Korto Malteze pod ponoćnim suncem, trinaesti nastavak serijala

Posle pacifičkih i latino-američkih avantura, 1915. godine, Korto Malteze stiže u San Francisko, u potrazi za svojim starim prijateljem Džekom Londonom. Međutim, London je otišao za Meksiko da piše o Revoluciji i Panču Vilji. Pred polazak, on je ostavio pismo Kortu Maltezeu sa molbom da pronađe Vaku Jamadu, nekadašnju zvezdu saluna u Douson Sitiju i piščevu ljubavnicu, a danas aktivistkinju protiv trgovine belim robljem na Aljasci. Kao nagrada, čeka ga tajanstveni poklon koji će pronaći na Jukonu.

Dvadeset godina posle Pratove smrti i 23 godine posle albuma "Mu", izašao je "Korto Malteze pod ponoćnim suncem" (Kasterman), trinaesti nastavak mitskog serijala Korto Malteze. Posao je poveren dvojici odličnih španskih strip autora - scenario je napisao Huan Dijaz Kanales (Bleksed), a crtež je uradio Ruben Pelehero (Diter Lumpen).

Čitav proces je započet 2012. godine, kada je Patricija Zanoti, nekadašnja Pratova koloristkinja i današnja vlasnica prava na serijal, susrela Simonea Romanija, italijanskog izdavača. Tokom večere, oni su razgovarali o mogućem nastavku avantura malteškog mornara, ovoga puta, u ledenim pustošima Severne Amerike. Priča je, po njihovom mišljenju, trebala da bude neposredni nastavak "Balade slanog mora".

U isto vreme, Kasterman, belgijski izdavač i nosilac svetskih prava na već objavljene Pratove albume, nezavisno od Italijana, imao je istu ideju. Benoa Mušar, novi direktor kuće, poverio je Žoanu Sfaru i Kristofu Blenu da zamisle nastavak Pratovog serijala. Oni su uradili dve table, ali prilikom kontakta sa Zanotijevom, ona je stavilila veto na ovaj projekat.

Ruben Pelehero i Huan Dijaz Kanales

Novi Kortov svet – materijalna stvarnost

Scenaristički pristup Dijaza Kanalesa u albumu "Korto Malteze pod ponoćnim suncem" zasnovan je, pre svega, na obilju referenci iz serijala. U pitanju je komercijalni trik kojim se postiže legitimnost preduzeća i "prirodnije" upisivanje epizode u serijal. Dobar scenarista, ali daleko od Pratove poetske snage, Dijaz Kanales je ostao u materijalnoj stvarnosti, bez pomaka u paradoks i iracionalnost. Istovremeno, ne treba zaboraviti da Pratov Korto, Raspućin, baron Fon Ungern, El Oksford, nisu nikada bili zainteresovani zlatom i novcem, nego sâmom potragom.

Radeći na novoj epizodi, scenarista je ipak očuvao Kortov karakter antiheroja dobre duše, ali ne baš u svakoj prilici. Korto Malteze ne upada u šablone političke korektnosti, jer uprkos svom snažnom osećaju za pravdu, on ostaje usamljenik, melanholik i individualista. Takav karakter, često ga odvodi u odbranu slabijih, ali povremeno, procenjujući da ga se to ne tiče, on se povlači, ne želeći da menja tok sudbine.

Ostajući veran Pratovom konceptu, Dijaz Kanales je istorijsku pozadinu upotrebio kao aktivan činilac zapleta. Politička dimenzija albuma je uspešno sugerisana kroz izbor sporednih likova, često tragičnih, romantičnih ili duhovitih, koji pripovedanju daju neophodan reljef - Džek London, levo orijentisani novinar i pisac, Vaka Jamada, borac za ženska prava i socijalnu pravdu, izmaštani Eskim Ulkuriba, opčinjen likom francuskog revolucionara i jakobinskog poslanika Robespjera... I tu je Dijaz Kanales ostao veran Pratu, trudeći se da kombinuje akciju i dijaloge u kojima se više saznaje o pozadii događanja, kao i o karakterima protagonistra.

Rafiniran grafizam, ali bez Pratove poezije

Ruben Pelehero je za osnovu svog rada uzeo Pratov stil iz 70-ih godina, trudeći se da nastavku dâ  prepoznatljivost. Tako je on u potpunosti iskopirao lik slavnog mornara, njegovu siluetu i pokrete, kao i odredjene uglove. Takvim pristupom on je izgubio slobodu izražavanja, koju je malo povratio u sporednim likovima, samo tipološki nadahnutim Pratom. Pozadina i dekori, u "Ponoćnom suncu", nalikuju na Peleherov serijal "Diter Lumpen", a povremeno, pratovski, dekori u potpunosti nestaju iz drugog plana. Smanjujući sadržinu kadra samo na osnovne elemente, pojačava se značaj i napetost prikazanog dogadjaja.

Peleherovi kompozicioni kodovi u kadriranju čuvaju odlike Pratovog stvaralaštva : široki planovi krajolika, krupni planovi lica protragonista, narezani detalji, apstraktni kadrovi... Klasična kompozicija table načinjena od četiri trake, daje utisak retro-stila koji nalikuje počecima serijala. Ritam montaže je brži, tipičan za akcione stripove i razlikuje se od poetičnosti i hotimičnih usporavanja kojima je Prat menjao ritam zapleta. Uopšteno gledajući, Peleherov grafizam je rafiniran, a izražavanje kroz snažne linije i crno bele mase je oduvek krasilo njegovo stvaralaštvo.

Rezultat saradnje dvoje španskih strip majstora je komercijalni pokušaj da se napravi nastavak u Pratovom stilu i da se, slavnim imenima, čitateljima sugeriše utisak autorskog rada. Nova epizoda malteškog mornara je relativno dobro konstruisana, ali previše linearna i bez Pratove poezije i misterije. Ne treba zaboraviti da je Hugo Prat bio Korto Malteze i da je Korto Malteze bio Hugo Prat. Granica izmedju istine i mašte, jave i sna, dogadjaja i laži nikada nije postojala u Pratovom životu, a takav pečat je nosio i njegov serijal Korto Malteze.

Strip franšiza, raj za investitore i potrošače

Sasvim prirodno, nastavljanje avantura malteškog mornara, posle Pratove smrti, nema nikakvog drugog smisla osim novčane dobiti. Kao i u svim drugim domenima, franšize su i u stripu postale nezaobilazne. Pre tri godine, novi serijal Asteriksa poveren je tandemu Feri-Konrad, a iz njihove saradnje je izašao album bez ikakvog značaja, ali se prodao u milionskom tiražu. Torgal, Blejk i Mortimer, Talični Tom, takodje su nastavljeni, bez većeg značaja, osim velikih zarada novca.

Međutim, kada govorimo o franšizama i istaknemo pohlepu investitora, mi sagledavamo samo polovinu problema. Druga polovina problema nalazi se u odnosu koji čitaoci imaju prema stripu. Naime, njihov odnos je, sve češće, nalik odnosu potrošača prema robi. Za današnju strip publiku postaje važnije da konzumiraju robu određene marke, nego da otkriju, saznaju i osete nešto novo.

Ipak, može se reći da je novi Korto Maltezez solidan strip, ali jako udaljen od narativne, grafičke i poetske maestrije koju je imao Hugo Prat. Najtačnija ocena bila bi da je novi nastavak serijala dobar omaž Pratu i njegovom alter egu Kortu Maltezeu. Sledeći album, ne serijala, nego franšize, može da se očekuje za dve godine.