BOŠ: LUDI GENIJE ILI GENIJALNI LUDAK?

Svaka generacija donosi novo tumačenje Bošovih dela, čime se pre ta generacija bliže određuje nego što se majstor približava posmatračima. Tako se početkom 20. veka, u vreme kada je psihoanaliza uzimala maha, verovalo u Bošovu ludost, u njegovu opsednutost grehom i krivicom. Šezdesetih godina prošlog veka raspravljalo se o mogućnosti umetnikovog stvaranja pod dejstvom kakvih droga, a bilo je i onih koji su ga povezivali sa sektom "Braća i Sestre Slobodnog Duha" (koji su Adama smatrali jedinom osobom grehom netaknutom), dok se danas zna da je bio član "Bratstva Svete Device".

Sedam smrtnih grehova

Neprikosnovena Bošova mašta zaista tera posmatrača da se zapita odakle sve to dolazi, jer je retko koji slikar s kraja srednjeg veka potpisan ispod dela toliko, u najmanju ruku, jezivog. Prvi kritičari njegovog dela nazvali su ga zapravo izumiteljem monstruma i utvari, a uticao je na mnoge velike slikare, među kojima pre svih treba pomenuti Pitera Brojgela Starijeg, a zatim i nadrealiste 20. veka.

Majstor bez poznatih uzora

Hijeronimus Boš (Jerun van Aken) rođen je oko 1450. godine u današnjem Hertogenbošu (poznatijem kao Den Boš, Holandija), a umro je avgusta 1516. godine. Iako je još tokom života stekao međunarodnu slavu, pa iako su kraljevi bili ti koji su kupovali njegova dela, o njegovom životu se malo zna. Radio je u porodičnom ateljeu, a slike potpisivao sa Jheronimus Bosch verovatno iz ljubavi prema svom rodnom gradu. O putovanjima koja bi kao slikar takvog kvaliteta trebalo da je napravio, ne zna se baš ništa, a Den Boš se u 15. veku sigurno nije mogao nazvati "slikarskim gradom", tako da su sve reči hvale upućene direktno Bošovom majstorstvu.

Nošenje krsta

Spada u slikare severnjačke renesanse, nazvane tako da bi se razlikovala od izvorne, italijanske renesanse poistovećenom sa jugom Evrope, i stoji na čelu jednog novog razdoblja: pored promena u formi, uvedene su i novine u sadržaju. Boš zapravo sa čisto religijskih tema prelazi na moralizatorske slike sa jasnom porukom, ali bez prvenstvenog cilja da zastraši posmatrača.

Centralna tema jesu greh i opadanje ljudskog morala, zloba i glupost čovečanstva i, kao posledica svega toga, neizbežni Pakao. U vezi sa tim, slike su mu pune grotesknih prikaza zveri, monstruoznih hibrida životinja, insekata, ljudi i mašina, do tada neviđenih u slikarstvu, a koji su, kako je već rečeno, dovodjene u vezu sa magijom, sektama, alhemijom, veštičarenjem, ludilom ili nečim drugim. U tom dobu jedinstven bio je i način na koji je Boš slikao pejzaž nalik velikom dekoru za sve te sitne figure, zbog čega se smatra prvim slikarem tzv. pejzaža raspoloženja. Bošove slike bi tako svojim izgledom trebalo da zabave, a moralnom porukom da pouče - one podrazumevaju koncept koji će svoj puni procvat doživeti na prostoru severne Nizozemske u XVII veku.

Strašni sud

Vrt uživanja

Među raznim Bošovim triptisima epitet najpoznatijeg slobodno može dobiti "Vrt uživanja", naslikan između 1480. i 1490. godine - tačan datum se ne zna jer umetnik nije nikada na taj način obeležavao svoja dela. Na levom krilu se vide Adam i Eva u Raju, okruženi manje-više čudesnim životinjama. Ovozemaljske strasti dočarane su na centralnom panelu uz pomoć nagih figura, voća i ptica. Na desnom krilu triptiha naslikan je Pakao u kome grešnici izdržavaju najrazličitije kazne.

Centralni panel Vrta uživanja

Ukoliko se triptih zatvori, sa spoljašnje strane levog i desnog krila može se videti velika lopta koja zapravo predstavlja ono što nazivamo nebeskim svodom, sa zemljom kao ravnom površinom, okruženom vodom. Lopta oslikava Svet, trećeg dana stvaranja, prema knjizi "Postanja", a ravna ploča se objašnjava vremenom u kojem je slika nastala. Slika je danas dostupna posetiocima madridskog muzeja "Prado".

Spoljašnja krila Vrta uživanja

Sektaš, veštac, ludak? Odlučite sami. Ali, kako ne bismo zanemarili mišljenje mnogih pre vas, podsećamo na još jednu opciju - genije.