Slovenija dovodi u pitanje odluku o ukidanju uglja do 2033.
Strateški savet za energetsku tranziciju, telo koje je 2019. godine osnovala Slovenačka privredna komora (GZS), smatra da je zatvaranje termoelektrane Šoštanj, kao i obližnji rudnik uglja Velenje do 2033. godine preuranjena odluka, i da bi krajnji rok trebao biti negde između 2037. i 2040. godine, slično onome što se planira u Nemačkoj. Ova ocena dolazi gotovo neposredno nakon što je slovenačka Vlada pokrenula javnu raspravu o nacrtu strategije za postupan prestanak korišćenja uglja, u roku koji je za Komoru upitan. (Foto: Rudnik Premogovnik Velenje, hse.si)
Nacionalna strategija Slovenije predviđa tri moguća roka za postupno ukidanje uglja. Prvi je 2033, zatim pet godina kasnije, dok je krajnji rok 2042. godina.
Vlada Slovenije definisala je ove rokove na osnovu procene uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvo infrastrukture pokrenulo je 15. marta javnu raspravu o nacrtu ove nacionalne strategije za postupan prestanak korišćenja uglja.
Dokument sadrži tri scenarija za dva regiona uglja u Sloveniji: Savinjsko-Šalešku (SAŠA) regiju i Zasavje.
Privredna komora Slovenije (GZS) smatra da rok koji se odnosi na 2033. godinu nije zasnovan na sveobuhvatnom planu zamene tih resursa i obezbeđivanju stabilnosti u elektroenergetskom sistemu, što bi moglo dovesti zemlju u stanje energetskog siromaštva, navodi se u saopštenju slovenačke Privredne komore objavljenom u četvrtak.
Saopšteno je takođe da bi velika zavisnost Slovenije od uvoza energije mogla da bude štetna u krizi, zbog čega bi uvoz trebalo da bude ispod 15 ili 20 procenata.
“Pre faznog ukidanja, donosioci odluka moraće da preduzmu niz drugih radnji, uključujući produženje veka trajanja nuklearne elektrane Krško do 2043. godine, dok je do 2025. potrebno izraditi dokumenta potrebna za izgradnju drugog reaktora”, ocenjuje predsednik slovenačke Privredne komore Boštjan Gorjup.
Privredna komora Slovenije smatra da 2033. godina kao rok za postupnan prestanak korišćenja uglja dovodi u pitanje stabilnost elektroenergetskog sistema i moguć je put ka energetskom siromaštvu. (Izvor: hse.si)
Nove poslovne mogućnost i društvo bez ugljen-dioksida
Nešto ranije, tokom posete obe lokacije, 18. marta predsednik Nacionalnog saveta Slovenije Alojz Kovšca primetio je da, “iako se rudnici zatvaraju, u svetu postoji dovoljno novih mogućnosti za dalji razvoj i transfer ovog prirodnog bogatstva kojim Slovenija obiluje”, navodi se na sajtu Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), koja proizvodi 68 odsto električne energije u toj zemlji, s tim da je i najveći proizvođač energije iz obnovljivih izvora.
Kovšica je ocenio da je izvoz znanja najveći potencijal u budućnosti, i izrazio uverenje da se sa vizijom i ciljevima, koji su mu predočeni na sastanku u rudniku uglja Velenje i termoelektrani Šoštanj, takvo razmišljanje može ostvariti.
„Naravno, država će takođe morati da bude aktivnije uključena u ovo, uz relevantne nadležne institucije. Proces uvođenja regiona, kojim koordinira Nacionalni savet, približava se završnoj fazi, a nova regija SAŠA može predstavljati novi korak u pravom smeru ostvarivanja ove jedinstvene poslovne mogućnosti“, rekao je Kovšica.
Inače, prema proceni uticaja na životnu sredinu slovenačke nacionalne strategije, prestanak korišćenja uglja u Savinjsko-Šaleškoj (SAŠA) regiji do 2033. godine, značio bi najmanji negativan uticaj za životnu sredinu.
Prema proceni slovenačke vlade prestanak korišćenja uglja u Savinjsko-Šaleškoj regiji do 2033. godine bi imao najmanji negativan uticaj za životnu sredinu. (Izvor: hse.si)
Rukovodstvo rudnika uglja Velenje predstavilo je predsedniku Nacionalnog saveta trenutnu situaciju u kojoj se nalazi rudnik uglja Velenje, u vezi sa restrukturiranjem i zatvaranjem ovog rudnika uglja.
U tom pogledu, Kovšica je ocenio da nezavisno od roku, koji u nacionalnoj strategiji bude određen kao krajnji za prestanak upotrebe uglja i restrukturiranje regiona uglja u skladu sa principima poštene tranzicije “mora da postoji svest da rudniku uglja Velenje treba najmanje 15 godina za uspešnu sanaciju i zatvaranje rudnika uglja“, rekao je predsednik Nacionalnog saveta Slovenije i dodao da će se sa vlasnikom rudnika aktivno tražiti odgovarajuća rešenja koja će biti prihvatljiva svim stranama i uključivaće socijalni dijalog i pošten prelazak u društvo bez ugljen-dioksida.
Direktor kompanije Premogovnik Velenje, Aleš Logar, istakao je da se priprema dokumentacija za produženje koncesije za vađenje uglja u Šaleškoj dolini koja ističe u januaru sledeće godine.
Ova kompanija posluje kao deo Holdinga Slovenske elektrarne (HSE), a Premogovnik Velenje kojim rukovodi je jedini preostali rudnik uglja u Sloveniji i jedan od najvećih rudnika podzemne eksploatacije u Evropi.
Takođe je najveći i jedini dobavljač termoelektrane Šoštanj, koja igra važnu ulogu u ekonomiji električne energije Slovenije. Osnovna delatnost je vađenje lignita.
Iz Nacionalnog saveta Slovenije apeluju da mora da postoji svest da rudniku uglja Velenje treba najmanje 15 godina za uspešnu sanaciju i zatvaranje. (Izvor: hse.si)
U ovom rudniku je prošlog meseca ostvaren novi rekord u proizvodnji uglja, odnosno rekordni napredak jednog iskopa u jednom danu. U HSE-u navode da je na iskopu G4/B smeštenom u severnom krilu jame Preloga postignut napredak od 9,4 m po danu, što se ne beleži u u istoriji rudnika dugoj više od 130 godina.
U svakom slučaju, period konsultacija povodom nacrta nacionalne strategije ističe 15. aprila. Ministarstvo će zatim ispitati komentare i predloge, istovremeno poboljšavajući taj dokumet uz prateći izveštaj o životnoj sredini pre nego što ih pošalje Ministarstvu životne sredine. Oba dokumenta će potom biti poslata vladi na usvajanje, što je planirano pre slovenskog predsedavanja EU, navodi portal Slovenia Times.
