Neprocenljivo blago u kosovskim rudnicima

Izvor:   Novosti

Rudna bogatstva na Kosovu i Metohiji sve više privlače inostrane kompanije. Stručnjaci procenjuju vrednost zaliha tamošnjih različitih ruda na hiljade milijardi dolara. Do sada je ispitano oko 19 milijardi tona uglja, čijim sagorevanjem bi mogla da se proizvede struja za čitavu Evropu u narednih sto godina.

Iako neistražena do kraja rudna bogatstva na Kosmetu poslednjih godina skreću sve veću pažnju domaće i svetske javnosti. Sve je veći broj inostranih kompanija koje se bave procenama postojećih i potencijalnih rudnih nalazišta u južnoj srpskoj pokrajini. Strancima su najinteresantnije zalihe plemenitih i retkih metala - srebra, zlata i platine, indijuma, germanijuma, talijuma, selena, telura, rubidijuma - koji se koriste u novim tehnologijama, u avio i raketnoj industriji.

I dok svetski stručnjaci procenjuju da vrednost nalazišta cinka, srebra, olova, nikla i još nekoliko takozvanih strategijskih ruda na Kosmetu premašuje vrednost od 1.000 milijardi američkih dolara, profesori Tehničkog fakulteta iz Prištine sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i stručnjaci Elektrokosmeta navode da su podjednako značajne i rezerve rude lignita. Po tvrdnjama brojnih sagovornika Novosti, na području Kosmeta do sada je ispitano oko 19 milijardi tona uglja, kojim bi mogla da se osvetljava čitava Evropa u narednih sto godina.

- Iako su rezerve lignita ispitane na području centralnog dela pokrajine, pretpostavlja se da ih je daleko više na području Metohije i u okolini Kačanika - kaže Zlatibor Đorđević, nekadašnji predsednik Sindikata Elektroprivrede Kosova.

Bogatstvo

- Rezerve olovo-cinkane rude nalaze se u rudnicima Ajvalija, Kišnica i Stari trg, dok se procenjuje da u rudniku Novo Brdo ima bakra i zlata, a bakar i mangan se prostiru širom Prokletija. Rude boksita nalaze se u okolini Kline, dok se, na primer, rezerve feronikla u okolini Glogovca procenjuju na petnaest miliona tona. Istovremeno, na području Đakovice i Orahovca nalaze se ležišta hroma, a magnezita na Golešu - objašnjavaju za Novosti profesori Fakulteta Tehničkih nauka iz Prištine.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...