovnu upotrebu. Postoje mere za sprečavanje negativnih uticaja na okolinu, kao i za smanjenje sadržaja štetnih supstanci. Na primer, postoji sistem lizinga hemikalija, gde snabdevač ostaje vlasnik hemikalija i brine se o njihovoj upotrebi. Tu se više ne prodaje hemikalija već hemijska usluga,” objašnjava Karigl.
