Rudne rente na preispitivanju

Izvor:   Beta

Promenićemo rudne rente kao i Zakon o geološkim istraživanjima, najavljuje Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, ističući da će već naredne godine prihodi u republički budžet biti povećani naplaćivanjem naknada za istraživanje mineralnih sirovina i rudne rente.

Usvajanjem novog zakona o rudarstvu u novembru biće promenjeni iznosi rudnih renti u Srbiji.

„Rudna renta koju planiramo da promenimo neće ići samo na gore, negde će biti smanjena”, kazao je Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije u intervjuu agenciji Beta i dodao da će verovatno biti povećana renta za eksplotaciju nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, Gaspromnjeft je trenutno povlašćen zbog investicija u modernizaciju rafinerija Naftne industrije Srbije (NIS) i na osnovu međudržavnog ugovora Srbije i Rusije plaća rudnu rentu od tri odsto.

„Poštovanje ugovora s tim procentom stavlja u neravnopravan položaj druge korisnike naših prirodnih resursa, što nama otežava uslove u razgovorima sa drugim zainteresovanim stranama iz zemlje i inostranstva”, kazao je Bačević.

Kako je istakao, profit koji je NIS, odnosno Gasprom ostvario prošle godine eksploatacijom srpskih prirodnih resursa, iznosi oko 500 miliona evra, a od rudne rente u budžet je ušlo maksimalno 20 miliona evra.

Bačević je dodao da je pitanje rudnih renti koje plaća Gaspromnjeft u Srbiji kompleksno, jer Srbija istovremeno ima beneficije u cenama isporuka ruskog gasa i fleksibilan ugovor o povlačenju od 3,6 do sedam milijardi kubnih metara gasa godišnje, bez plaćanja penala za nepovučene količine.

„U stvari imamo istu poziciju - mi smo favorizovani tamo, a oni ovde. Iz toga može da se izađe promenom zakona koju planiramo da usvojimo u novembru”, kazao je on i dodao da „ni po koju cenu ne bi kvario dobre odnose ni s Ruskom Federacijom, ni s Gaspromom”.

Prema njegovim rečima, povećanje rudne rente za Gaspromnjeft za posledicu će imati i pojačanu disciplinu u ispunjavanju obaveza Srbije prema Rusiju u isporukama ruskog gasa.

Bačević je najavio i da će između 3. i 5. oktobra Radna grupa za energetiku kao deo komiteta za međuvladinu saradnju Rusije i Srbije imati sastanak u Beograd, a komitet Vlade Srbije za saradnju sa Rusijom polovinom novembra putuje u Moskvu i tamo se očekuje konačan dogovor.

Srpski ministar rudarstva kazao je da u sistemu rudnih renti u Srbiji ima nelogičnosti koje Ministarstvo želi da ispravi i dodao da će rente biti svrstane u tri kategorije prema srodnosti.

Nelogično je da rudna renta za pesak i šljunak, istakao je, bude ravna rudnoj renti za istraživanje zlata, srebra ili litijuma.

Bačević je kazao da će jedan od repera za izmene rudnih renti biti stepen interesovanje koje istraživači pokazuju, ali da će se voditi računa i o visini renti u okruženju i svetu.

„Procenjujemo da bi između 2,5 i četiri procenta ukupnog budžeta mogli da ostvarimo od istraživanja i kroz eksploataciju preko rudne rente u sledećoj godini”, kazao je Bačević.

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, na osnovu dosadašnjih analiza i procena, do kraja 2020. godine očekuje 4,5 milijardi evra u rudarstvu, na osnovu invsticionih planova za postojeća lešišta i rudnike.

Od toga je četiri milijarde evra predviđeno za ulaganje u rudnike energetskih mineralnih sirovina, 350 miliona evra u rudnike metala i 150 miliona evra u rudnike nemetala.

Prema analizi dosadašnjih rezultata rudarskog sektora, u Srbiji se godišnje proizvede oko 80 miliona tona rude i godišnji prihod od toga iznosi oko 1,5 milijardi evra, a sa vezanim industrijskim granama oko tri milijarde evra.

Na osnovu postojećih resursa i potencijalnih investicija do kraja 2020. godine mogla bi da se poveća proizvodnja na 120 miliona tona rude godišnje, što bi povećalo prihode na 2,3 milijarde evra, odnosno šest milijardi evra sa vezanim industrijskim granama.

Bačević je najavio i da bi u novebru trebalo da bude promenjen i Zakon o geološkim istraživanjima. Sklopljen značajan broj ugovora sa domaćim i inostranim kompanijama i izdat veliki broj rešenja o istraživanjima različitih ruda, minerala, odnosno prirodnih resursa od podzemnih voda do obojenih i plemenitih metala.

„Ogromno je interesovanje i ozbiljno pristupamo donošenju resenja, jer događa se da se za jedan istražni prostor pojavi po pet ili više zainteresovanih”, kazao je Bačević navodeći da su u 95 odsto slučajeva to kompaonije zapadne hemispfere, koje najveće inetesovanje pokazuju za retke minerale i retke rude.

Posebno interesovanje pokazuju za borate, zeolit, litijum, zlato, srebro, molibden, vanadijum, nikl i bakar.

Prema podacima Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, investicije u geološka istraživanja u Srbiji su u poslednjih 10 godina povećane 10 puta i sada iznose oko 50 miliona dolara godišnje.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...