Litijum - zlatna šansa Srbije

Proizvodnja litijuma, bez koga je nezamisliva savremena informaciono-komunikaciona industrija, predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj Srbije a to bi poboljšalo i našu poziciju na rudarskoj mapi sveta.

Ta velika šansa ogleda se u činjenici da bi se zahvaljujući eksploataciji do sada potvrđenih rezervi minerala litijuma - jadarita, u Srbiji do 2020. godine moglo proizvoditi oko 90 odsto evropske i 20 odsto svetske proizvodnje litijuma.

„Sve to je moguće kada se otvori rudnik u Jadarskom basenu kod Loznice, što je planirano za 2015. godinu,“ izjavila je Tanjugu Jelena Milenković, šef Odseka za razvoj i investicije u rudarstvu i geologiji pri resornom ministarstvu.

Do sada je procenjeno da u Srbiji u Jadarskom basenu postoje geološke rezerve litijuma od oko 227 miliona tona.

„Imamo izuzetnu priliku da posle otvaranja rudnika litijuma u Srbiji otvorimo i fabriku za proizvodnju litijumskih baterija za mobilne telefone i kompjutere, kao i za akumulatore za automobile na električni pogon. Država bi trebalo da se pozabavi pronalaskom investitora za taj projekat. To je zlatna šansa Srbije jer bismo tim proizvodima, potrebnim za moderne tehnološke uređaje, mogli da snabdevamo tržište Evrope i sveta,“ istakla je Milenković.

Jadarski basen sa količinama i sadržajem litijuma i bora u rudi jedan je od najznačajnijih u svetu, navodi se u Strategiji u kojoj je procenjeno da će Srbija do 2020. godine ostvarivati godišnji prihod od proizvodnje litijuma u iznosu od oko 124 miliona dolara, odnosno najviše do 18 odsto ukupnih prihoda od proizvodnje svih metaličnih mineralnih sirovina u zemlji.

U Strategiji upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, koja je usvojena početkom ove godine, navodi se je litijum za sada jedina mineralna sirovina u Srbiji čija će buduća proizvodnja, priprema i prerada imati određeni uticaj na svetsko tržište.

„Korist koju Srbija može da ima samo od istraživanja i eksploatacije litijuma i bora je višestruka: dobićemo nova ulaganja, nova radna mesta, naknadu za istraživanje i naknadu za korišćenje mineralnih sirovina koja u ovom slučaju za litijum i bor iznosi pet odsto od neto prihoda topionice,“ ukazala je šef Odseka za investicije u rudarstvu pri resornom ministarstvu.

Milenković je precizirala da je za sada jedino u Jadarskom basenu otkriven mineral litijuma - jadarit, ali se istraživanja ruda bora i litijuma vrše na još 22 lokacije.

Stručnjaci ministarstva rudarstva objašnjavaju da ležište litijuma u Loznici pripada Srpsko-makedonskoj mineragenetskoj provinciji, u vezi je sa vulkanskom aktivnišću i lokalnim pojavama hidrotermalnih eskalacija koji su u sedimentacioni basen prinosili bor, magnezijum i druge elemente.

Istraživanje litijuma i drugih bornih minerala u Jadarskom basenu kod Loznice izvodi australijska kompanija Rio Sava eksplorejšn i taj projekat je jedan od najvećih geoloških istraživačkih projekata u Srbiji.

„Osim te kompanije, istraživanjem litijuma i drugih bornih minerala se bave i manja inostrana preduzeća LithiumLi Eksplorejšn, Ultra Balkans i Balkan Gold, a domaće rudarske kompanije nemaju iskustva u eksploataciji litijuma,“ napomenula je Milenković.

I kanadska kompanija Ultra Lithium danas je počela geološka istraživanja litijuma i bora na lokaciji Bela zemlja kod Blaca, a ukoliko se pronađu ekonomski isplative rezerve u otvaranje rudnika najavili su mogućnost investiranja od 500 miliona do milijardu kanadskih dolara.

Litijum je sirovina za kojom „čezne“ moderno doba jer se koristi za proizvodnju litijumskih baterija za mobilne telefone, kompjutere i automobile na hibridni i električni pogon.

Istraživanja rezervi jadarita je samo jedno od mnogobrojnih geoloških istraživanja u Srbiji, jer je 2011. godine na teritoriji naše zemlje odobreno istraživanje na 127 istražnih polje, a na 67 lokacija se proveravaju ležišta metalične mineralne sirovine -zlata, rude bakra, molibdena, olova, cinka.

U Ministarstvu navode da se kada je reč o istraživanju zlata posebno ističe istraživanje na području Potaj Čuka-Tisnica u zapadnom delu Timočkog kraja i tu se radi o novootkrivenom, ranije nepoznatom tipu mineralizacije zlata, koje se nalazi u sedimentnim stenama.

Na osnovu rezultata do sada izvedenih istraživanja sadržaji zlata u tim stenama je od 0,45 do 9,46 grama po toni, a ukupni rudni potencijal procenjuje se na nekoliko miliona unci zlata (31,1035 grama) ali dalja istraživanja mogu utvrditi i znatno veće rezerve tog bogatstva.