Nekad na vrhu

Nakon prve industrijske revolucije koju je označila Vatova parna mašina i druge, čiji su nosioci bili motor sa unutrašnjim sagorevanjem, industrijska i Fordova pokretna traka za proizvodnju čuvenog “modela T”, krajem prošlog veka je svet promenila treća industrijska revolucija ili tzv. digitalna revolucija u kojoj su digitalni računari preuzeli ulogu katalizatora ekonomskog razvoja.

Pronalazak digitalnog računara proizveo je i četvrtu industrijsku revoluciju čiji početak upravo živimo i čiji naziv se prevodi kao „internet stvari“ ili „internet svega“.

Ovih dana, tačnije 15. februara, svet slavi 70. godina od pojave prvog potpuno digitalnog računara, tzv. ENIAC-a (akronim od engleskog Electronic Numerical Integrator And Computer).

ENIAC, 1946. na Univerzitetu Pensilvanije (U.S. Army photo)

Među pet “računarskih zemalja” na svetu

Tadašnje čudo tehnike i predak današnjih personalnih računara i lap topova bio je težak 27 tona imao je 17.468 vakuum cevi, 7.200 kristalnih dioda, 1.500 releja, 70.000 otpornika i 10.000 kondenzatora i zauzimao je prostor od 167 kvadratnih metara. Za rad je trošio 15 kilovata struje, pa se govorilo da kada god se uključi - sijalice u Pensilvaniji se priguše. ENIAC je kao i svi rani kompjuteri bio čedo vojske, u ovom slučaju američke, i Univerziteta Pensilvanija. Jedan od prvih zadataka ENIAC-a bilo je učešće u konstrukciji hidrogenske bombe.

Ovaj jubilej bio je povod da Društvo za informatiku Srbije organizuje u beogradskom Domu omladine, prošlog četvrtka, tribinu „Međunarodni dan digitalnog računarstva-70 godina od prvog digitalnog računara“ čija je ipak glavna tema bila istorija računarstva u Srbiji, odnosno Jugoslaviji i čuveni CER 10, računar koji je napravljen 1960. godine a koji je postavio SFRJ u malobrojno društvo tehnološki naprednih zemalja koje su tada imale sopstveni kompjuter.

Dušan Hristović je inženjer koji je učestvovao u konstrukciji CER 10, računara koji je, prevashodno, bio namenjen kriptografskoj obradi podataka ali je imao i funkcije kao svaki univerzalni računar.

„CER 10 je prvi put prikazan na sajmu nuklearne energije u avgustu 1960. godine, a zvanično stručno prikazivanje obavljeno je u novembru iste igodine na konferenciji Etan u Beogradu. CER je prvobitno projektovan i konstruisan u institutu Vinča, a posle je proširen statističkim organom čija je namena bila šifrovanje i dešifrovanje podataka. Cela laboratorija je preseljena u Institut Mihajlo Pupin koji od tada postaje kolevka računarstva u Jugoslaviji, ali i Centralnoj Evropi pošto su samo četiri zemlje imale sopstvene računare pre Jugoslavije, SAD, Velika Britanija, Nemačka i SSSR, a još je i Poljska napravila računar iste godine kada je predstavljen i CER 10“, prisetio se Hristović.

CER 10 je započet kao računar sa elektronskim cevima (imao ih je 1.700), ali mu je ugrađeno i 1.500 tranzistora, što znači da je imao mešovitu memoriju. Sastojao se iz kontrolno-aritmetičkog organa, centralne memorije i ulazno-izlaznih perifernih organa.

Napajanje CER 10 trebalo je da bude nezavisno od električne mreže, pa je uz njega išao i generator koji je specijalno za tu svrhu napravila fabrika Rade Končar.

Vođe projekta CER 10 bili su akademik Rajko Tomović i profesor Tihomir Aleksić.

CER 10, snimljen 1963 (foto Tanjug)

Nastanak ikonica u računarstvu

Jedan od pionira računarstva u Srbiji je i Slobodan Srećković dugogodišnji direktor Informatike ad. Na razvoju industrijskih računara radio je pre toga u IPM-u i Loli.

„Slušao sam računare kod profesora Rajka Tomovića na Elektrofakultetu kao izborni predmet, a kasnije koristio računski centar Elektrofakulteta koje je vodio S. Turajlić, kao i odeljenje u podrumu Mašinskog fakulteta koje je vodio profesor Milačić gde su obavljana istraživanja iz mašinstva, automatike i informatike.

Zanimljivo je da smo sedamdesetih u Institutu Mihajlo Pupin radili na simulatorima leta koji su korišćeni za obuku pilota. S obzirom da su instruktori trebalo da zadaju parametre leta pilotu (kao što je vetar) a oni se nisu razumeli u programiranje, napravljen je sistem ikona. Nekako u isto vreme pojavio se i Bil Gejts i počeo da radi sa ikonama. Inače naš inženjer Zoran Popović, koji je otišao u istraživački centar Ziroksa u Palo Alto, svedočio je o pravljenju operativnog sistema, personalnog računara i ikona, ali su u toj firmi procenili da neće biti isplativo pa su taj projekat odbacili. To su onda pokupili Bil Gejts i Stiv Džobs, pa su se i tužili oko prava na te patente“, rekao je Srećković.

Prema njegovim rečima, kasnije se u Loli radilo na automatizaciji alatnih mašina i robota i mada je, kako on kaže, vladalo nerazumevanje za to i bili uslovi “kao za gajenje paradajza na Severnom polu“, ipak su se entuzijasti izborili i automatizovali mašine koje su onda prodavane po čitavom svetu.

On je takođe opisao kako je u drugoj polovini osamdesetih, tek zahvaljujući pomoći Slobodana Miloševića, tada šefa gradske partije, osnovan smer računarstva i automatike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Eliot 803

Kako je Evropa zakasnila…

Jedna od velikih firmi SFRJ koja se bavila računarstvom, pre svega softverom, bila je Energoprojekt-Energodata. Milan Gaković, nekada direktor u ovoj firmi, podsetio je na mašine na kojima su radili, popularni Eliot 803 koji je imao memoriju od “celih” osam kilobajta uz pomoć kog su se radili projekti za velike brane kao što je Đerdap 1.

Na neke delove istorije računarstva podsetio je i profesor Vladimir Milačić koje je čak i sreo čuvenog Nemca Cuzea, tvorca računara Z3 1943. godine koji je bio nadomak pravog digitalnog računara.

„Na predavanju u Nemačkoj 1968. godine rekao je da je heteo da diže nemačku industriju računara i da nije hteo da ide u SAD pa su ga zbog toga poslali u zatvor. Takođe je tada izjavio da Evropa kasni u odnosu na SAD u računarstvu - zbog Amerikanaca“.

Još jedan od svetlih trenutaka našeg računarstva i Instituta Mihajlo Pupin je i proizvodnja i isporuka tri hibidna računara Sovjetskom Savezu sedamdesetih godina, od koji su dva otišla u Moskvu, a jedan u Novosibirsk. Kako je istakao Dejan Živković koji je radio na tom projektu u to vreme je to bio veoma napredan računar pun inovacija.