Ivanjdan - Sveti Jovan Preteča u pravoslavnoj ikonografiji

Sveti Jovan Preteča i Krstitelj ima posebno mesto u hrišćanskoj religiji, jer on predstavlja sponu između Starog i Novog zaveta. Njegovo poslanstvo se nije ograničilo samo na ulogu proroka i propovednika, nego je postalo mnogo složenije zbog njegovog predviđanja i objavljivanja Hristovog dolaska.

Rođenje Svetog Jovana Preteče, Novgorod, Rusija, ikona, oko 1500

Poslednji starozavetni prorok

Vreme u kome je živeo Sveti Jovan, zasigurno je predstavljalo najteže razdoblje sa kojim se susreo hebrejski narod, jer je zemlja ulazila u agoniju koja će biti završena 135. godine sa padom Jerusalima. U to vreme, Izrael je bio teokratska država u kojoj je vlast pripadala jednom malom krugu sveštenika fariseja i sadukeja. Religija je bila čuvana u elitističkoj krutosti, a njena pravila su bila nametana vernima kroz razne pritiske.

Suočavanje sa ovakvim klerikalnim zahtevima označavalo je mehaničko izvrašavanje spoljnih formalnosti, bez uočavanja smisla i cilja koji je trebao da bude dostignut. Šta više, da bi lakše vladali, fariseji su prećutno podržavali prodiranje zapadnjačkih i persijskih gnostičkih ideja koje su govorile o raju, paklu, besmrtnosti duše i božanskoj promisli. Ove kretnje nisu dodirivale religijski formalizam koji je bio osnova teokratske administracije, ali su jačale mesijansku ideju već prisutnu kod hebrejskih proroka iz vremena posle raskola godine 931. stare ere.

Pojava Svetog Jovana Krstitelja, baš u tom trenutku, bila je odlučujuća. Izgledalo je kao da je on bio jedini prorok rešen da propoveda i kritikuje dekadentno društvo. Tako je on ustao i protiv sâmog tetrarha Iroda Antipe koji je ušao u rodoskrvni brak. Međutim, Jovan je isto tako propovedao dolazak Mesije i to strogog delioca pravde, u eshatološkom smislu (Mat. 3, 10-12), radije nego Hrista koji će u miru da izleči bolne i da donese olakšanje ojađenima (Mat. 11, 2-5).

Očigledno, Sveti Jovan je imao puno osobenosti nazorejskih proroka (nazar – odvojiti, hebr.) u svom načinu propovedanja kao i u svom izgledu. Nazorejstvo je bilo posvećivanje osobe zavetovane Bogu, bilo privremeno, bilo doživotno, što je bio Samsonov slučaj, Samuilov i Jovanov. To posvećivanje izražavalo se na različite načine: da se osoba neće onečistiti u dodiru sa kakvim lešom, da će se uzdržati od ploda sa čokota, od sirćeta, od alkohola, da će dopustiti da mu kosa slobodno raste, da će izbegavati dodir sa drugim božanskim silama, itd.

Sveti Jovan je propovedao i podržavao nazorejsku doktrinu, pozivajući Jevreje da teže ka duhovnom savršentsvu, pravičnosti prema drugima, vernosti Bogu i da se pokaju za počinjene grehe. Ustvari, sve što je on savetovao Jevrejima, kao Preteča, propovedao je Isus Hristos kada obelodanio svoju zemaljsku misiju.

Sveti Jovan Preteča sa žitijama, Krit, Grčka, 16. vek

Sveti Jovan – pustinjski anđeo

U paleohrišćanskoj i pravoslavnoj ikonografiji, Sveti Jovan je među najprikazivanijim likovima, jer on ima posebno značenje u teološkom sistemu. Ne samo da je on bio prorok i propovednik, nego je i najavio Hristov dolazak, a onda ga krstio u Jordanu. Njegovo poslanstvo u judejskoj pustinji i Jerusalimu shvaćeno je kao priprema naroda za dolazak Gospoda (Mat. 3, 1-12), te je zato i nazvan Prodromos (Preteča, grč.). Njegov atribut "pustinjski anđeo" takođe je povezan sa njegovim poslanstvom, što potvrđuju reči proroka Isaije (Isa. 40, 3) i Malahije (Mal. 3, 1) koji govore o glasu anđela u pustinji koji priprema put za Gospoda.

U ikonografiji, on je često prikazan u pustinji obučen u haljine od kamilje dlake, opasan kožnim pojasom (Mat. 3, 4), sa raširenim krilima, držeći u rukama otvoreni svitak i putir. Prikaz Svetog Jovana sa krilima odnosi se na Malahijine reči i bio je naslikan, prvi put, 1296. godine u ariljskoj crkvi Svetog Ahilija. Međutim, ovaj element postao je popularniji tek u 16. veku, u Grčkoj, Rusiji i slovenskim zemljama.

Putir u njegovoj ruci označava evharistiju, simbol žrtve Gospodove u kome se nalaze telo, krv, duša i božanstvo Hristovo. To je sveta tajna koju je ustanovio sâm Hristos za vreme svoje zadnje pashalne večere (Mat. 26, 26-29) i koja predstavlja novi savez Boga sa njegovim narodom. Prvi zavet između Boga i izrailjskog naroda zapečatio je Mojsije krvlju žrtvenih teladi (2 Moj. 24, 3-8), dok je novi zavet bio zapečaćen Hristovom krvlju, žrtve ponuđene za spas ljudi (Jevr. 9, 11-22).

Sveti Jovan Preteča – Pustinjski anđeo, Rusija, ikona, 17. vek, srebrni oklad 18. vek

"Pokajte se!"

Razvijeni svitak u Jovanovoj ruci nosi različite natpise, podsećajući na savete koje je on upućivao izrailjskom narodu ili ističući božansku Hristovu prirodu i žrtvu. Obično se nalaze zajedno eshatološke reči: "Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko" (Mat. 3, 2) i "Već i sjekira kod korjena drvetu stoji" (Mat. 3, 10).

Na svetu evharistijsku žrtvu ukazuje natpis: "Gle, jagnje Božje koje uze na se grijehe svijeta" (Jovan 1, 29).

Pored nogu svetog Jovana prikazano je drvo i sekira, simbolišući drvo koje će da bude isečeno i bačeno u vatru, što se odnosi na Hristovu parabolu o jalovoj smokvi (Luka 13, 6-9) i o dobrom i lošem drveću (Mat. 7, 17-20).

Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče, Rusija, ikona, oko 1500

Često, ovaj prikaz Svetog Jovana Preteče okružen je prizorima iz njegovog života od rođenja, pa do odsecanja glave po naređenju Iroda Antipe. Prizor usekovanja glave ponekad je perdstavljen u više faza: Irodova rođendanska proslava, Salomejin ples, Usekovanje i Salomeja donosi glavu Svetog Jovana svojoj majci. Ponekad pronalazimo i epizodu sa tri čudotvorna pojavljivanja Jovanove glave. Preteča se takođe nalazi u kompozicijama Deisisa, Strašnog suda, Bogojavljenja, Silaska u Ad, Pokrova...

Značaj Svetog Jovana Krtitelja u pravoslavnoj Crkvi dolazi, bez sumnje, od njegove uloge poslednjeg proroka i prvog svetitelja – "najveći među rođenim od žêna" kako je govorio Hristos, opisujući Preteču (Mat. 11, 11). To prvenstvo mu je dalo i sasvim osobeno mesto u pravoslavnoj liturgiji, gde je on, posle Bogorodice, najviše poštovan. Tako je čak i Usekovanje glave Svetog Jovana postalo jedan od Velikih praznika pravoslavne Crkve, što je počast koju pored njega uživa samo prorok Ilija.