Kako nastaje strip (11): Olovka i tuš

Po završenim pripremnim radovima, autor može da se posveti crtanju table. Pre svega izvuku se kadrovi, a potom se predvide približna mesta za "balončiće", te se kreće u, verovatno, najbitniji crtački deo – postavljanje i skiciranje kompozicije olovkom.

"Ja sam samouk crtač i u početku sam verovao da je za dobar crtež najvažnije tuširanje  kaže Tjeri Ted Benoa, francuski autor – tek sam kasnije shvatio da je pre svega neophodan kvalitetan crtež u olovci, da bi tuširanje bilo dobro."

Crtež olovkom

Autor će u crtanju table provesti vreme koje zavisi od njegovih sposobnosti, broja osoba u kadrovima, složenosti dekora i uopšte složenosti plana. Neki autori samo skiciraju kompozicije, da bi ih razradili tek u tuširanju. Žan Žiro, na primer, u olovci uradi kroki, a tuširanje je samo potvrđivanje misli. Drugi u olovci urade kompletan i detaljan crtež, tako da je tuširanje samo izvlačenje istih linija, kao što je slučaj kod starog francuskog majstora Marsela Goltliba.

Dve table u olovci u različitim fazama, sa manje ili više detalja (R. M. Gera, "Howard Blake 1") 

Vilijam Vans crta sve olovkom, ništa ne brišući, i tek po završenom tuširanju, gumicom briše sve tragove grafita. Harvej Kurcman, američki crtač i jedan od osnivača magazina "Mad", nije upotrebljavao olovku, nego je odmah radio tušem, ostavljajući sve nepotrebne linije. Potom bi belim gvašom pokrivao sve suvišne linije, da bi završni rezultat bio, kao što svi znamo, savršen.

Povremeno, crtači rade u timovima o čemu svedoči francuski strip crtač Kristijan Rosi:

"Za strip 'Compagnie des glaces', ja pre svega razrađujem stori-bord, a potom jedan crtač radi na glavnim likovima, drugi na sporednim, treći na dekoru, a četvrti na krajolicima."

Veliki francuski autor Andre Žijar ima vrlo osobeni pristup postavljanju kompozicije u kadrove: "Ja nisam po prirodi crtač stripova. Za mene je teško da se zadržim između četiri ivice jedne vinjete. Zato ja olovkom crtam puno krokija, velikih, koje potom iznova kadriram da mogu da stanu u granice nametnute svakom vinjetom." U nastavku, Žijar svoje crteže olovkom postavi na mutno staklo osvetljeno odozdo, a potom preko njih stavi hamer i na njemu tušira u kontra svetlu.

Međutim, svi autori ne koriste olovku, nego rad kreću neposredno tušem na papiru, o čemu svedoči hrvatski strip majstor Danijel Žeželj:

"Postavim osnovni lejaut, vrlo grubo. Bijeli papir zaprljam crnim tušem. Onda korigiram bijelim tušem i crnim tušem, zatim kopam, pilim i brusim sve dok se ne približim onome što želim. Crtam na debelom papiru, koji mora biti strpljiv i izdržljiv, kao maratonac."

Četkica, pero...

Po završenom crtanju olovkom, prelazi se na tuširanje – istovremeno najvažniji i najteži deo posla. Svaki crtač tušira na sopstveni način: redom, kadar po kadar; samo glavne i deblje linije; velike tamne mase…

"Postoje dve velike porodice crtača: oni koji sa predumišljajem i preciznošću "obrađuju" svoju liniju i oni koji je "bace", koji zasnivaju svoj grafizam na (...) nekontroli“, kazao je Žan Žiro Mebijus.

Igor Kordej, hrvatski majstor, objašnjava koje etape su prisutne u njegov pristupu crtanja stripa:

"Uglavnom nacrtam cijelu epizodu u olovci, ali skicirano, tako da izgleda kao stori-bord. Zatim uradim prvu fazu definiranja, kompletno linearno tuširanje perom ili rapidografom. Potom (šećer dolazi na kraju) radim finalno tuširanje kistom. U toj zadnjoj fazi definiram detalje, teksturu, atmosferu i radim puno ispravki bijelom pokrivnom bojom. Ja nisam čistunac, nego mi je bitan krajnji rezultat. Radim na brzim grafičkim pročišćavanjima i stilizaciji. Stoga moji radovi nekad izgledaju aljkavo, ali ja nemam puno vremena ni želje da gledam unatrag. Idemo dalje!"

Kompozicija kadrova i table u olovci, bez previše detalja, biva potpuno osmišljena tokom tuširanja (Igor Kordej, "Diosamante 2")

Za tuširanje, crtač često upotrebljava pera i četkice raznih debljina u zavisnosti od potrebe sâmog crteža. Deblje linije i velike tamne površine biće izvedene četkicom, dok će finije linije i sitniji detalji biti nacrtani perom. Na primer, Filip Kaza je za izvlačenje silueta koristio rapidografe Rotring, dok je Erman Ipen koristio rapidografe, četkice od kunine dlake i japanske četkice.

Žan Žiro je radio serijal "Bluberi" četkicom, a stripovi potpisani pseudonim Mebijus uglavnom su bili rađeni perom. "Gledajući Žižeu preko ramena, shvatio sam da za crtanje tušem, osim znanja i dobrog oka, treba imati i veštu ruku. Postoje pozicije prstiju i određena kontrola pokreta koji se stiču samo vežbanjem. Slično kao što to rade pijanisti – jednom prilikom je objasnio Žan Žiro Mebijus.

Oni koji još nisu stekli veštinu u tuširanju, dovijaju se na druge načine. Francuski autor Fuzera Ing – Sera, nezadovoljan rezultatima sopstvenog tuširanja, godinama je fotokopirao svoje crteže u olovci i koristio ih je umesto tuširanog crteža.

...rapidograf, flomaster...

Muke prilikom tuširanja povremeno su imali i najveći majstori, jer im tehnika nije dopuštala ono što su želeli. "Dugo sam upotrebljavao jedno izuzetno mekano pero, namenjeno pisanju, sa kojim sam mogao da idem u svim pravcima – ispričao je legendarni belgijski autor Rajmon Mašero – potom tih pera više nije bilo, te sam morao da se naviknem na druga. Čini mi se da su se sa novim perom smanjile moje grafičke sposobnosti i da je iz njih nestala gipkost, divljina i vibracije. Pokušao sam četkicu, ali nisam uspeo, jer sam sa njom nespretan."

Mašeroovu zapažanje potvrđuje i beogradski strip majstor Željko Pahek: "Najdraži alat sa kojim sam se susreo i kojim sam, od samog početka bavljenja stripom najčešće radio, jeste četkica. Što žilavija, to bolja. Četkica uvek uspe da odrazi i najtananiji pokret brze ruke, dok sa druge strane omogućava široke, ekspresivne poteze gde se u masi rešava kompozicija kadra. Tu nema pimplanja i bespotrebnog popravljanja linije. Mislim da na neki način to ima veze i sa samom građom tela crtača. Četkicom ili znaš da radiš, ili ne znaš. To će ti kazati sama četkica."

Postoje i dobri i uspešni strip autori kojima rad sa perima i četkicama uopšte ne odgovara, te se opredeljuju za manje konvencionalna sredstva kao što to radi slovenački majstor Tomaž Lavrič TBC: "Moje gegove radim bilo čime što mi se nađe pri ruci, dok ozbiljne stripove radim perom i kistom, mada još uvek nisam pronašao svoje idealno oruđe. Pera mi ne klize dobro, a za fine kistove imam pretešku ruku. Rapidografe ne volim. U stvari, najlakše mi je raditi flomasterima. Jedina mana markera je da nisu trajni, pa originali mogu da izblede ili poplave za nekoliko godina. Ali pomirio sam se sa činjenicom da ništa nije večno."

Crtež uradjen linijama različitih debljina i masnoća dramatizovan je velikim crnim masama (Tomaž Lavrič TBC, "Bosanske basne")

Crtež organizovan linijom

Prilikom izrade stripa, autor se može opredeliti za neki od mnogobrojnih stilova rada ili, pak, za mešovitu tehniku koja najbolje odgovara njegovim mogućnostima, potrebama naracije i žanru sâmog stripa.

Čista linija: crtež je urađen bez ikakvih modeliranja i ne odgovara štampanju u crno-beloj tehnici. Slika je prilično bleda i planovi se teško razlikuju, te je neophodno crtež ili lavirati, ili kolorisati. Kolor ima dinamiku nalik samom crtežu - beli prostori oivičeni linijom bivaju najčešće ispunjeni poljima jedne boje ili boje sa degradacijama. Istovremeno, linije moraju da imaju različitu debljinu i masnoću u zavisnosti od izbora četkica ili pera, od pritiska i brzine ruke. Treba zapamtiti da smanjivanje originalnih tabli prilikom štampanja tankim linijama daje izgled končića, dok neke u potpunosti nestaju.

Crtež linijom sa velikim crnim masama vrlo je dobar za ekspresivan i autorski strip u kome postoje dramatični elementi. Međutim, on iziskuje jako veliko znanje i veštinu, jer ne postoje prelazni tonovi, što bitno otežava komponovanje kadrova.

Crtež sa velikim crnim masama je vrlo ekspresivan i iziskuje veliko znanje i veštinu (Danijel Žeželj, 'Invitation à la Danse"; levo / Darko Perović, "Brek"; desno)

Crtež modeliran linijom: crtež je urađen linijom, a senke i zapremine su dočarane nizom kraćih ili dužih linija, paralelnih ili ukrštenih, različite gustine u odnosu na neophodno dočaravanje reljefa. Ova tehnika odgovara crno-belom crtežu, pođednako kao i koloru, a najviše se koristi za realistički strip.

U slučaju da se ide ka svetlijem crtežu, senčenje se vrši paralelnim linijama na različitim odstojanjima da bi se izbegao preterano hladan izgled. Kraćim linijama i tačkama radi se kada je neophodno dati topliju i življu predstavu, ne na čitavoj površini, nego samo na onome što se ističe, ostavljajući jednu veću belu površinu radi olakšavanja crteža. Ova tehnika se često kombinuje sa prethodnom.

Senčenje i modeliranje paralelnim linijama i tačkama (Nikola Štiklica; levo) i ukrštenim linijama (Zoran Janjetov, "Mladost Bernara Panasonika"; desno)

Modeliranje ukrštenim linijama neposredno je nadahnuto bakropisima (radirungom) i omogućava puno nijansi. Ovakav način crtanja, zbog rafiniranosti, odgovara samo ozbiljnijim temama i realističkim stripovima.

Rasteri različite gustine koji se neposredno lepe na papir mogu takođe da budu zanimljivi, ali pod uslovom da su vešto upotrebljeni. Bez degradacije, oni mogu da ožive veće površine dajući im izgled polutonova i da ubrzaju rad na šrafiranju. Nisu predviđeni za kolor, jer se dobija neprijatan optički efekat.

Rasteri se neposredno lepe na papir i, ako su vešto upotrebljeni, mogu da ožive veće površine ( R. M. Gera)

"Slikarske" metode

Slikarski stil: crtež je delimično urađen linijom, međutim površine su modelirane igrom velikih i malih crnih površina, nalik slikarskim metodama. Ova tehnika poseduje veliku izražajnost i odgovara dramatičnoj atmosferi realističkih stripova gde su neophodni kontrasti između belih i crnih masa. "Predmeti i forme izlaze iz sjene u svjetlo. Gradacije između crnog i bijelog služe tome. To je barokni slikarski pristup formi, plohe tame i svjetla umjesto linearnosti. Stara tehnika", kaže Danijel Žeželj.

Takođe, moguće je i dobijanje međutonova kroz određeni pointilizam i upotrebu linija, što povećava celokupnu izražajnost stripa. U slučaju da je neophodno kolorisanje ovakvog crteža, inače predviđenog da ostane crno-beli, valja se opredeliti za svetlije i toplije boje da bi crtež bio čitljiv.

Hiper-realizam, slično slikarskom stilu, pokušava da se što više približi stvarnosti. Međutim, njegov crtež nije organozovan linijom, nego je linija samo jedan od mogućih elemenata. Modeliranje se vrši laviranjem ili aerografom, prilično teškom tehnikom, koja omogućava dobijanje nijansi. Ova tehnika čiji je krajnji efekat dramatična atmosfera, ne samo što nalikuje na fotografiju, nego se vrlo česti i crta prema fotografijama.

Laviranje je odlična metoda za dobijanje polutonova crno belog stripa. Tuš ili mastilo rastvare se u vodi u zavisnosti od potrebe za intenzitetom sive boje i onda se nanosi četkicom ili perom.

Po dovršavanju table, da bi se proverila tačnost izvođenja, nije loše upotrebiti stari slikarski trik i postaviti tablu pred ogledalo. Pažljivim posmatranjem ogledalske slike, lako mogu da se uoče greške koje bi inače promakle neprimećene tokom uobičajenog proveravanja.