Kina: Aluminijum ili klimatski ciljevi
Kineski sektor za proizvodnju aluminijuma će tokom naredne decenije morati da zatvori namenski energetski kapacitet, veći od celokupne nemačke flote uglja, da bi Peking uspeo da ispuni svoja obećanja o smanjenju emisija ugljen-dioksida, ocenjuje ekspertska grupa za klimu i energiju Ember iz Londona. (foto: Primetno je da se pogoni za proizvodnju alumijuma već premeštaju u oblasti sa značajnim hidroenergetskim potencijalom za proizvodnju električne energije, Pixabay)
Svetska proizvodnja aluminijuma porasla je za 2,5 odsto prošle godine, na rekordnih 65,3 miliona tona. Više od polovine, odnosno 37 miliona tona proizvela je Kina, koja ujedno prednjači i u potrošnji ovog metala.
Međutim, liderska pozicija u proizvodnji ima i svoju negativnu stranu, posebno u svetlu zacrtanog cilja, na koji je ukazao predsednik Si Điping (Xi Jinping) obavezavši se da će Kina dostići vrhunac emisije ugljen dioksida do 2030. godine, a do 2060. postati klimatski neutralna.
S tim u vezi, ekspertska klimatska organizacija Ember iz Londona, u izveštaju koji je objavljen 8. februara, navodi da je rekordna proizvodnja aluminijuma u Kini prošle godine emitovala više ugljen-dioksida od pojedinih zemalja, uključujući Indoneziju i Brazil.
Kina će zato, procenjuje Ember, tokom naredne decenije morati da ugasi oko 47 gigavata neefikasnog, energetski kritičnog kapaciteta termoelektrana na ugalj namenjenog proizvodnjji aluminijuma, ukoliko želi da postane klimatski neutralna do sredine veka, rekao je za Rojters autor izveštaja Mui Jang (Muyi Yang), viši analitičar sektora električne energije u istraživačkom centru Ember.
Međutim, ne treba gubiti iz vida da ukupni kapacitet termoelektrana u Nemačkoj koje kao energent koriste ugalj iznosi 42 gigavata.
Sa druge strane, kineski proizvođači aluminijuma se već dugo oslanjaju na elektrane sa energetski intenzivnim postupkom topljenja van mreže, a one proizvode oko 65 odsto električne energije koja se koristi za proizvodnju aluminijuma, objašnjava Jang.
Zbog klimatskih ciljeva Kina bi trebalo da se ugasi termoelektrane na ugalj, ukupnog kapaciteta od oko 47 gigavata, koje obezbeđuju energiju za proizvodnju aluminijuma. (Izvor: Pixabay)
I Peking traži promene
Primetno je da sada i Vlada Narodne Republike Kine insistira na tome da proizvođači aluminijuma koriste čistije izvore električne energije i da se priključe dugo očekivanom kineskom sistemu trgovanja emisijama u pogonima za proizvodnju aluminijuma sa nižim emisijama ugljen-dioksida.
Poslednjih godina dolazi i do značajnog premeštanja kapaciteta za proizvodnju aluminijuma u jugozapadnu kinesku provinciju Junan (Yunnan), koja ima obilne hidroenergetske resurse.
“Ipak je potrebno više akcije” ocenjuje Jang što potkrepljuje overenjem da je pred sektorom aluminijuma u Kini “ogromna količina izazova”.
Smatra da bi topionice trebalo da koriste čistiju električnu energiju ukoliko je dostupna, kao i da poboljšaju efikasnost proizvodnje i recikliraju aluminijum, a sve sa ciljem da se postigne efikasnija upotreba aluminijuma u kineskoj ekonomiji.
Analiza pokazuje da se više od 45 odsto neefikasnog kapaciteta uglja nalazi u topionici provincije Šandong (Shandong), s tim da više od trećine, odnosno 17 gigavata, pripada vodećem proizvođaču aluminijuma iz privatnog sektora Kina Hongkjao Grup (China Hongqiao Group).
