Bogatstvo u nikšićkom rudniku

Izvor:   Novosti

Nikšićki „Boksiti“ bi mogli sasvim samostalno da posluju u slučaju odvajanja od Kombinata aluminijuma

Poruku inženjerskog kadra nikšićkih Rudnika boksita, da to preduzeće sa 314 zaposlenih može samo sebe da izdržava, odvojeno od podgoričkog Kombinata aluminijuma, treba da razmotri kabinet premijera Igora Lukšića.

Oni tvrde da preduzeće može samostalno da funkcioniše, jer za to postoje svi uslovi.

Agonija kroz koju prolazi nekada uspešna kompanija, ni posle drastičnog smanjenja broja radnika, nikako da se završi, iako rudnik leži na milionskom bogatstvu koje bi mogle da eksploatišu generacije u narednih stotinu godina.

Stručnjaci su procenili da je učešće silicijum-oksida u rudi do četiri procenta, aluminijum-oksida oko 60 odsto, i čini je najboljom u Evropi.

Međutim, po odluci ruskog vlasnika CEAC, jamska eksploatacija je prestala 2008. godine, jer je bila „ekonomski neisplativa“.

- Ne mogu „Boksiti“ biti kolateralna šteta od pola milijarde ko zna kojih računa podgoričkog Kombinata aluminijuma, čiji je vlasnik za prve dve godine ostvario profit višestruko veći od 58,5 miliona evra, koliko je plaćen u privatizaciji - navodi Ilija Miljanić, predsednik Udruženja inženjera rudnika. - Taj novac nije ostao u Crnoj Gori, već je Vlada subvencionirala oko 60 miliona evra za struju KAP, čime im je već platila većinski paket.

Dugovanja „Boksita“ se iz godine u godinu gomilaju i premašuju 90 miliona evra. U Podgorici niko nije želeo da čuje vapaje iz rudnika da se u KAP otvori „Glinica“, koja bi bila stalni kupac nikšićke crvene rude i na taj način boksitašima produžila život. Zbog toga se njima danas duguje pet plata, nekoliko toplih obroka, regres...

- Niko da se zapita koliko naša država gubi obustavljanjem proizvodnje u rudnicima boksita i „Glinici“ KAP. Ako se izvršna vlast opredelila da joj taj kombinatov pogon ne treba, onda moraju da nam dozvole da mi sami nalazimo kupce za rudu. Boksit nije roba koja se prodaje mesec za mesec, već se planira na duži rok - objašnjava Miljanićev kolega po struci Radivoje Knežević.

Bez bankarske garancije

- Zahvaljujući bivšem izvršnom direktoru Igoru Kisenkovu, koji je potpisao ugovor sa mađarskom kompanijom MAL o isporuci rude bez bankarske garancije, sada ne možemo da dođemo do 1,1 miliona evra duga, koje bi nam dobro došle za plate. Osećamo se prevareni, jer gde to ima da se roba plaća na „časnu reč“, pa sada ni Vlada ne može da naplati taj dug - kaže Knežević. - Jasno je nama da se pare za zaostale zarade neće moći obezbediti ni od ovih dana potpisanog ugovora sa jednim kupcem iz Hrvatske, jer će akontacija od 200.000 evra biti usmerena na pokretanje proizvodnje. Na lageru je trenutno oko 90.000 tona rude.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...