KAP-u potreban ozbiljan partner

Ukoliko Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) ne bi našao ozbiljnog strateškog partnera postoje dve opcije - ili da se donese odluka o zatvaranju, ili da se postigne nacionalni konsenzus da se proizvodnja nastavi uz državne subvencije, kazao je Danu glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris.

– KAP više nema onoliki ekonomski značaj kao u prošlosti, jer su doprinosi i učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP) i neto izvozu značajno opali. To više nije samo ekonomsko, već i socijalno pitanje, zbog velikog broja zaposlenih, ali i fiskalno, zbog subvencija i izdatih garancija bez kojih ne može da posluje – rekao je Fabris, ističući da je KAP i ekološko pitanje.

Glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore smatra da bi optimalno rešenje za tu kompaniju bio strateški partner koji bi investirao u modernizaciju opreme i proizvodnog procesa.

Što se tiče finansiranja javne potrošnje za ovu godinu istakao je da je gotovo izvesno da će to biti kombinacija bilateralnog zaduživanja, emisije državnih zapisa i kredita (garancija) Svetske banke.

– Međunarodni monetarni fond (MMF) je uvek jedna od opcija za finansiranje javne potrošnje, a moguće je iskoristiti i bilateralno zaduživanje, emisije evroobaveznica, domaćih hartija od vrednosti, kao i zaduživanje kod međunarodnih institucija kao što je Svetska banka – rekao je Fabris.

Postoji visok stepen neizvesnosti po pitanju kretanja BDP-a pa se ni negativni scenario, odnosno ulazak Crne Gore u recesiju, ne bi mogao u potpunosti isključiti.

– Prema prognozama MMF-a rast će se kretati od nule do malog pozitivnog rasta, ali dosad nijedna međunarodna institucija nije prognozirala ulazak Crne Gore u recesiju. Iako prvi kvartal nije doneo pozitivne rezultate, pogrešno bi bilo, prema raspoloživim podacima izvlačiti generalne zaključke, jer je zbog nevremena privreda bila paralisana nekoliko nedelja. ,,Na ruku” ekonomskom rastu ne idu ni kretanja u regionu i EU, najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima Crne Gore, pa je najrealnije očekivati da će se BDP u ovoj godini kretati u rasponu od malog rasta do malog pada, rekao je Fabris. Centralna banka će, kako je najavio, tek pošto skupština usvoji izmene zakona o platnom prometu, objaviti nazive pravnih i fizičkih lica dužnika, njihove matične brojeve, iznos i dužinu blokade.

– Radna grupa koju čine predstavnici Ministarstva finansija, CBCG i Privrednog suda završili su upoređivanje podataka iz Centralnog registra računa, koji vodi Centralna banka i baze podataka u Centralnom registru privrednih subjekata – rekao je Fabris, podsećajući da je radna grupa predložila i izmene zakona o platnom prometu u delu koji se odnosi na objavljivanje pravnih i fizičkih lica koja su 30 dana ili više neprekidno u blokadi za iznos koji prelazi 10 hiljada evra.

Banke ne zanima kliring

CBCG dosad nije primala nijedan pismeni zahtev od crnogorskih poslovnih banaka za uključivanje u klirinški sistem plaćanja, iako je obezbedila sve organizaciono-tehničke pretpostavke za primenu klirinškog sistema plaćanja, kazala je Danu direktorka Direkcije za bankarske operacije i platni promet sa inostranstvom Ana Đukanović.

– Praktična primena sporazuma o kliringu koji je CBCG zaključila sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom u septembru 2007. očekivala se tokom 2008. kada su dve banke sa CBCG zaključile ugovor, ali su odustale – rekla je Đukanović podsećajući da je uključivanje u regionalni sistem kliringa dobrovoljno, te da CBCG nema mehanizme da nametne tu obavezu. Bankari nisu promenili stav, istakla je, ni nakon sastanka sa srpskim i crnogorskim guvernerom u junu prošle godine, iako bi, navodi, primena tog sistema za privredu značila niže troškove i brži način plaćanja.

Sprečiti zelenašenje

Subvencionisanjem kamata davanjem garancija za infrastrukturne i sistemske projekte stvara se pritisak na budžet i povećava fiskalni deficit, što može da dovede do povećanja rizika i kamatnih stopa, ocenio je direktor sektora za kontrolu Darko Bulatović.

– Zakonsko limitiranje tržišnih kamatnih stopa nije uobičajena, ali ni nepoznata praksa u EU, pa tu opciju treba razmotriti u narednom periodu, kako bi se sprečila pojava ,,zelenaških kamata” – rekao je Bulatović, ističući da rešenje nisu regulatorne mere, jer je CBCG odobrila značajan broj olakšica, ali ni to nije ,,oborilo” kamate.

Ističe da su mogućnosti matičnih banaka da pomognu crnogorske kćerke smanjene zbog nepovoljnog ekonomskog ambijenta, niskih stopa rasta, velikog broja nelikvidnih preduzeća i velike zaduženosti privrede i građana, što je, ujedno i razlog suzdržanosti banaka, pa se značajnija kreditna aktivnost i niže kamate mogu očekivati tek sa poboljšanjem ekonomskog ambijenta, a ne promenama regulatornih mera. Ipak, CBCG će nastaviti sa preispitivanjem regulatornog okvira i analizirati eventualne mogućnosti za podsticaj kreditne aktivnosti.

Tri banke koje su u gubicima već nekoliko godina pokušavaju da izađu iz problema izmeštanjem nekvalitetne aktive na majke ili faktoring kompanije i povećanim naporima da naplate potraživanja.

– Poslednjih godina otežana je naplata potraživanja, povećan broj kredita koji kasne sa otplatom i smanjena kreditna aktivnost – naveo je Bulatović, pojašnjavajući da je profitabilnost banaka u protekle tri godine ugrožena zbog pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija, koje uslovljava izdvajanje dodatnih rezervacija za potencijalne kreditne gubitke, što je uticalo na pojavu gubitaka. Ističe da je cilj kontrole CBCG, koja obuhvata sve postojeće rizike, da ukaže na eventualnu potrebu za dokapitalizacijom.

– U narednom periodu, kroz individualne kontrole, posebna pažnja biće poklonjena kretanju operativnih troškova banaka, koji utiču i na profitabilnost i kreditnu aktivnost – naveo je Bulatović.