200 miliona evra za izlazak iz KAP-a

Za izlazak iz Kombinata aluminijuma tražimo da nam Vlada isplati sve što smo od 2005. godine uložili u KAP i Rudnik boksita, a to je više od 200 miliona evra, kazao je u intervjuu za Dan Aleksej Kuznjecov, predsjednik odbora direktora KAP-a i izvršni direktor En plus grupe i dodao da od Vlade nisu dobili zvaničnu informaciju o namjeri za raskid ugovora.

„Nadam se da ćemo uspjeti mirnim putem sa Vladom da se dogovorimo i spasimo KAP, to jest uradimo sve da nastavi sa proizvodnjom. Za to postoje dobri preduslovi, jer je fabrika po prvi put nakon 2006. godine profitabilna. Redovno plaćamo kamate i račune za struju. Prošle godine smo platili sedam miliona evra duga, za kredite gde je Vlada bila garant. Ako Vlada pokuša da nas izbaci iz sastava akcionara bez odgovarajuće nadoknade, podnećemo nekoliko tužbi međunarodnim sudovima“, poručio je Kuznjecov.

Da li su, kako Vlada tvrdi, ispunjeni uslovi za raskid privatizacionog ugovora za KAP na osnovu ukupnog duga za struju, koji prema ugovoru o poravnanju, ne smije biti tri puta veći od mesečnog iznosa?

-Mi smo kupili kontrolni paket akcija KAP-a i Rudnika boksita 2005. godine i u startu su nas prevarili. Prilikom prodaje KAP-a u finansijskim izvještajima nisu bili izraženi značajni dugovi fabrike. Da smo bili upoznati sa realnom visinom dugova, vjerovatno, ne bi ni kupili Kombinat i na sebe preuzeli obavezu njegovog razvoja. Ili bi, pak, kupoprodajni ugovor imao principijalno drugačije uslove i obaveze strana. Investirali smo u KAP i Rudnik boksita od 2005. godine više od 200 miliona evra. To je bio „živ novac”, a ne „subvencije” ili „povlastice”. Novac je potrošen za modernizaciju KAP-a i pokrivanje operacionih gubitaka fabrike i rudnika. Gubici su se pojavljivali zato što su troškovi proizvedenog aluminijuma u KAP-u, od sredine 2007. godine pa do januara 2012. godine, bili veći nego cijena aluminijuma na svjetskom tržištu. Znači, svaka tona proizvedenog aluminijuma u KAP-u donosila je gubitak koji je En plus grupa plaćala iz svog džepa. Za to vrijeme KAP je proizveo oko 340 hiljada tona aluminijuma, dok je rudnik uvijek bio nerentabilan. Polazeći od biznis-logike mi smo trebali da zatvorimo KAP 2007. godine, kada je on počeo da donosi gubitke, ali shvatajući važnost fabrike za ekonomiju Crne Gore to nismo učinili. Faktički, subvencionirali smo čitavu ekonomiju države. Potom, izvršili smo duboku restrukturizaciju KAP-a, zahvaljujući čemu smo mogli da smanjimo troškove proizvodnje tone aluminijuma sa 3.500 dolara do 2.110 dolara. Trenutna cijena tone aluminijuma na londonskoj berzi metala je 2.250 dolara što znači KAP može da zarađuje. I sada, čim je KAP, zahvaljujući restrukturizaciji koju smo sproveli, počeo da ostvaruje profit, govore nam – prekršili ste sporazum, dajte nam akcije i idite. Tako se ne postupa sa najvećim investitorom u državi! Smatramo da je to kršenje naših prava kao investitora i ako dođe do raskida, a da pri tom ne dobijemo adekvatnu nadoknadu, bićemo prinuđeni da to osporimo sudskim procesima u nekoliko međunarodnih sudova.

Da li su tačni navodi crnogorske opozicije u parlamentu da ste obavještajac KGB-a i da su Milo Đukanović, bivši premijer i Milan Roćen, šef diplomatije primili mito u procesu privatizacije?

-Ova informacija nije istinita. Mogu samo da pretpostavim otkuda predsjednik PzP-a Nebojša Medojević „tačnu informaciju o Federalnoj službi bezbjednosti (bivši KGB)”. Možda on sam tajno sarađuje sa ovom organizacijom? Pitanje za opoziciju je zašta smo mi to trebali da plaćamo mito? Za neprofitabilnu fabriku i rudnik? Volio bih da mi to objasne i želim direktno da istupim pred poslanicima parlamenta. Imam osjećaj, da nemaju realnu predstavu o tome, šta se dešavalo poslednjih nekolik godina u KAP-u i šta se sada dešava.

Pod kakvim uslovima KAP može nastaviti proizvodnju, sada kada su na isteku subvencije za struju?

– Dalja budućnost KAP-a zavisi od rješenja dva ključna problema – dugoročnog obezbjeđenja električnom energijom po prihvatljivim cijenama i smanjenje dužničkog opterećenja. Ako ne rješimo ova dva problema KAP nema budućnost, nezavisno od toga ko je vlasnik, En plus ili Vlada. Ponudili smo naš predlog rješenja ovog problema, a to je produžetak važećeg ugovora za isporuku električne energije i konvertaciju dugova KAP-a u akcijski kapital. U čitavom svijetu sve fabrike aluminijuma imaju dugoročne ugovore za isporuku električne energije sa nižim cijenama, u odnosu na ostale potrošače. Fabrike aluminijuma su osnovni potrošači struje, to jest oni troše jednu te istu količinu energije konstantno. Na taj način podržavaju stabilan rad energetskog sistema i elektro stanica. Ako Crna Gora izgubi KAP to će biti realna prijetnja pouzdanosti sistema.

Od Vlade ni cent za subvencije

Vlada kaže da u KAP nije uloženo više od 30 miliona evra, dok menadžment tvrdi da je cifra 200 miliona. Kakva je struktura ulaganja?

– Ljudi koji govore da smo investirali samo 30 miliona evra trude se da sakriju istinu iza specifičnosti termina knjigovodstvene evidencije. Ti termini imaju posebna pravila primjene i evidencije. Neupućenima je često teško da ova pravila shvate. To da ovi termini uvijek ne odražavaju tačnu situaciju govori činjenica da u skladu sa knjigovodstvenom evidencijom, ne postoje nikakve subvencije za električnu energiju. U skladu sa knjigovodstvenim definicijama KAP nikada nije dobio ni centa od Vlade za subvenciju elektroenergije. Ponoviću, investirali smo u KAP i rudnike više od 200 miliona evra. Više od 25 miliona evra za modernizaciju, a ostali dio sredstava – 175 miliona evra usmjerili na pokrivanje operacionih gubitaka KAP-a i rudnika.