ATOMSKA UZBUNA U JAPANU

Katastrofa je započela u petak poslepodne oko 14:45 časova po lokalnom, odnosno u 6:45 po srednjoevropskom vremenu. Za potresom od 8,9 stepeni Rihterove skale, petom po jačini otakako se uopšte mere jačine potresa u svetu, a najjačem u ovom području u zadnjih 1.200 godina, usledio je cunami talas. Mrtvi i nastradali još se prebrojavaju, tektonski potres već je uzdrmao svetske berze ali pažnja je sada usmerena na to što Japanu preti nuklearna katastrofa. Odmah u petak Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je objavila da su četiri japanske nuklearne centrale uspešno zatvorene. Ali, Kyodo agencija je javila da je na nuklearnoj centrali za električnu energiju Tohoku Onagawa buknula vatra. Japanski mediji su javili da je vlada u Tokiju proglasila vanredno nuklearno stanje, što se dešava ako postoji potvrda o radioaktivnom curenju ili kvaru na sistemu za hlađenje reaktora.

Novinska agencija Jiji je javila da je do eksplozije došlo u reaktoru Fukušima Daihi 1 koji se nalazi 240 kilometara severno od Tokija i da se iz centrale izdiže para. Javna televizija NHK prenosi vesti da je raznesena spoljna struktura zgrade u kojoj je reaktor i savetuje Japancima da zatvore prozore i ne izlaze iz svojih domova zbog porasta nivoa radijacije. Na mesto eksplozija poslati su vatrogasci i hitna pomoć. Slede informacije iz japanske vlade da iz nestabilnog japanskog nuklearnog reaktora severno od Tokija ističe radijacija.

„Tražimo uzrok i pratimo situaciju i čim budemo imali nove informacije objavi ćemo ih", rekao je predstavnik japanske vlade Yukio Edano da bi potom iz vlade usledlo saopštenje da čelični kontejner u kojem je smešten reaktor nuklearne centrale Fukušima 1 nije oštećen i da se radioaktivno zračenje smanjilo.

Prve procene kažu da su najmanje tri žitelja japanskog grada Futaba-matsi u blizini nuklearne elektrane bila je izloženo radijaciji posle eksplozije. Oni su bili među oko 90 pacijenata bolnice i nasumice su izabrani radi testiranja na izloženost nuklearnom zračenju.


NE Fukušima (foto: AP / Yomiuri Shiimbun, Naoki Ueda)

Još jedan reaktor preti eksplozijom

Slede informacije koje su konkretnije i iz kojih se vide novi problemi. Četvoro radnika povređeno je u eksploziji u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima 1. Vlasti u Tokiju odlučile su da prošire zonu evakuacije oko ove nuklearke iako kontejner rekatora nije oštećen u eksploziji. Do sada je, prema proceni japanskih medija, evakuisano 300.000 ljudi. Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost Japana saopštila je da bi broj ozračenih ljudi, posle jučerašnjeg curenja radioaktivnog materijala iz reaktora broj jedan, mogao da poraste na 160.

„Devetoro ljudi već pokazuje znake moguće izloženosti radijaciji, a procene lokalne vlasti sugerišu da bi brojka mogla da se kreće od 70 do 160“, kazao je zvaničnik te agencije na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Američka Nuklearna regulatorna komisija (NRC) saopštila je da je u Japan poslala dvojicu stručnjaka u oblasti funkcionisanja nuklearnih reaktora. Kako je saopštio predsednik Komisije Gregori Jačko, dvojica stručnjaka su deo većeg američkog tima koji je poslat u Japan.

Operateri nuklearne centrale u severoistočnom delu Japana saopštili su sinoć (subota uveče) i da još jedan reaktor daje znake kvara uz mogućnost da eksplodira. Kompanija Tokio Elektrik Pauer saopštila je da je u pitanju reaktor broj 3 centrale Fukušima 1.

„Sve funkcije za rashlađivanje su u kvaru”, izjavio je neimenovani portparol kompanije.

Bitka s vremenom

Da bi zaustavili dalje zagrevanje radioaktivnog materijala unutar čeličnog kompleksa reaktora Fukušima, japanske vlasti i atomski stručnjaci odlučili su da napune reaktor vodom iz Pacifika pomešanom sa bornom kiselinom, prenosi je Vol strit džornal. Međutim, potrebno je pet do 10 sati da se reaktor napuni morskom vodom i oko 10 dana da se ceo proces okonča. Poslate su dodatne količine tečnosti za rashlađivanje ugašenog reaktora. Fajnenšal Tajms piše da Japan vodi teško bitku sa vremenom da zaustavi eventualno topljenje jezgra nukelarnog reaktora. Stručnjaci upozoravaju kako je nakon zaustavljanja reaktora prvih 24 sata ključno. Ukoliko se u tom periodu u reaktor ne upumpa dovoljna količina vode, može doći do topljenja reaktora, što bi moglo izazvati nuklearnu katastrofu.

Nacionalni Ured za nukearnu energiju je saoštio da stanovništvo nije u neposrednoj opasnosti. Ipak, u u krugu od 20 kilometara od elektrana Fukušime 1 i Fukušime 2 je evakuisano stanovništvo. Uz to, vlasti su zamolile Japance da štede električnu energiju. U subotu je, naime, 5,1 milion stanovnika severnog Japana ostalo bez struje.

Da bi umanjili negativne posledice eventualnog zračenja japanske vlasti se pripremaju za podelu joda ljudima koji žive u blizini nuklearki, saopšteno je iz IAEA, prenosi Rojters. Jod se koristi kao zaštita za telo od izlaganja radioaktivnosti.

U najgorem slučaju moglo bi doći i do opasnog otapanja atomskog jezgra. Ukoliko se radoaktivno zračenje bude proširilo ono će, prema sadašnjim informacijama, krenuti u smeru Tihog okeana. Radioaktivno zračenje ne bi se tako nadvilo nad japanskim kopnom.

I američki stručnjaci tvrde da je nesreća u elektrani Fukušima jedna od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji.

Moguće topljenje reaktora

O kolikoj je opasnosti reč može se naslutiti iz analize koju donosi Deutche Welle. Postoji, naime, velika mogućnost da u nuklearnoj elektrani Fukušima I dođe do topljenja reaktorskog jezgra, izveštava ovaj medij, navodeći da ova nuklearna elektrana ima reaktor s vrelom vodom. Tehnologija je takva da nuklearno gorivo (gorivi štapovi) tokom cepanja atoma razvija toplotu pri čemu se zagreva voda a onda se, prolaskom vode kroz turbinu, proizvodi struja. Ohlađena voda se ponovno pumpa u reaktor - da bi se potom proces ponovio – voda se ponovo greje. Unutrašnjost takvog reaktora sastoji se od dugih cevi u kojima se nalazi nuklearno gorivo (gorivi štapovi) od obogaćenog urana. Tokom cepanja radioaktivnog urana oslobađaju se ogromne količine energije koja zagreva vodu. Istovremeno, oslobađaju se i energetski nabijeni neutroni, koji dalje aktiviraju cepanje atoma u susednim gorivim štapovima s uranom.

Radi kontrole ovog procesa, što podrazumeva i mogućnost da se on zaustavi, između štapova s nuklearnim gorivom instalirani su takozvani kontrolni štapovi, koji apsorbuju oslobođene neutrone. Kada se nuklearna elektrana isključuje kontrolni štapovi se spuštaju u reaktor, prekida se lančani proces cepanja atoma, reaktor se hladi ali, doduše, ne dovoljno brzo. Zbog toga se, pumpama na struju, hlađenje ubrzava vodom.

U slučaju nestanka struje, kao što se to ovoga puta desilo u elektrani Fukušima I, stanje postaje kritično jer pritisak i temperatura u reaktoru rastu. Ako taj proces nije moguće zaustaviti omotač štapova s nuklearnim gorivom može se oštetiti ili totalno uništiti.

U ovoj fazi, sadržaj štapa, (nuklearno gorivo, što znači uran i na primjer cezijum) dospeva u sam reaktor i tone na dno. Tu onda može doći do nekontrolisanih nuklearnih eksplozija, koje izazivaju dodatni pritisak i temperaturu. Na kraju, može doći do eksplozije celog reaktora, kao što se to dogodilo pre skoro 25 godina u Černobilu. To je najgori mogući scenarij, jer svi proizvodi raspada atoma eksplodiraju u atmosferu.

U Fukušimi je, nestankom struje zbog potresa, prekinut sigurnosni lanac reaktora. Potom je pukla i sledeća karika – prestali su da funkcionišu i generatori struje koji rade na dizel gorivo, tako da se hlađenje vode, odnosno reaktora, održava samo uz pomoć električnih baterija, koje kao i sve baterije, mogu funkcionisati tek neko ograničeno vreme. U reaktoru je zato prvo narasla temperatura vode, a isparavanjem se povećao i pritisak. Da bi se sprečila eksplozija prvo su kroz ventil pokušali ispustiti slabo radioaktivnu paru ali, to je uspelo tek delomično, konstatuje Deutche Welle zaključujući da, dođe li do najgoreg scenarija – eksplozije - ljudima u Japanu preostaje samo nada da će povoljni vetrovi nuklearni oblak odneti prema Tihom oceanu.

Novi Černobil?

U japanske nuklearke uprte su oči celog sveta. Po komentarima iz inostranstva može se zaključiti da se ovog puta neće ponoviti scenario iz Černobila – da se zataškava opasnost. Nemački ministar za ekološka pitanja Norbert Röttgen već je izjavio da je „stanje vrlo ozbiljno“.

Sprečavanje panike svakako ublažava i izjava ruskog akademika Jevgenij Velihova, predsednika Nacionalnog istraživačkog centra Krčatovski institut da „havarija černobiljskog tipa na japanskoj nuklearki nije moguća”. Velihov, naime, tvrdi da „havarija černobiljskog tipa na japanskoj nukelarki nije moguća pošto u njoj nema grafita i stoga nema šta da gori”. Fukušima 1 ima reaktore japanske proizvodnje koji se hlade vodom, objašnjava Velihov. Ruski akademik je odbio da podrobnije komentariše situaciju u nuklearki, pošto ne raspolaže profesionalnim informacijama a Jaroslav Štrombah, zamenik direktora Kurčatovskog instituta kaže da smatra da će se sve ograničiti na zonu oko same elektrane i da se „velika katastrofa neće dogoditi”.

Štrombah komentariše da ono što se dešava u japanskoj nuklearki više liči na havariju na Ostrvu tri milje u SAD. Tamo je 28. marta 1979. godine došlo do otapanja jezgra jednog reaktora zbog kvara na pumpi za hlađenje, što je dovelo do izbacivanja radioaktivnih gasova u atmosferu i tečnog radioaktivnog otpada u reku Saskvehanu.

Doktor Ričard Filips sa Univerziteta u Lidsu u Engleskoj izjavio je da čak i ako se reaktor zatvori i zaustavi nuklearna fisija, u postrojenju se zadržava strahovita toplota koja mora da se otkloni. I dok Filips naglašava da reaktor mora brzo da se ohladi kada se automatski isključi, Robret Alvarez sa Instituta za političke studije u Vašingtonu, u izjavi koju prenosi Si-En-En kaže:

„Ovo je situacija koja je uvod u moguću nuklearnu katastrofu. To je trka sa vremenom, jer radnici nisu uspeli da ohlade jezgro najmanje dva reaktora.”

Malkolm Grimston, britanski stručnjak za energetiku ukazuje da eksplozija pokazuje ozbiljnost situacije, ali da sama po sebi ne znači da je došlo do nuklearne kontaminacije.

Volt Peterson, saradnik londonskog istraživačkog instituta Četam Haus, izjavio je da mu “situacija sve više liči na Černobilj”.

Naglašavajući da je prerano da se kaže da li će posledice eksplozije dovesti do iste dalekosežne radioaktivne kontaminacije kakva se dogodila u Černobilju Peterson komentariše da je eksplozija izazvana prilikom dodra goriva i reaktora sa vodom za hlađenje.

Srbi šire optimizam

Srpski zvaničnici, međutim, šire optimizam. Predstavnik JP Nuklearni objekti Srbije Jagoš Raičević za Tanjug kaže da japanski zvaničnici, posle eksplozije u nuklearnoj centrali Fukušima drže sve pod kontrolom i da ne preti opasnost od novog Černobilja.

„Nema govora o novom Černobilju na japanskom nivou i generalno je to stvar lokalnog karaktera, kaže Raičević, pozivajući se na informacije međunarodnih stručnih zvaničnika, agencija i predstavnika Japana. „Ono što je bitno da se zna jeste da do sada nije bilo nekontrolisanog nego kontrolisanog ispuštanja radioaktivnosti u okolinu", rekao je Raičević.

Mnogo orezniji u izjavama je dr Ilija Plećaš, savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča.

„Nuklearna centrala Fukušima 1 jedna je od najstarijih na toj teritoriji. Izgrađena je još pre 40 godina i nema napredni sistem zaštite kao što to imaju postrojenja novijeg datuma”, kaže dr Ilija Plećaš, dodajući da upravo to može biti razlog što se baš tu dogodila ova havarija. On objašnjava da ova eksplozija nije opasna kao akcident u Černobilju 1986. godine kada se zapalio grafit koji se veoma brzo raširio i kontaminirao veliku površinu.

„Nuklearne elektrane u Japanu koriste vodu kako bi hladile nuklearne centrale, koje se zagrevaju, međutim jučerašnji potres velikih razmera doveo je do poremećaja sistema hlađenja centrale. Moja je pretpostavka da se upravo tako i dogodila ova eksplozija jer se voda razložila i vodonik je eksplodirao”, rekao je dr Plećaš, naglasivši da iako postoji opasnost od širenja radijacije para ipak ne može da kontaminira veliku površinu.

Dr Plećaš dalje navodi da Japan kao zemlja sa 53 nuklearne elektrane ima mnogobrojne savremene sisteme zaštite kod ovakvih situacija, ali kao zabrinjavajući navodi juče objavljeni podatak da planiraju da koriste morsku vodu jer, kako on smatra, to bi značilo da je nemaju ili da su potrošili vodu predviđenu za hlađenje.

Kozloduj – otporan na 7 stepeni po Rihteru

Već s prvim vestimao katastrofalnom zemljotresu u Japanu i opasnosti od nuklearne havarije iz susedne nam zemlje su stiga uveravanja da je bugarska nuklearka Kozloduj sigurna. Tanjug prenosi izjavu bugarskog ministra ekonomije, energetike i turizma Trajčo Trajkova da je ova nuklerana elektrana „projektovana da izdrži eventualni zemljotres jačine sedam stepeni Rihterove skale“.

Tvrdeći da će i druga bugarska nuklearka, Belene, moći da izdrži zemljotres takve jačine Trajkov procenjuje da je „područje Kozloduja bezbedno sa seizmološke tačke gledišta“.

„Reaktori novije generacije su sa mnogo boljom zaštitom od starih“, kažer Trajkov komentarišući da će incident u japanskoj nuklearnoj elektrani postaviti pitanje atomske energije „u širi kontekst“.

Nuklearka Kozloduj nalazi se na severu Bugarske, na Dunavu, relativno blizu granice sa Srbijom, ima šest reaktora, od kojih su samo dva u pogonu. Prva četiri reaktora, jačine od po 440 megavata, zatvorena su iz bezbedonosnih razloga neposredno pre ulaska Bugarske u EU. Ipak, zbog nedostatka finansija još nisu demontirani jer za demontiranje jednog reaktora je potrebno između 200 i 300 miliona evra. Bugarska, inače,. Planira da u Kozloduju postavi peti i šesti reaktor, jačine od po 1.000 megavata, novije ruske proizvodnje, za koje Evropska komisija smatra da ne predstavljaju bezbedonosni problem. O tome će odlučivati državna Agencija za nuklearnu regulativu.

„Kada nakon 20-30 godina i peti i šesti reaktor prestanu da proizvode struju, imaćemo potrebu i za osmim blokom, a do tada će nam biti potreban samo još jedan reaktor“, rekao je Trajkov.

Da su bugarski atomski reaktori u nuklearnoj elektrani Kozloduj projektovani da izdrže zemljotres do 7 stepeni po Rihterovoj skali tvrdi i predsednik agencije za atomsko regulisanje Sergej Cočev. Govoreći o havariji u dve japanske nuklearne elektrane Cočev je izjavio da takav izliv radijacije nije ugrožavajući i ne treba strahovati da će ona dostići Bugarsku. Podsećajući da jačina potresa na teritoriji Bugarske nije premašivala 6 stepeni po Rihteru, Cočev kaže da je projektom izgradnje nuklearke kod Belenea predviđa otpornost na najveći nivo seizmičke aktivnosti nešto jači od 7 Rihterovih stepeni.