Ulazak Hrista u Jerusalim – Cveti u pravoslavnoj ikonografiji

Ulazak Hrista u Jerusalim biblijski je događaj o kome nam svedoče kanonska jevanđelja (Mat. 21, 1-11 / Mark. 11, 1-10 / Luka 19, 29-40 / Jovan 12, 12-19). Ona govore o veličanstvenom dolasku Hrista, praćenog učenicima, i o dočeku koji su priredili stanovnici grada. Za Jevreje, on je predstavljao ostvarenje starog proroštva po kome je Mesija trebalo da dođe, oslobodi svoj narod, uništi njegove neprijatelje i ustanovi novo carstvo. Želje naroda bile su vrlo materijalne, međutim, proroštva su ukazivala na drugačije oslobođenje i drugačiju pobedu koja bi bila potpuna. Sâm Hristos je govorio da njegovo carstvo nije od ovog sveta (Jovan 18, 36).

Ulazak Hrista u Jerusalim: Sarkofag Juniusa Basusa, bareljef, 4. vek; bareljef iz milanske katedrale, 5. vek; iluminacija jevanđelja Rosano, 6. vek

Mesija i sluga stradalnik

Prefiguracija Hristovog ulaska u Jerusalim nalazi se više puta u biblijskim pričama, a najznačajnije su: Stanovnici Jerihona dočekuju Jeliseja (2 Car. 2, 15) i izrailjske žene dočekuju Davida posle pobede nad Filistincem (1 Sam. 18, 6). Teološki smisao Ulaska u Jerusalim, zajedno sa prefiguracijama, predstavlja pobedu Dobra nad Zlom kroz Hristovu žrtvu. Dan kada je on stigao u grad bio je, takođe, dan kada su Jevreji izabirali jagnje koje će biti žrtvovano četiri dana kasnije (Moj. 12, 1-6). Zaista, četvrtog dana boravka u Jerusalimu, Hristos je bio razapet.

Ikona beleži vrhunac Hristove slave među narodom za vreme njegovog zemaljskog poslanstva, vrhunac njegove moći i njegovog uticaja na masu spremnu da mu iskaže počasti. Tako se i razvijaju dva nivoa snage praznika: carstvo iskazano kroz Hristova svojstva, ali još uvek neostvareno, te sva poniženja koja je proživeo. Mesija ne jaše konja, što bi pre označavalo polazak u boj, nego magaricu, kako je prorokovao Zaharije (Zah. 9, 9), a u skladu sa likom sluge stradalnika.

Hrista prate njegovi učenici iz Galileje i u prvom redu prepoznaju se Petar i Toma. Njihovi pokreti izražavaju duboku veru u Hrista što je Petar već izrekao tokom puta: "Mi smo ostavili sve i za tobom idemo" (Mark. 10, 28). Često, apostoli nemaju oreole, samo ga ima Hristos, te ovaj prikaz gde se on razlikuje od drugih, jasno podvlači značaj događaja koji će se zbiti - Hristovo žrtvovanje.

Ulazak Hrista u Jerusalim, kapela Palatino, Palermo, Italija, mozaik, 7. vek

Osana!

Stanovnici Jerusalima su ispred gradskih vrata, zvanih Zlatna vrata, jer su Hristos i apostoli dolazili sa istoka iz Vitanije gde je Gospod podigao Lazara iz mrtvih (Jovan 12, 1). Ljudi dočekuju Spasitelja uzvikujući "osana". Ova hebrejska reč značila je "spasi", ali je kasnije pretvorena u izraz radosti koji odgovara uzviku "živeo". Takođe, ona je upotrebljena u jednom psalmu (Psal. 118, 26), ali u smislu "blagosloven", kao izraz blagosiljanja koji upućuje sveštenik onima koji ulaze u hram.

Neki od prisutnih ljudi prostiru svoje haljine pred kopita magarice, dok drugi, pored puta drže palmine grane ili ih bacaju na put, pred Hrista što simboliše radost, praznik i dobrodošlicu. Na drveću se vide deca koja seku grane i ona su simbolički povezana sa jednim psalmom: "U ustima male djece (...) činiš sebi hvalu" (Psal. 8, 2). Kada se kaže "deca", misli se na jevrejsku decu, tj. narod izrailjski. Istu ovu rečenicu ponovio je Hristos sveštenicima pošto je izbacio trgovce iz hrama (Mat. 21, 12-16).

Često, na drvetu prepoznaje se jedna osoba koja daje utisak da ne seče grane, nego da posmatra pažljivo. Ponekad, ona je čak i imenovana - Zakhej, što podseća na prehodnu epizodu, ulazak Hristosa u Jerihon (Luka 19, 1-10), gde ga je narod takođe dočekao slavljem (Luka 18, 35-43).

Ulazak Hrista u Jerusalim, Novgorod, Rusija, ikona, 15. vek

Cveti u spisima Eterije

Predeo naslikan na ikonama i freskama predstavlja Maslinsku goru i Getsimanijski vrt, mesta koja označavaju Hristovo stradanje, ali i njegovu slavu. Posle Tajne večere, Gospod se povukao u Getsimanijski vrt i tamo se posvetio molitvi (Mat. 26, 36), dok je Maslinska gora mesto njegovog Vaznesenja (Dela 1, 9-12). U arhitekturalnoj pozadini prepoznaju se krovovi Jerusalima među kojima se, ponekad, ističe crkva Svetog groba. Ovaj anahroničan prikaz sadrži simbolički smisao, jer objavljuje smrt i vaskrsenje koji su cilj Gospodovog dolaska. Takođe, crkva podseća na Hristove reči: "Razvalite ovu crkvu i za tri dana ću je podignuti" (Jovan 2, 19). Tu je on mislio na hram svoga tela i na tri dana između raspinjanja i vaskrsenja.

Ulazak Hrista u Jerusalim, Teofanis Strelicas, crkva Svetog Nikole, Meteori, Grčka, freska 16. vek

Prvi poznati prikaz Ulaska u Jerusalim datira iz sredine 4. veka i nalazi se na sarkofagu Juniusa Basusa, danas čuvanog u Vatikanu. Ova kompozicija je vrlo jednostavna, ali već u 6. veku, jedna iluminacija jevanđelja Rosano sadrži potpuni prikaz. Praznik Gospodnjeg ulaska u Jerusalim slavljen je, zasigurno, još u 4. veku, a o tome nam svedoči Eterija u svom putopisu Peregrinatio ad Loca Sancta. Ona zapisuje, 380. godine, da je povorka kretala rano ujutro sa Maslinske gore, da bi predveče stigla na Golgotu. Ovaj ceremonijal bio je nepoznat u Vizantiji sve do kraja 9. veka, a danas ga nema ni u jednom obredu, osim u melkitskoj crkvi.

Ulazak u Jerusalim (Cveti) spada u 12 velikih praznika pravoslavne crkve i, u određenom smislu, on se smatra kao početak završnog čina Hristovog zemaljaskog poslanstva - prvi korak prema njegovom žrtvovanju.