Hijeronimus Boš – od groteske do eshatološke vizije

Aleksandar Manić, Pariz

Poruka Bošovog celokupnog stvaralaštva nalikuje simbolu putujućeg trgovca, na vratima zatvorenog triptiha Kola sena, pokazujući da čovečanstvo može da napreduje, pod uslovom da bude pažljivo i da zaobilazi iskušenjа
(ilustracija: Slikar i njegove kreature)

Povodom 500. godišnjice od smrti velikog holandskog slikara Hijeronimusa Boša (oko 1450-1516), Nordbrabant muzej u Sertogenbosu ('s-Hertogenbosch), rodnom gradu velikog slikara, organizovao je izložbu "Vizije jednog genija" (13. februar – 8. maj). U pitanju je, do sada, najveća retrospeketiva Boša – 20 slika (panela i triptiha) i 19 crteža, kao i više dela Bošovih savremenika i učenika.

Veći deo izloženih slika i crteža je iz lokalne kolekcije Bošovog rodnog grada, gde je on naslikao skoro sva svoja dela, ali organizator je uspeo da pozajmi dela iz Lisabona, Beča, Bostona, Njujorka, Vašingtona, Kanzas Sitija, Pariza, Roterdama i Venecije (Brod ludaka, Smrt tvrdice, Sveti Jovan Krstitelj, Alegorija proždrljivosti, Povratak bludnoga sina, Kola sena, Iskušenje Svetog Antona, Strašni sud...). Samo je madridski Prado, kako se i očekivalo, odbio da pozajmi Vrt uživanja. Pored glavne izložbe, više od 90 pratećih manifestacija organizovano je u čitavoj Holandiji – izložbe slika, predmeta, grafika i nakita, koncerti, predavanja...

bos-nosenje-krsta

Nošenje krsta (1480), Boš (desno) i njegovi sledbenici

Holandsko vizuelno nasleđe

Kada je svetska scena, početkom 20. veka, otkrila holandske majstore 15. i 16. veka, među kojima je bio i Boš, o njemu su počele da kruže različite teorije – jeretik, član tajne sekte slobodne ljubavi, šizofreničar, umetnik koji je praktikovao automatsko slikanje... Međutim, radom ozbiljnih istoričara umetnosti, analizom njegovih dela i njegovog vremena, došlo se do tačnije slike o Bošu.

Unuk i sin slikara, Hijeronimus Boš, pravog imena Jeroen van Aken, pripadao je imućnom društvenom sloju i eliti grada Sertogenbosa u kome je rođen, u kome je proveo čitav svoj umetnički život i čiji deo imena je uzeo za umetnički pseudonim Bos (na flamanskom se ime grada izgovara Sertogenbos; dok je izgovor boš anglicizam).

Na početku svoje slikarske karijere, Boš je bio pod uticajem Memlinga i Van Ajka. U nastavku, oslanjajući se na holandsko vizuelno nasleđe u slikarstvu, on je počeo da stvara u osobenom stilu. Oženivši se devojkom iz krugova aristokratije, Boš je vrlo brzo postao član moćnog bratstva Majke Božje u kome se okupljala elita grada. To mu je omogućilo da stupi u kontakt sa velikim prinčevskim i kraljevskim porodicama u Evropi, te su njegova najvažnija dela nastala kao narudžbine za dvorove. Vrt uživanja za Hendrika III grofa od Nasau-Brede; edenska vizija čovečanstva pre Potopa i pakao našli su se u fascinantom Strašnom sudu naslikanom za Filipa I Lepog, kralja Kastilje; Vizija drugog sveta za venecijanskog kardinala Domenika Grimanija; Kola sena su se posle slikareve smrti našla u kolekciji Filipa II, španskog kralja...

bos-kola-sena-

Kola sena, triptih, 1502

Slikar i erudita

Govoriti o Bošovom stvaralaštvu zahteva ne samo uobičajeno znanje, nego pravu renesansnu erudiciju. Da bi se pravilno tumačilo njegovo slikarstvo neophodno je odlično poznavanje hrišćanstva, kasnog srednjeg veka, tadašnjih teoloških pitanja, apokrifnih knjiga, narodnih pripovesti, ezoterike, astrologije, alhemije, slikarstva, vajarstva, katoličke i pravoslavne ikonografije... Malo ko ujednjije sva ova znanja u današnje vreme specijalizacija, te Bošove slike i dalje ostaju prilično tajnovite.

Zbog obilja detalja, u Bošovim kompozicijama nije moguće jednim pogledom obuhvatiti čitavu scenu. Vrlo dugo, obični posmatrači, ali i akademski stručnjaci, u njegovim delima videli su samo satiričnu stranu i u potpunosti zanemarivali duhovnu i moralnu. Za pravilno razumevanje holandskog majstora, neophodno je uzeti u obzir istorijski kontekst, potom vizuelnu kulturu i teološko obrazovanje majstora. Složenost duha velikog Holanđanina, nadahnutog pre svega hrišćanstvom, ali i astrologijom i alhemijom, moralo bi da bude sagledano na više nivoa, što je potvrdio i Ervin Panofski, znameniti nemački istoričar umetnosti.

U svojim kompozicijama, Hijeronimus Boš u potpunosti preobražava prostor, čineći da on više ne podleže zakonima optike koji služe kao osnova psihologije viđenja prostora. Za razliku od prirode gde mi vidimo samo deo krajolika, Bošova percepcija se karakteriše svojom sveukupnošću i jedinstvom. Nalik pravoslavnim ikonopiscima, on prostor daje u skokovima, a ne u kontinumu od posmatrača prema obzorju. Istovremeno, on prostor tretira vanvremenski, ujedinjujući na istom mestu više događaja, odigranih na različitim mestima u različito vreme.

Ujedinjeni u ovom vanvremenskom prostoru našli su se čovek drvo u čijem je stomaku taverna iz koje se toči vino; čovek planina koji svoju zadnjicu nudi kao sklonište zalutalim putnicima; svinja obučena kao kaluđerica; deformisana bića sa ptičijim glavama u opscenim pozama;  dva muškarca na kolenima od kojih jedan ima cveće zabodeno u zadnjicu, jer je homoseksualac; kockar probodene šake; ubica odsečene ruke; uši probodene bodežom onih koji su, nesrećom, slušali svetovnu muziku...

bos-strasni-sud-

Gresi se naplaćuju, pre ili kasnije (detalji Strašnog suda, 1495-1510)

Đavo i demoni vrebaju bez prekida

U Bošovim kompozicijama između košmara i halucinacije, poruka je jasna – pazite i ne gubite razum da ne biste završili u paklu. U slikarevo vreme, đavo je predstavljao deo svakodnevice, a pakao je bio stalna pretnja za sve. Zato se Bošovo stvaralaštvo upisuje, pre svega, u eshatološku viziju sveta, kao i u potvrdu da se "đavo nalazi u detaljima", ne samo na slikama, nego i u životu. U kompoziciji Sveti Jovan Evanđelista na Patmosu, đavo je prikazan kao groteskni lik sa šapama i repom geko guštera, bića koje izlazi noću, daleko od božanske svetlosti. U Vrtu uživanja, đavo se krije iza plavog čudovišta koje proždire grešne ljude i svarene ih izbacuje u kloaku.

Prirodno, đavo nikada nije usamljen. Njega prate horde demona zaduženih da provociraju ljude i uvode ih u greh. Sva flora i fauna na Bošovim slikama, takođe predstavlja reference na demonske zamke koje iščekuju ljude na njihovim putevima kroz život. Ptice, u odnosu na njihov oblik i poziciju, ukazuju na ljudske duše, manje ili više izgubljene u bespućima opasnih krajolika.

U Strašnom sudu, svi smrtni i veliki gresi su ujedinjeni. Lenjost sedi na buretu, bes je ukazan kroz podignutu oštricu noža, pohota je prikazana kao žena na ulazu u krčmu, a proždrljivost se već peče u plehu da bi bila pojedena... Pohota je vezana za proždrljivost, jer za Boša, kao i za njegove savremenike, jedan greh za sobom povlači drugi. Potom, u Bošovim kompozicijama, svetitelji nisu prikazani kao zaštitnici, nego kao primeri koje treba slediti. Holandski slikar smatra da je greh, pre svega, pitanje neznanja, lutanja i gordosti, nalik osobama na slici Kola sena koje, zaslepljene potragom za zadovoljstvom, ne vide Hrista na nebu.

bos-djavo

Đavo se krije u detaljima, na Bošovim slikama, ali i u svakodnevnom životu

Meditacija o ljudskom životu

Skoro u svim Bošovim kompozicijama pojavljuju se ovoidni oblici nalik jajima ili očima, simbolični ključevi koji ukazuju na događanja u spoljašnjem svetu i njihove vrednosti u unutrašnjem svetu. Očigledna je želja slikara da uspostavi odnose između oka i duha, između vizuelnog i konceptualnog. Zato možemo da zaključimo da Bošova dela, sačinjena od samih simbola, imaju za cilj da budu osnova za diskusiju. Namenjena obrazovanim gledaocima, ona pozivaju na meditaciju o ljudskom životu, ali, istovremeno, ona pomažu gledaocu da zauzme stav, da kritikuje pojave i da razdvoji istinu od laži, ukazujući na ličnu odgovornost svake osobe na putu ka spasenju.

Poruka Bošovog celokupnog stvaralaštva nalikuje simbolu putujućeg trgovca, na vratima zatvorenog triptiha Kola sena, pokazujući da čovečanstvo može da napreduje, pod uslovom da bude pažljivo i da zaobilazi iskušenja. Ništa nije izgubljeno unapred, ako se pazi i ako je čovek svestan svojih dela.

U slučaju da ste propustili Bošovu izložbu u Holandiji, možete da vidite vrlo sličnu u madridskom Pradu od 31. maja do 11. septembra, gde će biti izložen i Vrt uživanja


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...