Dugovi KAP obaraju vladu Crne Gore

Vanredno stanje više nije na dnevnom redu političkih oponenata vlasti već hoće li kabinet premijera Igora Lukšića izgubiti podršku koalicionog partnera Socijaldemokratske partije (SDP) i stati uz opoziciju, što bi značilo pad vlade i vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori.

Ovakav ishod je sve izvesniji nakon što je vlada obelodanila da je donela odluku o preuzimanju dugova Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), a premijer Lukšić javno rekao da od poslanika u Skupštini Crne Gore traži podršku za odluku da vlada, kao garant kredita te kompanije, isplati bankama u prvoj rati 22 miliona evra, a zatim i celih 170 miliona evra kada budu aktivirane ostale garancije.

Povodom vraćanja dugova KAP-a, Socijalistička narodna partija (SNP) inicirala je skupštinsku raspravu o nepoverenju Lukšićevom kabinetu, a 28. februar, za kada je zakazana sednica parlamenta, „vidi” se kao dan kada je vladi najozbiljnije zaprećeno padom.

Socijaldemokrate se protive daljoj saradnji sa kompanijom CEAC, na čijem je čelu ruski oligarh Oleg Deripaska koji ne vraća kredite, već će oni morati da budu podmireni novcem iz budžeta.

Potpredsednik crnogorske vlade iz redova SDP-a Vujica Lazović kazao je ranije da će morati da se „traže mehanizmi novog zaduživanja ukoliko država bude morala da vrati 22 miliona evra kredita Dojče banci, umesto KAP-a”.

Iz Ministarstva finansija je pojašnjeno da će Crna Gora uzeti od Svetske banke kredit od 80 miliona dolara, a ta sredstva biće, kako je navedeno, iskorišćena za razvojnu podršku budžetu, ali nije navedeno da će od toga duga biti delom servisiran i dug KAP-a.

Crnogorski premijer sada je i javno saopštio da nije isključena mogućnost uvođenja stečaja u KAP-u, kao jedno od rešenja za izlazak iz teške situacije u kojoj se nalazi ta kompanija čiji dugovi iznose 350 miliona evra.

„Mi smo sadašnjem vlasniku ponudili da za jedan simbolični evro vrati KAP i da on bude sto posto u vlasništvu države. Jedan od načina da se država izbori sa tim dugom je i uvođenje stečaja. I to je jedna od opcija”, rekao je Lukšić. „Ako nećemo KAP onda treba da vidimo šta su posledice i jesmo li spremni da se sa njima suočimo, a ako hoćemo KAP onda moramo rešiti pitanje dugova i struje.”

Predsednik skupštinske komisije za kontrolu privatizacije u Crnoj Gori Andrija Mandić nedavno je izjavio da bi Crna Gora uskoro mogla ući u zonu bankrota.

„Vlada Crne Gore plaćaće garancije izdate KAP-u, a samo je pitanje koliki će biti taj iznos. Od toga zavisi da li ćemo bankrotirati odmah ili će taj bankrot bili malo odložen”, rekao je Mandić. „Vlada je napravila neverovatnu grešku kada je pristala da da garancije za zaduživanje KAP-a.”

Još je neizvesno da li će SDP podržati većinsku vladu svog koalicionog partnera DPS-a jer je krajem prošle nedelje došlo do ozbiljnog razilaženja oko aktuelnog predloga zakona o unutrašnjim poslovima, pošto su u DPS-u odlučni da ne dozvole izmenu po kojoj bi direktor policije bio podređen ministru, koji je inače potpredsednik SDP-a.

Vanredni izbori i pad vlade, prema procenama političkih analitičara, mogli bi uslediti i zbog mnogobrojnih afera kojima se ne nazire kraj, slučaju „Zavala”, „Telekom”, „Listing”, ali nema konsenzusa oko ustavnih promena koje su jedan od uslova da Crna Gora u junu započne pregovore o ulasku u Evropsku uniju.

Opozicija je čvrsta u stavu da neće glasati za izmene Ustava u oblasti pravosuđa ako istovremeno ne budu usvojene i izmene u delu statusa srpskog jezika i državnih simbola.

Predsednik vlade Igor Lukšić za danas je najavio drugi krug razgovora sa opozicijom o izmenama Ustava, gde će pojedinačno razgovarati sa predstavnicima SNP-a, Nove srpske demokratije i Pokreta za promene.

Iz ove tri partije „Politici” je prekjuče rečeno da će ostati dosledni u nameri da se Ustav izmeni „u paketu – sve ili ništa”, a ne samo deo kojim se stvaraju uslovi za nezavisnost pravosuđa.