ZLATO SPAŠAVA BOR

Na Crnom vrhu, u jednoj od dve koncesione zone u okolini Bora, nalaze se zavidne količine rude bakra i zlata, rekao je Blagoje Spasovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Kako je on objasnio prilikom susreta sa Francom Butom, slovenačkim ambasadorom, u toni rude na Crnom vrhu ima 7,12 odsto bakra i pet do sedam grama zlata, a u pojedinim žicama ima i 14 do 20 grama zlata. U svetu se danas, tvrdi Spasovski, otvaraju rudnici bakra sa manje od dva odsto bakra u toni rude. On je podsetio i da je cena zlata sve viša i da će se taj trend nastaviti, pa je to i glavni razlog za ulaganja u geologiju.

Spasovski je naglasio da je u Majdanpeku pronađena ruda sa velikim rezervama, ne samo bakra i zlata, nego i olova i cinka. Uz overene rezerve bakra u Borskom bazenu za narednih 100 godina, ovo područje, zajedno sa Kopaonikom, postaje strateška tačka razvoja Srbije.

“Pre dve decenije prerađivali smo godišnje 156.000 tona bakra, danas samo 25.000 tona, i to iz sopstvenih sirovina. Do kraja 2013. godine dobijaćemo crvenog metala trostruko više nego sada. To je moguće, jer je država stala iza RTB-a. Upravo se u Skupštini Srbije raspravlja o novim ulaganjima u rudarsku mehanizaciju u borskom i majdanpečkom rudniku,” naglasio je Spaskovski.

Direktor RTB-a rekao je da je dobro što kombinat bakra nije otišao u ruke rumunskog Kuproma i austrijskog ATEK-a, jer su obe firme danas u stečaju.

“Sada smo u neuporedivo boljem položaju, ne samo u poređenju sa tim firmama. Narednu godinu završićemo s pozitivnim poslovanjem,” rekao je Spaskovski.

Mnoge privatizovane borske fabrike, osim Kisikane, prodate Nemcima, pretvorene su skladišta, a radnici su ostali na ulici.

“Zato je RTB okrenuo list i opredelio se za povećanje proizvodnje i kanadski kredit od 135 miliona evra, kako bi obnovio staru topionicu bakra i sagradio savremenu fabriku sumporne kiseline godišnjeg kapaciteta 400.000 tona,” rekao je on.

S druge strane, stručnjaci iz borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju tvrde da je, umesto u preradu sirovina, potrebno prvo ulagati u proizvodnju. Kako objašnjavaju, bez višestrukog povećanja proizvodnje u rudnicima Veliki Krivelj i Majdanpek teško će biti dostignuti planirani učinci. Otvaranje najbogatijeg ležišta Borska reka iziskuje stotine miliona dolara ulaganja, pa bi najbolje rešenje bilo naći strateškog partnera iz inostranstva.

Usvajanjem Predloga zakona o davanju državne garancije kanadskoj Agenciji za izvoz i razvoj (EDC), na osnovu zaduženja RTB Bor od 135 miliona evra, država je još jednom stala iza borskog basena, izjavila je portparol RTB-a Gorica Tončev-Vasilić.