ULJNI ŠKRILJCI UMESTO SVE SKUPLJE NAFTE

J. Putniković

Nafta će biti sve skuplja zbog porasta globalne tražnje, tako da će barel „crnog zlata” dostići cenu, dugoročno, od 102,6 dolara. EU će verovatno kompenzovati niske rezerve prirodnog gasa nekonvencionalnim istraživanjem gasa iz uljnih škriljaca u severnoj Evropi, Poljskoj i Rumuniji

Iako se sirova nafta proteklih 12 meseci prodavala po ceni u širokom rasponu od 64 do 87 dolara za barel, analitičari Erste Grupe očekuju da “crno zlato” poskupi i do kraja 2015. godine se prodaje po 102,6 dolara za barel.

„Prognoziramo prosek cene nafte za kraj 2010. godine od 79,8 dolara za barel, koja će porasti na 86,8 dolara na kraju 2011. godine, a dugoročno na 102,6 dolara za barel krajem 2015. godine”, komentariše Tomas Unger, analitičar za naftu i gas u Erste Grupi.


Prosečna cena za brent

Značajan faktor koji će uticati na cenu sirove nafte u budućnosti su i dalje visoke zalihe sirove nafte OECD-a. One treba da deluju kao amortizer nestabilnosti cena. Uz to, analitičari ne očekuju, u naredne dve do tri godine veliki rizik da će doći do nestašica u snabdevanju na tržištu nafte jer proizvodnja „lako prati rast potrošnje”.

„Globalna tražnja za sirovom naftom ponovo raste (+2% u odnosu na prosek 2009. godine), a očekuje se da dodatno poraste i kratkoročno i srednjoročno”, kaže Unger.

Sve skupa, to ukazuje na činjenicu da će programi za energetsku efikasnost u razvijenim zemljama biti više nego kompenzovani očekivanim snažnim rastom na tržištima u razvoju, posebno u Kini. Tako će demografski trendovi i makroekonomska konvergencija i dalje podsticati rast potrošnje sirove nafte. Sa druge strane, cenu sirove nafte sigurno će podići porast troškova proizvodnje, istraživanja i razvoja.

Sirova nafta - potrošnja po glavi stanovnika


Sve oštriji propisi EU u pogledu emisija CO2 u transportu mogli bi u Evropi da do 2020. godine smanje potrošnju sirove nafte za oko 0,7 % godišnje. Potrošnju bi mogao smanjiti i prelazak na automobile na električni pogon. Sve skupa, već 2020. godine se može očekivati približno za četiri miliona tona manja potrošnja sirove nafte.

„Region CIE ima značajno manju potrošnju sirove nafte po glavi stanovnika, mada uz velike razlike između zemalja (videti grafikon 2). U grupi od šest zemalja CIE izgleda da najveći potencijal rasta imaju Poljska i Rumunija – na nivou od 60 %, što je prosek EU. To bi moglo dovesti do dodatne tražnje za 13,5 miliona tona sirove nafte ili 2 % ukupne količine za EU”, ističe analitičar Erste Grupe.

Kriza smanjuje zaradu naftaša

Zbog ekonomske krize, većina naftnih kompanija je objavila značajne gubitke i trenutno beleže samo skromnu dobit u poslovima prerade sirove nafte. Analitičari Erste Grupe su pesimisti, prognoziraju i ubuduće prilično tmurnu situaciju. Potvrda ovakvih ocena zasnovana je na nekoliko faktora koji treba da utiču na iskorišćenje kapaciteta, marže i investicije u evropskom prerađivačkom naftnom segmentu. To su dugoročan prelazak potrošača sa benzinskih na dizel automobile, ograničenja emisija CO2 u transportu u EU, elektrifikacija automobila (hibridi) i programi za energetsku efikasnost. Konkretno, Evropljani nastavljaju da povećavaju zastupljenost dizel automobila. Kao posledica toga evropski trgovinski bilans za destilate je negativan za dizel, a pozitivan za benzin. Rafinerije sa većom složenošću i sposobnošću da proizvode visok procenat srednjih destilata bi trebalo da osete pozitivne efekte u Evropi. Od svih kompanija koje analizira Erste Grupa najbolje je pozicioniran MOL, odnosno njegova rafinerija u Bratislavi. Navode, takođe, da INA modernizuje svoje kapacitete za preradu u Sisku i Rijeci. Zanimljivo je da se u ovoj analizi ne pominje rafinerija Naftne industrije Srbije u Pančevu, čija modernizacija je, takođe, u toku.

Spas gas iz škriljaca

Evropsko tržište gasa je donekle specifično jer ga karakterišu dugoročni ugovori i veoma gusta mreža gasovoda. Trenutno postoje tri ključna izvora za snabdevanje regiona gasom: Severno more (Norveška, Holandija i V. Britanija), Rusija i Bliski istok/Afrika. Istorijski gledano, ruskim gasom je uglavnom snabdevan region CIE, dok je zapadna Evropa morala da se oslanja na druga dva izvora. Uprkos mnogim komentarima koji se tiču evropske zavisnosti od Rusije, EU, odnosno evropske naftne kompanije su, prema BP-u, proizvele 58 % svoje potrošnje gasa - ukupno 464 mlrd. m3 u 2009. godini.

Ipak, EU ima samo zanemarljiv deo svetskih rezervi prirodnog gasa, od čega najveći deo pripada Norveškoj. Norveške rezerve mogu podmiriti približno 10 godina potrošnje i 17 godina proizvodnje ovog energenta. Thomas Unger objašnjava da „u globalnim razmerama, rezerve EU predstavljaju zanemarljivu količinu, jer se veći deo trenutno poznatih rezervi nalazi u Rusiji (ZND) i na Bliskom istoku”.

„Situacija se, međutim, može promeniti nekonvencionalnim istraživanjem i dobijanjem gasa iz uljnih škriljaca. Evropa ima velike razloge da poveća svoje resurse gasa jer će se on verovatno uskoro potrošiti. Evropa, takođe, želi da smanji emisije CO2 (gas emituje duplo manje CO2 od uglja) i da poveća svoju energetsku sigurnost. Nekonvencionalne rezerve gasa su, po svemu sudeći, koncentrisane u severnim delovima Evrope – Severnom moru, Švedskoj, V. Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj i baltičkim zemljama, ali i na Karpatima, u Rumuniji”, navodi Unger.



Tomas Unger

Moglo bi se reći da postoji relativno obilna količina nekonvencionalnog gasa, koji je prilično ravnopravno raspoređen. Pad tražnje i rastuća ponuda tečnog prirodnog gasa doveli su do toga da se ovaj energent pretvara u robu, kojom može da se trguje. Novi momenti u istraživanju i najavama eksploatacije gasa iz škriljaca doveli su do pritisaka na cenu prirodnog gasa.

Treba imati u vidu i to da ograničenja emisija CO2 u Evropi navode proizvođače električne energije da pređu sa uglja na alternativna goriva, pri čemu su elektrane na gas najbrža dostupna alternativna rešenja. Potrebno je, približno tri godine da se izgrade a proizvode duplo manju emisiju CO2 od uglja. Naravno, i tražnja za energijom u Aziji bi trebalo da pomogne da se uravnoteže ponuda i tražnja prirodnog gasa.

“I dalje smo prilično optimistični oko perspektive cene prirodnog gasa na srednji rok, uz procenjenu cenu od 5,5 do 6,5 dolara za 1000 kubnih stopa”, kaže Unger.

Gasovodi

Mnogi projekti izgradnje gasovoda i LNG terminala za transport gasa verovatno će, prema analitičarima Erste Grupe, biti odloženi zbog trenutno dosta niske cene gasa. Sve važniju ulogu će, međutim, dobijati tečni prirodni gas. Ukrajina, na primer, planira terminal za TPG kapaciteta 10 mlrd. m3, dok bi Poljska i baltičke zemlje, takođe, želele da izgrade terminale. Ipak, tečni prirodni gas će uvek biti skuplji od lokalne proizvodnje i konvencionalnog izvoza gasa preko gasovoda.

Preporuka analitičara Erste Grupe


„OMV je jedan od naših favorita i ponavljamo svoju preporuku da se kupuje”, kažu analitičari Erspte Grupe, objašnjavajući: „Iako akcije OMV-a ne dobijaju pažnju koju zaslužuju, i dalje smo uvereni da će ta kompanija biti u stanju da nastavi sa svojim snažnim operativnim rezultatima. Naša izmenjena metodologija za procenu vrednosti daje novu ciljnu cenu od 36,5 evra, što je niže od prethodno navedenih 39 evra.”

Iz Erste Grupe dalje navode da je ciljna cena Petroma povećana za 19 % - na 0,38 RON po akciji, u odnosu na prethodnu ciljnu cenu od 0,32 RON.

„Sa tim porastom i trajnim povoljnim ambijentom za pogone rane faze prerade, sigurni smo u svoju preporuku da se akumulira. Povećanje ciljne cene izazvano je revizijom naših procena. Rumunija planira da proda na tržištu udeo od 9,8 % u Petromu, povećavajući tako broj akcija na tržištu. Pošto se završi ta transakcija veoma je verovatna dokapitalizacija od 600 miliona EUR u 2011. godini. Međutim, do sada je nismo uključili u svoje procene jer još uvek nije definitivna”, navodi se u ovoj analizi.

INA poslednjih 12 meseci zaostaje za uporedivim kompanijama iz sektora nafte i gasa zbog niske likvidnosti i sporog makroekonomskog oporavka u balkanskom regionu.

„Međutim, finansijska i poslovna perspektiva INE je veoma ohrabrujuća. Ključni pokretači za rast profitabilnosti trebalo bi da proisteknu iz modernizacije rafinerije (većeg iskorišćenja), rasta proizvodnje ugljovodonika i mera za smanjenje troškova. Naša ciljna dvanaestomesečna cena je 2.200 HRK po akciji i preporuka da se akcije kupuju”, savetuju iz Erste Grupe.

MOL je potpuno integrisana kompanija za naftu i gas sa sve većim kapacitetima u vezi sa ranim fazama prerade zahvaljujući nedavnoj konsolidaciji INE. Rast cena ugljovodonika, povećana proizvodnja, postepen oporavaka prerade i petrohemije i stabilno poslovanje sa gasom trebalo bi da dovedu do solidne dinamike rasta EBIT-a. Zbog toga iz Erste Grupe napominju da su povećali „svoju dvanaestomesečnu ciljnu cenu sa 18.500 HUF na 24.400 HUF, što je za MOL dovelo do preporuke da se akumulira”.

Akcije Unipetrola su bile jedne od najuspešnijih akcija u Pragu u 2010. godini. Sa operativne tačke gledišta, Unipetrol je ponovo profitabilan, uglavnom zahvaljujući snažnom petrohemijskom segmentu. „Međutim, ne vidimo mnogo prostora za dodatno poboljšanje marži u 2011. godini. Povećali smo svoju dvanaestomesečnu ciljnu cenu sa 140 CZK na 191 CZK, ali zadržavamo negativan stav prema toj kompaniji, uz preporuku da se količina akcija smanji”, zaključuju analitičari Erste Grupe.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...