Ruski tanker prošao arktičkim severnim putem bez ledolomca!

Milan Lazarević

Globalno otopljavanje ali i napredak brodogradanje, krče najbliži plovidbeni put između velikog dela Evrope i zemalja Dalekog istoka

Ruski tanker Kristof d Maržeri (Christophe de Margerie), koji prevozi tečni gas iz norveške luke Hamerfest u južnokorejski Porjong, prošao je krajem prošle sedmice takozvannim severnim putem -  kroz Arktik i uz obale Rusije, bez pomoći ledoborca. Ovo putovanje, prvo takvo u istoriji, je trajalo 19 dana i bilo je za oko trećinu brže nego uobičajenim putem preko Sueckog kanala.

Ovaj moderni tanker je specijalno projektovan za polovidbu arktičkim vodama. Namenjen je prevozu gasa sa poluostrva Jamal, poznatog po bogatim nalazišta nafte i gasa. Ovaj projekat, od višestrukog značaja ne samo za rusku ekonomiju, svesrdno podržava ruski politički vrh na čelu s predsednikom Vladimirom Putinom.

Severni morski pravac je istorijska oznaka za pomorski put koji vodi uz severno i istočno priobalje Rusije. Počinje od severne obale Norveške i vodi potom do Murmanska i dalje uz severnu obalu Rusije do Beringovog moreuza a zatim do Vladivostoka.

severnomorski-put-s

Mapa puta kroz Severno more

Tanker je za ovo putovanje koristio specijalnu opremu koja zamenjuje uobičajeno korišćenje ledolomačke pratnje. Ovo plovilo može da razbije svaki led debljine do 1,2 metra.

"Plovidba je bila veoma brza, upravo zahvaljući tome što nismo koristili ledolomce. Najveće zadovoljstvo nam je saznanje da sada ovu trasu možemo da koristimo cele godine", izjavili su londonskom Gardijanu (The Guardian) predstavnici firme Sovkomflot (Sovcomflot) u čijem je vlasništvu ovaj tanker.

Zaštitnici životne sredine tvrde da povećanje saobraćaja u artkičkim vodama može u budućnosti samo štetiti ionako ugroženom tamošnjem eko-sistemu. Putovanje ovog tankera je, po njima, samo novi dokaz štetnog uticaja globalnog otopljavanja. U Sovkomu odbacuju ove kritike i navode, između ostalog, da ovaj tanker može za pogon da koristi plin koji prevozi i tako da doprinese smanjivanje štetnih emisija za više desetina procenata u odnosu na uobičajena pomorska pogonska sredstva.

Severni arktički put je zatvoren za konvencionalna plovila veći deo godine. Može se njime ploviti, i to samo u pratnji ledolomaca, isključivo tokom najtoplije četvrtine godine. Angažovanjem petnaestak modernih tankera, koliko u najskorije vreme treba da ima Sovkomflot, proširiće se korišćenje ovog plovnog puta na, praktično, celu godinu.

Uštede su veoma visoke. Dovoljno je reći da od nemačke luke Hamburg put do japanske Jokohame preko Sueca je dug 27 hiljada kilometara, a Severnim pravcem svega 13 hiljada klometara. Mnogo brže i jevtinije.

Ruska vlada, kako jevlja TASS, predviđa da će već do kraja 2020. interesovanje za ovaj pomorski put biti udesetostručeno.

"Proteklih godina beležili smo stabilni rast saobraćaja ovim putem. Ali, ubrzani ravoj je komplikovao led. Sada možemo klijentima ponuditi mnogo bržu alternativu nego što je ona koja vodi preko Sueca za Daleki istok. Pad troškova prevoza biće veoma brz i visok", citira TASS izvore iz Sovkomflota.

Prema okeanografu Sajmonu Boksalu (Simon Boxall) sa Univerziteta u Sautemptonu, (Southampton), koraci brodaraskih kompanija su logični, kao što je to, na primer, gradnja plovila nove generacije, koja mogu da savladaju tešku plovidbu ovim putem.

"I kada bismo sada odmah prestali da potpuno ispuštamo emisije CO2, topljenje arktičkog leda se verovatno ne bi moglo usporiti", dodao je on. Plovidba tako narednih godina ovim putem može biti izrazito lakša i jevtinija.

Čnjenica je nepobitna, međutim, da upravo ledni pokrivači Arktika i Antarktika najviše osećaju posledice globalnog otopljavanja. Antarktički led je sada 6,3 posto ispod  dugodošnjeg proseka u periodu izmedju 1981. i 2010, a arktički led je manji za 7,5 posto.  


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...