Resursi ne treba da budu kočnica razvoja

Izvor:   Novosti

Blago nikom ne praštamo, kaže Milan Bačević, ministar rudarstva i prostornog planiranja najavljujući da će se ozbiljno pozabaviti izgradnjom plovnog kanala Dunav-Morava-Vardar, izgradnjom gasovoda Južni tok, kao i ostalim strateškim projektima, rudnim potencijalima, zaštitom resursa…

Plovni kanal Dunav-Morava-Vardar najveći je strateški projekat države! Naprednjaci su ga obećali u predizbornoj kampanji i neće odustati. Naravno, reč je o velikom poslu za koji je potrebna ozbiljna priprema. Za ovaj projekat, vredan 17 milijardi dolara, vlada veliko interesovanje.

Kako za Novosti kaže prof. dr Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, realno, prva etapa radova može da bude završena u roku od pet, a kompletan posao za sedam-osam godina.

- Iz “petnih žila” ću da guram ovaj projekat. Prokopavanjem kanala Srbija će “jednim udarcem” rešiti dva problema, suše i poplave. Morava će tako od plavljenja da štiti 70.000 do 80.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta. I isto toliko navodnjavaće u sušnom periodu poprečnim kanalima. Poljoprivredna proizvodnja biće utrostručena. Radiće pet do sedam hidroelektrana instalisane snage između 300 i 400 megavata električne energije, a biće kraći put od severne Evrope do Egeja za 1.200 kilometara.

Koliki bi finansijski udeo Srbija imala u tom projektu?

- Zavisi od modela za koji se opredelimo. Predložiću strateško partnerstvo ili koncesiju, kredite nikako. U ovu priču nećemo ulaziti dok se ne obezbedi finansijska logistika, a političku već imamo. Inače, ovo nije značajan projekat samo za Srbiju već i za sve podunavske zemlje.

Slovite za čoveka koji ima izuzetno jake veze sa Rusijom. Imate li obećanja da će biti koristi od te saradnje, jer se veruje da Rusija želi da pomogne ovoj vladi, a i da se mi više okrećemo Istoku?

- Bio sam student Ruske naučne škole i iz tog vremena imam mnogo prijatelja. Sada sam došao u situaciju da to mogu da pretočim u nešto što može da bude od velike koristi Srbiji. Nikada nismo imali bolju šansu za dobre kontakte sa Rusijom, i političke i ekonomske, ne zanemarujući ni zemlje BRIKS, a ni zapadnu Evropu.

Kako napreduju pregovori oko izgradnje gasovoda Južni tok?

- Srbija će biti najznačajnija tranzitna stanica na putu ruskog gasa ka Evropi! Očekujem da do kraja godine počnu pripremni radovi. Južni tok je tema zakazanih razgovora koje ću naredne nedelje imati u Moskvi. Vlada Srbije mora da proglasi Južni tok nacionalnim projektom, da ne bi bilo problema sa eksproprijacijom zemljišta. Ovo je značajan projekat i ne možemo da dozvolimo da vlasnici parcela astronomskim ciframa ucenjuju investitora, kao što se to dešava Gaspromu u Vojvodini, pa za jedan ar traže i po 10.000 evra. Ali, zaštitićemo interes i vlasnika parcela.

Prethodna vlada imala je ambiciozan plan eksploatacije uljnih škriljaca...

- To je ozbiljna razvojna šansa Srbije i sigurno ću nastaviti putem kojim je moj prethodnik krenuo. Ne počinje svet, ekonomija i politika sa ovom vladom. Neozbiljni su svi koji kažu da u prethodnoj vladi ništa nije valjalo. U svakom slučaju, uljnih škriljaca nema samo u aleksinačkom basenu, nego na više lokacija u Srbiji. Na osnovu obavljenih istraživanja rezerve na potesu istočne Srbije premašuju dve milijarde tona. Veliki sam zagovornik očuvanja prirodnih resursa u što većoj meri. Ne treba bezglavo samo juriti za novcem i nemilice ga trošiti. Ali ne treba ni da resursi budu kočnica razvoja, koji je pred vratima.

Koncesija, javno privatno partnertsvo, prodaja... Koji model ćemo ponuditi potencijalnim partnerima?

- Država mora da bude vešta u tome. Bez obzira na to u kakvoj smo krizi, prvo i osnovno je da vodimo računa o interesu države. Za sve ono što je naš strateški interes kontrolni paket ne smemo prepustiti drugima. Nikada se ne bih saglasio da neko drugi bude većinski vlasnik, posebno retkih prirodnih resursa, koji su skupi, traženi i zbog kojih je Srbija veoma interesantna svima koji imaju tehnologije, ali nemaju sirovine jer su ih potrošili, ili ih nikada nisu ni imali.

Kada će biti raspisan tender za izbor partnera za eksploataciju uljnih škriljaca?

- Čekamo prvo odluku nadležnih da li ćemo se pridržavati onog što je bilo predmet raspisivanja tendera za izbor konsultanta. Čitao sam u medijima da se u poslu oko uljnih škriljaca favorizuje estonska kompanija. Favorizovanja neće biti i posao će dobiti ona kompanija koja obezbedi više nafte po toni uljnih škriljaca.

Veliki rudni potencijal nalazi se na Kosovu. Za ugalj je zainteresovan i Vesli Klark. Kako će država da zaštiti to bogatstvo od “divlje” privatizacije?

- KiM je, nažalost, protektorat. Vesli Klark je dobio istražno pravo za prostor koji je već istražen. Sigurno ću biti najgrlatiji zagovornik stavljanja prirodnih resursa pod kontrolu i u pravni okvir. Već sam započeo razgovore i tražim podršku međunarodne zajednice. Od tog blaga koje se nalazi na KiM Srbija nema pravo da se oprosti, da se odrekne toga. Ako se pogleda katastar, mnogi od tih prirodnih resursa se nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu SPC i Srba koji su prognani.

U Boru ste istakli da bi Srbija trebalo da pravi finalne proizvode. Kako, kada teške industrije više nema?

- Samo je Bor imao šest preduzeća, koja su se bavila preradom bakra u finalne proizvode. Sve je to prestalo da radi, kupljeno da bi propalo, da mi ne bismo mogli izvozom te robe da ugrožavamo dobrim delom interese nekih drugih proizvođača na Balkanu i šire. Kapital nam leži umrtvljen, a ljudi mogu da rade, oprema i mašine postoje, kao i sirovine iz matične organizacije. Samo je potrebno da se dobro osmišljenom politkom to pokrene. Da vlasnici tih preduzeća prepoznaju svoj interes, ali i interes države.

Ima li Srbija dovoljno kadrova koje će uposliti u rudarskom sektoru?

- Prvi problem je veliki odliv mladih stručnjaka, posebno za visokosofisticirane tehnologije. Drugo, mi imamo daleko više potencijalnih rudnika i rudnih ležišta nego što imamo rudara. Kada se pogleda po regionima, sa jedne strane imamo prirodne resurse i manjak radne snage, a sa druge, imamo višak ljudi u neprofitabilnim sektorima. Država mora svojim merama ekonomske politike i o tome da povede računa.

Svojevremeno ste, kao zamenik ministra nauke i tehnologije, pokrenuli projekat izrade katastra podzemnih voda...

- Projekat je posle promena 2000. ugašen, a on nam je nasušna potreba i danas. Učiniću sve da se taj projekat nastavi. Voda je skupa, i to je resurs 21. veka. Mnoge firme postale su nosioci istražnih prava za pojedine prirodne resurse, uključujući i vode. A ništa u predviđenom roku nisu započele da rade, što je velika šteta, jer su onemogućile nekog drugog da se tu pojavi i da posao realizuje. Po zakonu, njima ta istražna prava prestaju da važe i mi ćemo to sigurno da sprovedemo u delo.

Srbija je u mandatu prošle vlade dobila novi Prostorni plan. Hoće li biti izmena?

- Plan je donet za period do 2020. godine. U ovom trenutku, već imamo zahteve za intervenciju u Prostornom planu, konkretno kada je reč o koridorima i nekim velikim infrastrukturnim projektima. Sličnih zahteva ima i kada je u pitanju poljoprivreda.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...