SAVREMENA UMETNOST U PARIZU

Ovogodišnji pariski Međunarodni salon savremene umetnosti (FIAC), 34. po redu, okupio je od 18. do 22. oktobra 179 izlagača iz 23 zemlje. Manifestacija je zbog veličine podeljena u tri dela. Dvorište muzeja Louvre kolekcionarima je ponudilo dela mlađih autora koja mogu da se smatraju za nova kretanja. Park Tuilleries dao je mogućnost ljubiteljima umetnosti da vide velike statue i instalacije u slobodnom prostoru, dok se najvažniji deo odvijao pod staklenom kupolom Grand Palaisa. Za razliku od drugih salona savremene umetnosti, specijalizovanih u nekom od domena, pariski FIAC pokriva širi period, nudeći kolekcionarima platna Picassa (Krugier), Grosza (Henzel & Ketterer), Dubuffeta (Jeanne Bucher), Picabiae (1900-2000), Mattae (Claude Bernard), Richarda Serrae i Eduarda Chillidae (Guillermo de Osma), ali i savremenike: Kienholza (Lelong), Télémaqua (Louis Carré), Louise Bourgeois (Cheim & Read), Damiena Hirsta (Vedovi)...

Untitled, Joan Mitchell, ulje, 194x390 cm, 2.900.000 €, Galerija Cheim & Read, FIAC

Salon je ove godine predstavio 42 nove galerije i održao odnos 40 odsto francuskih i 60 odsto stranih izlagača. Drastična selekcija odstranila je neke od nezaobilaznih galerija i dovela nove, zanimljivije i svežije. Prednost je data galerijama koje su dale kandidaturu sa temom i programom. Iako je FIAC ove godine ostao bez velikih imena kao što su njujorška galerija Barbara Gladstone i londonska galerija Sadie Coles, pojavila su se druga imena koja zaslužuju da se spomenu: Paula Cooper, kao i David Zwirner sa stelama Johna McCrackena i savremenim crtežima Marcela Dzama, Raymonda Pettibona i Roberta Crumba.

Oživeli FIAC

Najvažniji galeristi uložili su dosta napora i izneli su dela visokog kvaliteta, tako da je ovogodišnji nivo viši nego prošle godine, posebno u načinu izlaganja i konceptima štandova. Berlinska galerija Arndt & Partner konstruisala je svoj štand oko jednog jedinog platna ruskog majstora Erika Boulatova. Slično je i Anne de Villepoix postavila čitav štand oko instalacije Kadera Attie, frižidera i ogledala koji evociraju "skyline" američkog grada. Strane galerije nisu došle sa trećerazrednim delima namenjenim malom francuskom tržištu, nego su računali na planetarni domet oživelog FIAC-a. Kod svih učesnika salona, mogla je da se vidi želja za održavanjem nivoa koji je postignut u poslednjih nekoliko godina, posle dugog perioda ispunjenog problemima.

The Couple, Louise Bourgeois, aluminium, 122x38 cm, 1.000.000 €, Galerija Karsten Greve, FIAC 2007

Naime, FIAC se od 1976. do 1993. godine održavao u Grand Palaisu, a po zatvaranju ove monumentalne zgrade zbog rekonstrukcije, salon je počeo da se seli po Parizu. Istovremeno, zaparložena uprava doprinela je odlasku dobrih galerista na bazelski i na londonski salon savremene umetnosti. Nedostatak spektakularnih štandova, provokativnih autora i krupnijih dela odveo je FIAC u konzervativne vode. Galeristi i umetnici imali su utisak da im se zaustavlja svaki stvaralački elan i ne dozvoljava da izraze svoju smelost, niti da provokacijom poremete utvrđeni građanski red.

The Quay, Damien Hirst, mešovita tehnika, 61x91 cm, 950.000 €, Galerija Vedovi, FIAC 2007

Početkom ove decenije ispostavilo se da je neophodno izvršiti ne samo organizacione izmene, nego i duhovne. Promene su usledile prvo 2004. godine, dolaskom Jennifer Flay na mesto umetničkog direktora, a naredne godine je došao Martin Bethenod. Radovi Grand Palaisa završeni su 2006. godine, te se FIAC vratio u spektakularni prostor u centru Pariza. Pod novom upravom, FIAC je dobio dinamičniji i svežiji izgled, a izbor galerista je postao mnogo rigorozniji. Manifestacija je prevazišla svoju merkantilnu dimenziju i ponovo zadobila kulturni značaj efemernog muzeja. "Ovogodišnji salon ukazuje na jačanje i na istraživanje u svim pogledima, kao i na vrlo visoki umetnički nivo – kazala je u najavi manifestacije Jennifer Flay, umetnička direktorka salona.

Zoloat, Jean-Luc Moerman, poliester, 340x270x80 cm, 90.000 €, Galerija Suzanne Tarasieve, FIAC 2007

Pariz ispred Londona

O tome nam svedoče platna izložena na štandu Van de Weghe (Njujork), među kojima je i Basquiat, trenutno najbolje prodavani slikar 20. veka. Galerija Marwan Hoss (Pariz) izložila je skulpturu "Homeless" (350.000 €), nedavno preminulog američkog umetnika Georgea Segala. Nathalie Seroussi (Pariz) u svojoj postavci "Big is Wonderful" izložila je Martiala Rayssea (150 000 €), jednog od vodećih slikara francuskog pokreta "novi realizam". Karsten Greve (Pariz) ponudila je aluminijumsku skulpturu poznate francusko-američke umetnice Louise Bourgeois. Cheim & Read (Njujork) suprostavili su ekspresionističko slikarstvo Joan Mitchell i intimističke apstrakcije Louise Bourgeois. Guillermo de Osma (Madrid), nekadašnji ekspert za moderno slikarstvo u londonskoj aukcijskoj kući Sotheby's, specijalizovan za period od kubizma do pop-arta, ove godine je suprostavio dela Richarda Serrae i Eduarda Chillide. 1900-2000 (Pariz) Marcela Fleissa, izložila je erotske crteže Francisa Picabie iz perioda 1930. do 1950. godine. Lelong (Pariz), verovatno najmoćnija francuska galerija savremene umetnosti, izložila je Alechinskog i Louise Bourgeois. Zlotowski (Pariz), specijalizovana za kubizam, izložila je crteže Le Corbusiera i Caldera. Sean Kelly (Njujork) izložio je fotografije Marine Abramović, a Hans Mayer (Dizeldorf) jednu čudnovatu mašinu Tinguelya.

Park Tuilleries, FIAC 2007

Najveći svetski kolekcionari među kojima je i Martin Margulies, američki milioner, uzdržali su se od posete londonskom salonu (11. do 14. oktobar), da bi mogli svoj novac da potroše na pariskom salonu. "Kvalitet, raznorodnost i snaga, uzlazne su linije pariskog salona koji ostavlja iza sebe londonski Frieze Art Fair u njihovoj trci za površnošću – kaže Marc-Olivier Wahler, švajcarski istoričar umetnosti i pariski direktor izložbenog prostora "Palais de Tokyo". Na svojim počecima, FIAC je bio eksplozivan, potom je dobio "muzejski" izgled, pre nego što ga je obuzelo sivilo. Danas se FIAC trudi da bude mešovit model, ali i da ukaže da tržište umetnosti mora da bude eksplicitno i jasno određeno.

Marina Abramović, Galerija Sean Kelly, FIAC 2007

"FIAC je sada u pravoj srazmeri sa Francuskom. Odličan ambijent, visok kvalitet, ali i dosta drugorazrednih dela", kaže Donald Rubbell, vlasnik jednog od najlepših muzeja Floride i poznati kolekcionar koji trenutno kupuje istočnoevropsku avangardnu umetnost.

Galerija Lelong, FIAC 2007

Novi kupci umetnosti

Većina stručnjaka se slaže da je ovogodišnji FIAC, po svojoj svežini i zrelosti, ostavio daleko iza sebe londonski salon (Frieze) i stao rame uz rame sa bazelskim salonom, apsolutnom referencom na tržištu savremene i moderne umetnosti. Bazelski salon, zbog švajcarskog poreskog sistema, ostaje i dalje najveća berza moderne i savremene umetnosti. Inače, mesto najvećeg biznisa u savremenoj i modernoj umetnosti, nalazi se u SAD, jer su Amerikanci uvek bili više okrenuti savremenicima, nego prošlosti. Iza njih se nalazi Velika Britanija, a na trećem mestu, znatno ispred Evrope, našla se Kina.

"Novi kupci umetnosti najviše dolaze iz Rusije, Kine i Indije. Njihov dolazak je poremetio tržište, jer oni imaju špekulativne namere. Druga novost je pojava gigantskih kolekcionara. Savremena umetnost se pretvorila u vektor društvenog potvrđivanja na planetarnoj razmeri. Ovaj fenomen je važan jer se kupovna moć ovih kolekcionara oslanja na njihova kolosalna bogatstva. Dela velikih umetnika kao što su Andy Warhol ili Damien Hirst, postala su propusnice za novi džet-set, trofeji, potvrde novog načina života vezanog za savremenu umetnost. Prirodno, to nosi konformizam u ponašanju potrošača umetničkih dela koji se okreću isključivo ka slavnim imenima – kaže Judith Benhamou-Huet, publicista i stručnjak za tržište savremene umetnosti.

Štand Hans Mayer, Grand Palais, FIAC 2007

Put do najbolje kolekcije

Značaj aukcijskih kuća u diktiranju tržišta završio se pre nekoliko godina. Danas, tendencije lansiraju galerije čija imena postaju garancija kvaliteta, rafiniranosti i dobrog plasmana. Takođe, u novoj globalizaciji tržišta, došlo je do vrlo snažne borbe između tržišnih tendencija (galeristi, aukcije) i akademskih krugova (kustosi, teoretičari), u kojoj su izgubili ovi drugi. Naime, kolekcionari i publika, više se priklanjaju tržišnim modama, nego istoriji umetnosti. Međutim, poznati galeristi savetuju treći, verovatno i najbolji put:

"To je organski put bez tačnog početka u koji se ne bacamo kao u kupovinu cipela. Iskustvo pokazuje da su najbolje kolekcije stvorene u tišini, bez ikakve buke – kaže Adam Sheffer iz njujorške galerije Cheim & Read. Poznati pariski galerista Kamel Mennour u potpunosti se slaže sa svojim američkim kolegom: "Svakoj osobi koja želi da započne kolekciju, ja bih savetovao da osluškuje sopstveni senzibilitet i da kupuje srcem."